Igre 
Dometi Orbanove "šatl diplomatije": Koliko se posete mađarskog lidera vrednuju na adresama na kojima je bio?
Komentari12/07/2024
-21:40
Nakon sastanaka sa Zelenskim, Putinom, Sijem, Erdoganom i učešća na NATO samitu u Vašingtonu, Viktor Orban se uputio u Mar-a-Lago, gde se u rezidenciji bivšeg predsednika SAD i predsedničkog kandidata Republikanaca, Donalda Trampa, sa njim sastao.
Sve ovo se dešava u veoma kratkom roku, svega 10 turbulentnih dana, u kojem je Orban uspeo da se sastane sa liderima zaraćenih zemalja, supersila i medijatora, nadajući se da će "šatl diplomatijom" uspeti da pomeri pregovore o miru s mrtve tačke na koju su došli već u prvoj godini rata.
Sukob na istoku Evrope i realnu opasnost od njegovog širenja na ostatak Evrope Viktor Orban je više puta isticao kao najveću pretnju miru u Evropi, a svoju zemlju i njenu ulogu je video kao posredničku u pregovorima koji bi trebalo da donesu mir. Međutim, ostaje pitanje koliki su Orbanovi dometi i koliko su ove posete značajne.
"Tokom predsednikovanja je dokazao da je čovek mira. Uradiće to opet!"
Poslednja stanica u Orbanovoj "mirovnoj misiji" je sasvim (ne)očekivano Mar-a-Lago, rezidencija Donalda Trampa, sa kojim se mađarski premijer sastao nakon razgovora sa Zelenskim, Putinom, Sijem i Erdoganom.
Iako detalji razgovora još uvek nisu objavljeni, Orban je zadovoljno na društvenoj platformi "X" istakao da je "Bila čast posetiti predsednika Donalda Trampa danas u Mar-a-Lagu. Razgovarali smo o načinima za postizanje mira. Dobra vest dana: on će to rešiti!", napisao je Orban.
Kasnije je dodao da su razgovori nastavljeni, a da je nekadašnji, a možda i budući, američki predsednik Tramp dokazao tokom predsedničkog staža da je "čovek mira" uz uveravanje javnosti da će upravo Tramp doneti mir.
Ovakva uverenja mađarskog premijera nisu novost, s obzirom na to da je to često isticao i ranije, a ozbiljnost i svrsishodnost posete upravo Trampu, na kraju "mirovne inicijative", ruske novine "Izvestija" su videle u činjenici da upravo Trampovom timu i njemu lično, Orban može da prenese prikupljene informacije, čak i ako sama misija "nije uspešna" u smislu postizanja cilja odmah.
Povezane vesti
Da je ova teza na dobrom tragu, vidi se u činjenici da je Orban ranije ove nedelje nemačkim medijima rekao da Donald Tramp ima "drugačiji pristup svemu". Rekao je i da bi Trampova pobeda bila dobra za svetsku poltiiku, a takođe je i tada istakao da je "Tramp čovek mira".
"On je čovek mira. Za vreme svog četvorogodišnjeg mandata nije pokrenuo nijedan rat, a učinio je mnogo da uspostavi mir u stabilnim sukobima u veoma komplikovanim delovima sveta", naveo je Orban.
Ipak, da bi se razumela poenta i svrha "mirovne misije", potrebno je da se vratimo nekoliko dana unazad, jer je Mar-a-Lago tek poslednja destinacija koju je u izuzetno "natrpanih" 10 dana posetio Orban, a sve je počelo u glavnom gradu zemlje razorene ratom, koja je predmet ovih sastanaka.
Prva zaustavljanja svojevrsnog "karavana mira": Kijev i Moskva
Njegova misija je počela u Kijevu, gde je Zelenskom rekao da je rat "najvažnije pitanje za Evropu", prenosi "The Washington Post".
Vašingtonski list prenosi da je Orban predložio ukrajinskom lideru da pristane na prekid vatre kao prvi korak ka pregovorima za prekid rata.
List piše da bi ovako nešto dovelo do kontrole Moskve nad jednom petinom Ukrajine, uz podsećanje da u mirovnom planu od 10 tačaka Kijeva nigde nema reči o prekidu neprijateljstava dok ruske snage "delove Ukrajine drže okupiranim".
"Rekao sam [Zelenskom] da njegove inicijative zahtevaju mnogo vremena zbog međunarodnih diplomatskih pravila", rekao je Orban nakon posete Kijevu, prenosi list.
Tanjug/AP/Ukrainian Presidential Press Office
Povezane vesti
Dodao je da je zamolio Zelenskog da "razmisli da li je moguće da se stvari urade malo drugačije, da se zaustavi vatra i zatim pregovara sa Rusijom, jer bi prekid vatre ubrzao tempo ovih pregovora".
Zelenski je tek nakon što je Orban napustio Kijev kritikovao njegovu misiju, rekavši da samo "ozbiljnim i jakim savezim" može da dođe do medijacije između Rusije i Ukrajine, a on je to izjavio nakon sastanka sa poljskim premijerom Tuskom, preneo je "Kyiv Independent".
Za to vreme, Orban se uputio u Moskvu gde se sastao i razgovarao sa Putinom, što je ruski lider ocenio kao "korisno".
Povezane vesti
"Putin, koji je primio Orbana u Kremlju, rekao je da su razgovori bili korisni, ali je optužio Ukrajinu da ne želi da prekine dve i po godine star rat i izneo svoje ideje o tome kako da okonča sukob, za koje je Ukrajina rekla da je to jednako predaji, te da je to bio korak napred", piše "France24".
profimedia
"Njihova primena, čini nam se, omogućila bi zaustavljanje neprijateljstava i početak pregovora. U više navrata sam rekao da smo uvek bili i ostajemo otvoreni za razgovore o političkom i diplomatskom rešenju. Međutim, sa druge strane slušamo o nespremnosti da se problemi rešavaju na ovaj konkretan način", rekao je Putin novinarima.
S druge strane, Orbanova pozicija i njegove Mađarske, po pitanju sukoba u Ukrajini je jasna od samog početka i on sa tim stavom nije manipulisao, često sebi stvarajući probleme i u Briselu i u Vašingtonu.
Ipak, sve bi moglo da se okrene u njegovu korist, čemu se nada, jer mirovna misija dolazi u specifičnom trenutku, za koji mnogi smatraju da je iskorišćen kako bi se ovi razgovori pokrenuli.
Orbanova Mađarska se zalaže za bezuslovni mir, uprkos stavu NATO i EU
Mađarska je 1. jula preuzela šestomesečno rotirajuće predsedavanje Evropskom unijom. Ipak, pre svega toga, u junu je Orban posetio Nemačku, gde se vode pregovori o budućem lideru Evropske komisije, što bi u dobroj meri moglo da oblikuje budućnost celog kontinenta.
Tom prilikom Orban je dao niz zanimljivih izjava u vezi sa sukobom u Ukrajini i poziciji svoje zemlje u njemu. Naveo je da Mađarska ne želi da se meša u ovaj sukob, već da ga izoluje i smanji posledice rata, što bi na kraju verovatno dovelo do trajnog mira.
S druge strane, mađarski premijer je direktno optužio Zapad, na čelu sa SAD, da pokušava da pobedi Rusiju ne mešajući se direktno u sukob već "puštajući Ukrajince da ratuju".
"Zapad je to želeo da iskoristi kao priliku da oslabi, a zatim i porazi Rusiju, umesto da teži da izoluje sukob i smanji posledice rata, što je stav koji zastupa Mađarska", rekao je Orban prilikom posete Nemačkoj, prenosi agencija MTI.
Tanjug/AP/Geert Vanden Wijngaert
On je tada izrazio sumnje da će Ukrajina ikada postati članica NATO-a, ističući da Rusi ne žele da žive pored Ukrajine koja je član NATO-a.
Takođe, on je ocenio da je beznadežno smatrati da Ukrajina može da dobije rat. Dodao je da je do sada poginulo stotine hiljada ruskih i ukrajinskih vojnika, i da će milion dece "odrasti u istočnom delu Evrope" bez oca ili sa ocem koji je zbog posledica rata postao invalid.
"Biće to jedna generacija u strašnom stanju, sa životnim standardom koji će godinama zaostajati za ostatkom Evrope uprkos obećanoj rekonstrukciji", dodao je on.
Njegov "sukob" sa Evropskom unijom u Evropskoj komisiji i parlamentu, Orban povezuje i sa ratom u Ukrajini, tvrdeći da pritisak na Mađarsku da se uključi u rat dolazi upravo iz Brisela, tj. iz Evrope, a ne iz NATO-a.
Može li Orban da govori u ime Evrope?
Pravi kamen sporenja Brisela i Budimpešte u ovom slučaju je pitanje da li Orban ima pravo da se predstavlja kao predstavnik Evropske unije, iako zvanično nema funkciju u telima unije.
Tehnički, svi Orbanovi sastanci sa svetskim liderima u poslednjih 10 dana su bilateralni susreti, piše tink tenk "Chatham House".
Ipak, u Kijevu je Orban istakao zastavu Evropske unije, jasno dajući do znanja da on smatra da jeste predstavnik i unije, ali i evropskog kontinenta i da u skladu sa mađarskim predsedavanjem unijom ima pravo na "mirovnu misiju".
Dodatni kredibilitet i integritet svojim nastojanjima Orban je izgradio prošle nedelje, kada je usred "diplomatske ofanzive" pronašao vremena i da se pozabavi sopstvenim statusom u Evropskom parlamentu, kreirajući treću po snazi grupaciju "Patriote za Evropu".
profimedia
Nova grupacija se sastoji od poslanika iz Mađarske, Holandije, Češke, Austrije, Španije, Portugala, Italije, Francuske i ostalih zemalja. Za predsednika grupacije je izabran Žordan Bardela, predsednik najvećeg konstituenta, francuskog Nacionalnog okupljanja, što je ujedno i najveća Orbanova "akvizicija" u nastojanju da stvori snažnu grupaciju sa legitimitetom i integritetom da kreira i predlaže politike.
Grupacija će ukupno imati 84 poslanika i samim tim će preteći evropske liberale, materijalizujući pobedu na evropskim izborima početkom juna koju su ove partije ostvarile u sopstvenim zemljama. Spisak imena koja će grupi dati legitimitet su pored Bardele i Orbana, i Vilders, Ventura, Babiš, Kikl, Salvini, Abaskal, ali i drugi desničarski "teškaši".
"Naredna dva ili tri meseca biće mnogo brutalnija nego što mislimo"
S druge strane, bez obzira na dešavanja na "domaćem terenu", mnogi analitičari smatraju da je puno važniji stav onih sa kojima se razgovara. Jasno je da su stavovi Rusije i Kine, pre svih, sa čijim liderima se Orban sastao, takvi da su ga jasno predstavili kao predstavnika Evropske unije koji je otvoren za razgovore.
U ovom slučaju pozicija u kojoj se nalaze Evropska unija i Kina može da se posmatra kao ključna, a neočekivana poseta Orbana upravo Si Đinpingu nakon susreta sa Zelenskim i Putinom, a pre samita NATO u Vašingtonu, govori da Orban baš predsednika Sija vidi kao važnu kariku u postizanju mira, što je naveo i u objavi na platformi "X".
"Predsednik Si mi je danas jasno stavio do znanja da će Kina nastaviti sa svojim naporima u cilju stvaranja uslova za mir. Nismo sami! Mirovna misija se nastavlja…", napisao je Orban.
U intervjuu nemačkom listu "Bild" objavljenom u ponedeljak povodom njegove posete Pekingu, Orban je ponovio svoje pozive na prekid vatre i upozorio na dalju eskalaciju sukoba u narednim mesecima.
"Verujte mi: naredna dva ili tri meseca biće mnogo brutalnija nego što mislimo. Postoji više oružja [uključeno] i Rusi su odlučniji. Energija u sukobu, broj mrtvih, broj žrtava će postati brutalniji nego u poslednjih sedam meseci", rekao je on u komentarima koji su dati direktno nakon njegovog sastanka sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Kremlju i pre njegovog dolaska u Kinu, prenosi DW.
On je insistirao da se „ne raspravlja o tome ko je u pravu, a ko nije” i da je njegov "cilj mir i prekid vatre".
Njegov sagovornik, kineski lider je sa svoje strane iskoristio Orbanovu posetu da pozove međunarodnu zajednicu da "stvori uslove i pruži pomoć dvema stranama za nastavak direktnog dijaloga i pregovora", navodi kineska državna televizija CCTV, prenosi DW.
"Samo kada sve velike sile ispolje pozitivnu energiju, a ne negativnu energiju, može se pojaviti zora prekida vatre u ovom sukobu što je pre moguće", rekao je on, prenosi nemački medij.
Posetu predsedniku Siju Orban je postavio na svoju "mapu puta ka miru" na treće mesto, dajući kineskom kolegi na značaju, a sve dobija dublji smisao kada pogledamo rezultate samita NATO, gde je usred debata o pitanjima u vezi sa ratom u Ukrajini, Kina iskočila kao tema.
Na samitu je usvojen dokument koji optužuje Kinu da je "omogućila rat u Ukrajini kroz partnerstvo "bez limita i podršku ruskoj odbrambenoj industriji".
"Partnerstvo bez ograničenja objavljeno je u februaru 2022. nakon sastanka kineskog predsednika Si Đinpinga i njegovog ruskog kolege Vladimira Putina, nekoliko dana pre nego što je Rusija pokrenula punu invaziju na Ukrajinu. U njemu se izjavljuje da "nema granica" za prijateljstvo između dve zemlje i da "nema ’zabranjenih’ oblasti saradnje", podseća "Al Jazeera".
Deklaracija NATO-a izričito traži od Kine da „prestane sa svakom materijalnom i političkom podrškom ruskim ratnim naporima”, uključujući snabdevanje materijalima dvostruke namene koji se može pretvoriti u oružje.
"NRK [Narodna Republika Kina] ne može da omogući najveći rat u Evropi u novijoj istoriji, a da to ne utiče negativno na njene interese i reputaciju", navodi se u saopštenju.
Iz Kine su ovakvu komunikaciju ocenili "hladnoratovski mentalitet i ratobornu retoriku", kao i da se Kina susreće sa "provokacijama, lažima, huškanjem i klevetama".
Takođe, kineska strana je ponovila da je opredeljena isključivo za mir u Ukrajini, a takođe je ponovila stavove iz svog "plana u 12 tačaka" za kraj rata u Ukrajini, koji je odbijen od strane Ukrajine.
Kompatibilnost stavova sa kineskom stranom, a naprotiv drugih članica NATO Orban je doneo i na sam samit, na kojem se (ne)iznenađujuće sastao sa liderima za koje se nije računalo da su jedan od krajeugaonih kamenova "mirovne misije".
"Mirovna misija 4.0" na samitu NATO, bez sastanka sa Bajdenom, već sa... Erdoganom?!
Samit NATO-a povodom 75. godišnjice osnivanja Alijanse je bio četvrta Orbanova stanica, a na njemu je mađarski premijer pokazao šta misli o trenutnom rukovodstvu SAD, jer se sa američkim kolegom Bajdenom samo "kurtoazno rukovao", kako primećuje "The Guardian".
Mnogo važniji susret iz Orbanove perspektive desio se samo dan ranije, kada se mađarski premijer sastao sa turskim liderom Erdoganom, a njihov susret je "Poltico" nazvao susret "loših momaka NATO-a".
Briselski portal je istakao da obe strane sarađuju s Rusijom, da se suzdržavaju od podrške Ukrajini i da imaju spoljne politike često u suprotnosti sa prioritetima NATO-a, dodajući da žele da obezbede da NATO bude čisto defanzivna alijansa, tj. da "drži nos podalje od Ukrajine".
Oni takođe navode i da obe strane navijaju da dođe do promena u američkom establišmentu podržavajući izbor Donalda Trampa za predsednika na novembarskim izborima.
S druge strane, nakon sastanka, Orban ja apostrofirao važnost Turske u postizanju mira u Evropi, nazivajući je "jedinim uspešnim medijatorom između zaraćenih strana".
"Predsednik Erdogan je važan partner u našoj mirovnoj misiji! Turska je jedina zemlja koja je uspešno posredovala između zaraćenih strana u ratu Rusije i Ukrajine", napisao je Orban nakon sastanka na mreži "X" i dodao:
"Mirovna misija se nastavlja. Imao sam danas važan sastanak sa predsednikom Erdoganom danas u Vašingtonu. Hvala vam na prilici, gospodine predsedniče!", zaključio je Orban.
Ipak, ne gledaju svi blagonaklono na Orbanovu inicijativu, a posebno oštre reakcije su stigle sa severa Evrope, iako su i predstavnici najviših tela Evropske unije istakli da "Orban ne predstavlja Evropsku uniju na sastancima".
Reakcije iz Evrope na njegovu diplomatsku "ofanzivu"
"Otkako je Budimpešta prošle nedelje preuzela rotirajuće predsedavanje EU, mađarski lider Viktor Orban zuji okolo kao mačka na metamfetaminu", napisao je briselski "Politico" u uvodu svog teksta o Orbanovoj akciji.
Nezadovoljstvo Orbanovom inicijativom, a posebno posetom Moskvi, iskazali su "briselski birokrati", kako ih je Orban nazivao nekoliko puta, ističući da oni nisu sposobni da reše ukrajinsku krizu.
Ipak, u prvi plan, vatrenim pristupom, su iskočili predstavnici baltičkih zemalja, konkretno Estonije i Litvanije, bivših republika Sovjetskog saveza, koje su od samog početka sukoba u Ukrajini pokazale izuzetno neprijateljski stav ka Rusiji i podršku Ukrajini, plašeći se ruske invazije.
Čak su i ukrajinski analitičari isticali da bi "Rusija za 48 sati mogla da uzme baltičke zemlje", oslanjajući se na izvore u "Foreign Policy", koji je pisao da je Rusija prenela nuklearno naoružanje u Belorusiju, vrlo blizu poljske i litvanske granice, a sve to se, navodno, dešava upravo iz razloga odsecanja tri republike fizičkim spajanjem Belorusije i Kaljiningrada.
U odnosu na ovakve analize, baltičke republike su izgradile izuzetno čvrst stav prema Moskvi, pa je tako već viđena šefica diplomatije Evropske unije, Kaja Kalas iz Estonije, u vezi sa Orbanovom posetom Moskvi rekla da "u Moskvi Viktor Orban ni na koji način ne predstavlja Evropsku uniju ili poziciju Evropske unije", prenosi "Radio Slobodna Evropa".
Kalasova je dodala da on koristi predsedavanje Evropskom unijom da bi "posejao konfuziju".
"On iskorišćava poziciju predsedavajućeg EU da bi sejao konfuziju. EU je ujedinjena, jasno [stoji] iza Ukrajine i protiv ruske agresije", rekla je ona.
Još jedan od lidera "ratobornih baltičkih zemalja", predsednik Litvanije Gitanas Nauseda, posetu Orbana Moskvi je prokomentarisao kao unilateralnu odluku, nazivajući ruskog lidera "krvavim diktatorom".
"Jednostrana odluka Viktora Orbana da ode u Moskvu ni u kom obliku ne predstavlja stav EU. To takođe podriva kredibilitet @HU24EU (prim. aut. mađarsko predsedavanje unijom). Ako zaista tražite mir, ne rukujete se sa krvavim diktatorom, ulažete sve svoje napore da podržite Ukrajinu", napisao je on na društvenoj platformi "X".
Zaglušujuće tiha ostaje reakcija Makrona i Šolca, koji se susreću sa problemima kod kuće, s obzirom da javnost nije bila zaokupljena njihovim eventualnim reakcijama na Orbanovu inicijativu, a s druge strane, Orban nakon sastanka sa Trampom nije objavio svoj sledeći korak.
Preporuka za vas
Komentari (0)