Igre 
Sa ratom na pragu, da li bi Evropa mogla ponovo da prihvati obaveznu vojnu službu?
Komentari20/07/2024
-12:03
Nakon ruske invazije na Ukrajinu, debata o obaveznom služenju vojnog roka ponovo se pojavila širom Evrope, a mnoge zemlje preispituju da li bi regrutacija mogla da ojača njihovu nacionalnu bezbednost.
U devetnaestom i dvadesetom veku, evropske masovne vojske su se u velikoj meri oslanjale na univerzalnu vojnu obavezu za muškarce. Ali posle Hladnog rata, ove masovne vojske su sistematski smanjene.
Stokholmski međunarodni institut za istraživanje mira (SIPRI) izveštava da je vojna potrošnja u zapadnoj Evropi opala sa prosečnih 2,4 odsto na 1,6 odsto BDP-a tokom ovog perioda.
Početkom '90-ih, tj. 1990. godine, samo Zapadna Nemačka je imala 215 borbenih bataljona, međutim, do 2023. godine, uprkos ponovnom ujedinjenju Nemačke, ovaj broj je pao na samo 31 bataljon – što je zapanjujućih 84 odsto smanjenja.
Italija i Ujedinjeno Kraljevstvo doživele su sličan pad. Broj italijanskih bataljona pao je za 67 odsto, dok su britanski bataljoni skoro prepolovljeni.
Pretpostavka je bila da je okončana era sukoba velikih razmera u Evropi i zamenjena erom relativnog mira i stabilnosti.
AP Photo/Eddie Worth
Ali nedavna geopolitička dešavanja, posebno ruska invazija na Ukrajinu, primorala su na ponovnu procenu. Kako se budžeti za odbranu smanjuju, spremnost i sposobnost evropskih vojski da odgovore čak i na tradicionalne pretnje sada se dovodi u pitanje.
Povezane vesti
Dok evropski politički analitičari i neke vlade sve više priznaju da status kvo u regionalnoj bezbednosti i odbrani više nije održiv, mišljenja se razlikuju o tome da li obavezna vojna služba ima ulogu.
Dok su istočnoevropske nacije poput Letonije i Litvanije već ponovo uvele neki oblik regrutacije, ta ideja dobija na snazi u zapadnoj Evropi.
Nemačka je uvela obaveznu regrutaciju 1956. godine, zahtevajući da muškarci stariji od 18 godina služe godinu dana. Ova praksa je postepeno ukidana i konačno ukinuta 2011. godine u sklopu mera uštede, ali se sada ponovo razgovara o različitim oblicima obaveznog služenja vojnog roka.
Patrik Sensburg, predsednik Saveza nemačkih rezervnih vojnika, rekao je za "Euronews" da bi zemlja trebalo da uvede obaveznu godinu službe za mlade ljude.
"Nemačkoj je potrebna snažna ukupna odbrana i povezana održivost za ozbiljno i kredibilno sredstvo odvraćanja. Ne radi se o ponovnom uvođenju stare vojne obaveze, već o širokoj i opštoj službi koja obuhvata sve nivoe civilne i vojne odbrane", rekao je on.
On je naglasio da će ovaj model povećati broj rezervista, obezbediti brži stepen raspoređivanja i time odvratiti potencijalne agresore.
Sensburg je takođe priznao značajne troškove povezane sa ponovnim uvođenjem obavezne službe, ali je tvrdio da bi neaktivnost bila još skuplja.
Povezane vesti
Dugi niz godina, evropske oružane snage su delovale pod pretpostavkom da će budući sukobi značajno zavisiti od napredne tehnologije.
profimedia
Linda Slapakova, koja vodi istraživački portfelj Zajednice radne snage odbrane i oružanih snaga u "RAND Europe", istakla je složenost ponovnog uvođenja nacionalne službe.
"Ruska invazija na Ukrajinu je svakako naterala više zemalja da razmotre nove puteve jačanja vojnih sposobnosti, što može uključivati neki oblik regrutacije ili nacionalnu službu", rekla je ona za "Euronews".
Povezane vesti
Međutim, ona je takođe naglasila da nacionalna služba uveliko varira i da ne podrazumeva uvek obaveznu vojnu službu za sve mlade ljude.
Neke zemlje, poput Austrije, nude izbor između vojne i civilne službe, što je model koji bi mogao biti izvodljiviji za druge zemlje koje su zabrinute zbog društvenih i političkih implikacija regrutacije ili obavezne službe.
Koje evropske zemlje održavaju obaveznu vojnu obavezu?
Među onima koji su poslednjih godina vratili obaveznu službu su Letonija, Litvanija i Švedska.
Kipar, Grčka, Turska, Austrija, Švajcarska, Danska, Estonija, Finska i Norveška nikada nisu suspendovale regrutaciju.
Norveška i Švedska su implementirale ono što se zove selektivna obavezna regrutacija, sistem u kojem se kandidati za vojnu službu biraju na osnovu njihove motivacije i kvalifikacija.
Zvaničnici u Holandiji i Nemačkoj su izrazili svoje divljenje "švedskom modelu" i pokazali interesovanje za implementaciju sličnog oblika obavezne službe.
Da li su Evropljani spremni da se bore za svoju zemlju?
Nad čitavom debatom, međutim, visi pitanje koje politike su evropski građani zapravo spremni da prihvate.
Debata o regrutaciji odražava šira pitanja o ulozi vojne službe u današnjem društvu. Nedavna Galupova anketa je otkrila da bi samo 32 odsto građana Evropske unije bilo spremno da brani svoju zemlju u slučaju rata.
Tanjug/AP Photo/Mindaugas Kulbis, File
"Čak i ako bi regrutacija pomogla u rešavanju problema sa regrutacijom u vojsku, u mnogim zemljama mogla bi biti društveno i politički kontroverzna do te mere da pojačava polarizaciju, dovede do reakcije ili društvenih/političkih nemira i podrije širu bezbednosnu korist koja se može dobiti od toga", kaže Slapakova.
Dok neke zemlje vide nacionalnu službu kao sredstvo za jačanje društvene kohezije i otpornosti, rekla je ona, te efekte je teško izmeriti.
Ona je sugerisala da bi se zemlje sa individualističkom kulturom i malom tradicijom kolektivnog pristupa nacionalnoj bezbednosti mogle boriti da efikasno sprovedu regrutaciju u kratkom roku.
Komentari (0)