Ukrajina igra opasnu igru: Kažnjavanje Mađarske i Slovačke blokadom nafte moglo bi na zimu da joj se obije o glavu

Komentari

Autor: Euronews Srbija

28/07/2024

18:06

Ukrajina igra opasnu igru: Kažnjavanje Mađarske i Slovačke blokadom nafte moglo bi na zimu da joj se obije o glavu - Copyright AP Photo/Evgeniy Maloletka

veličina teksta

Aa Aa

Kapacitet za proizvodnju električne energije Ukrajine je za sada prepolovljen ruskim raketnim udarima, a Ministarstvo energetike saopštilo je u sredu da se na godišnjem nivou planira uvoz od 26.528 megavata iz Rumunije, Slovačke, Poljske, Mađarske i Moldavije.

Gubitak od 9 gigavata, kako se navodi, jednak je vršnoj letnjoj potrošnji cele Holandije i rezultat je osam masovnih napada koji su izvršeni od početka godine. Kao pozitivna vest, objavljeno je da je priključen jedan blok na "jednoj od nuklearnih elektrana", kapaciteta jednog gigavata.

Bez obzira na jako loše stanje energetskog sistema i najave o 12-časovnim restrikcijama tokom zime, Kijev je odlučio da ograniči tranzit ruske nafte ka dve od pet zemalja u koje se uzda, Mađarskoj i Slovačkoj, što pravda sankcijama ruskoj kompaniji "Lukoil". Ove države su, pored Češke, izuzete iz zabrane kupovine ruske nafte u okviru EU.

Odluka je doneta nakon pokretanja mirovne inicijative mađarskog premijera Viktora Orbana, koju je podržao slovački premijer Robert Fico, a u okviru koje je posetio Kijev, Moskvu i Peking, posle čega je svoj plan za okončanje rata podelio sa bivšim, a možda i budućim predsednikom SAD Donaldom Trampom. Ukrajina, Evropska unija i SAD, oštro su osudile Orbanov susret sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i još uvek se zalažu za mirovnu formulu ukrajinskog lidera Volodimira Zelenskog, koja zahteva proterivanje ruskih trupa iza granica iz 1991. godine.

Budimpešta i Bratislava su oštro reagovale na ugrožavanje svoje energetske bezbednosti žaleći se da prekid u snabdevanju energijom ugrožava njihove ekonomije.

U zajedničkom pismu, obe zemlje su zatražile od Evropse Komisije da interveniše i pokrene proceduru konsultacija u skladu sa Sporazumom o pridruživanju između EU i Ukrajine. Brisel je prihvatio peticiju i insistira na tome da će sve postupke, ako ih bude, pokrenuti sama izvršna vlast, koja ima isključivu nadležnost za komercijalnu politiku EU.

Ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto poručio je da će njegova zemlja blokirati sredstva EU za zemlje članice koje su u Ukrajinu slale municiju, dokle god Kijev ne dozvoli da ruska nafta prođe kroz naftovod na ukrajinskoj teritoriji. U pitanju je fond od 6,5 miljardi evra kompenzacija za slanje naoružanja u koji su uplatile i Mađarska i Slovačka.

Mađarska oko 33 odsto sirove nafte kupuje od Lukoila, dok bi glavna slovačka rafinerija "Slovnaft", u vlasništvu mađarskog "Mola", mogla da izgubi oko 40 odsto priliva. Sa druge strane Ukrajina je prošlog meseca uvezla oko 42 odsto struje iz Mađarske i oko 17 odsto iz Slovačke. Ukrajina takođe naplaćuje tranzit nafte kroz svoju teritoriju.

Bivša slovačka vlada je isporučila 13 lovaca MiG-29 Ukrajini, što je novi ministar odbrane Robert Kalinak nazvao izdajom i spomenuo krivični postupak.

Fico, koji je jedva preživeo atentat za koji se sumnja da je motivisan njegovom politikom prema Ukrajini, je u telefonskom razgovoru sa ukrajinskim premijerom Denisom Šmihalom poručio da njegova zemlja neće biti "talac ukrajinsko-ruskih odnosa".

Fico je Šmihalu takođe napomenuo da Ukrajina iz Slovačke uvozi 10 odsto svog dizela.

"Uvrštavanje Lukoila na listu sankcija samo je još jedan primer besmislenih sankcija koje ne štete Ruskoj Federaciji, već uglavnom nekoj od država članica (EU) što je neprihvatljivo“, saopštio je Ficov kabinet.

Zdravković: Ukrajina će morati da odustane od blokade

Energetičar Miloš Zdravković smatra da će Ukrajina morati da napusti odluku o blokadi ruske nafte kroz svoju teritoriju, jer je Kijevu potrebna pomoć evropskih proizvođaca struje da preživi sledeću zimu.

"Ovo je sada baš jednostrani potez ukrajinske države i jednostavno sada se očekuje odgovor centralno-evropskih država, pre svega proizvođača električne energije. To je ono što sada Ukrajincima fali. Mislim da će Ukrajina morati da napusti tu odluku, jednostavno fali im pomoć sa svih strana, bez struje teško da će moći da prežive sledeću zimu", rekao je Zdravković za Euronews Srbija.

Kompletan razgovor sa stručnjakom za energetiku, u kojem se analizira i uticaj na budući naftovod Srbija-Mađarska, možete pogledati u video ispod.

Euronews

Ukrajinci zavise od toga šta će Rusija odlučiti da gađa

U ruskim udarima najgore je prošla ukrajinska kompanija DTEK, koja je izgubila 90 odsto proizvodnih kapaciteta. Njen direktor Dmitrij Saharuk je građanima poručio da "računaju samo na sebe" i da razmisle šta da rade predstojeće zime.

"Ne šalim se. Sve je u našim rukama i zavisi od svakoga od nas. Ako svako razmisli šta može da uradi kako bi prebrodili sledeću zimu i nešto preduzme po tom pitanju, zima će biti lakša", rekao je on, dodavši da do oktobra DTEK može da obnovi 60 do 70 odsto kapaciteta, ali samo ako ne bude novih udara, prenosi portal Strana.

Pošto ni sovjetski ni zapadni PVO sistemi nisu pokazali mogućnost da zaustave ruske udare, posebno hipersoničnim raketama, ukrajinski energetski sistem zavisi od strateških odluka vojnog vrha u Moskvi da prioretizuje ove ili neke druge ciljeve, zbog čega je nemoguće predvideti čime će raspolagati na zimu.

Časopis Economist naglašava da se skoro cela proizvodnja svodi na tri nuklearne elektrane, pa Ukrajinci treba da se naviknu na restrikcije. Pogođene termoelektrane i hidrocentrale se popravljaju koliko je moguće posle svakog napada, ali su za obnovu nekih potrebne godine, a neke možda nikada neće proraditi.

Rusija je gađala i generatore hidrocentrala, ali za sada nije ciljala velike brane na Dnjepru (nije dokazano ko je minirao Antonovku). Takođe je redovno pogađala razne trafostanice jačine 330kw i 110kw kako bi osakatila preostalu industriju i omela vojnu logistiku koja ide prugom. Njih je lakše obnoviti, ali to zahteva konstantno dopremanje delova iz Evrope.

Nuklearke za sada jedine bezbedne

Jedino što nije bilo na meti su sami nuklearni reaktori, kao i trafostanice čije uništenje bi ih odseklo od elektrmreže. Ipak, povremeno dolazi do havarija na preopterećenim nuklearkama, kao kada su se nedavno pokvarila tri transformatora na Južnoj Ukrajinskoj elektrani.

U ruskim medijima se već duže vreme, uz konsultacije sa raznim ekspertima, raspravlja zašto nuklearke nisu odsečene sa mreže, što bi izazvalo gašenje reaktora. Čak su objavljivane mape energetskog sistema, koji je u vreme SSSR-a robusno građen da preživi rat sa NATO, sa kritičnim tačkama.

Za sada prevladavaju hladnije glave, a stručnjaci upozoravaju da bi naglo odsecanje reaktora rizikovalo veliku havariju i gašenja sistema za njihovo hlađenje, što se desilo u Fukušimi.