Igre 
Sunak i torijevci pred istorijskim porazom: Vatra na koju su dolivali ulje mogla bi da im presudi
Komentari04/07/2024
-07:10
Kampanja pred današnje vanredne parlamentarne izbore u Velikoj Britaniji, koje je iznenada raspisao premijer Riši Sunak, protekla je veoma mirno, sa izuzetkom bombastičnog "upada" desničara Najdžela Faraža, bez obzira što je vladajuća Konzervativna partija pred ubedljivim porazom.
Skoro sve ankete predviđaju potpunu dominaciju Laburističke partije Kira Starmera i kraj 14-godišnje vladavine torijevaca, koji su na svega 24 procenata podrške. Laburisti imaju oko 39 procenata, Faražova Reformistička partija 16 odsto, Liberalno demokratska partija (LDP) Eda Dejvija 12 posto, a Zeleni Karle Danjer i Adrijana Remzija šest odsto.
To se, međutim, ne odražava direktno u broju poslanika jer samo pobednici u svojim izbornim jedinicama ulaze u parlament. Tako će prema Survation anketi laburisti uzeti čak 484 od 650 poslaničkih mesta, a torijevci svega 64, što bi bilo najmanje u njihovoj 190 godina dugoj istoriji. Prema drugim istraživanjima, manje "apokaliptičnim" po torijevce, oni bi uzeli 127 mesta u odnosu 428 za laburiste, 50 za LDP i svega dva za Faražove reformiste, koji će po svemu sudeći "preoteti" veliki broj konzervativnih glasača, ali nedovoljno za prva mesta.
Tanjug/AP/Kirsty Wigglesworth
Ekonomija je bila u fokusu kampanja vodećih stranaka, pored imigracije, a u sredu su i torijevci i laburisti upozoravali na katastrofalne finansijske posledice ako pobede njihovi rivali. To ne čudi s obzirom da je prema YouGov anketi od 26. juna 52 odsto ispitanika reklo da im je ekonomija najvažnija izborna tema.
"Ne zaboravite na ekonomski haos zbog kojeg Britanci još uvek plaćaju cenu. Ako glasate za konzervativca, ništa se neće promeniti“, saopštio je biračima koordinator laburističke kampanje Pat Mekfeden dan pred izbore, prenosi Reuters.
Inače, ključna reč Starmerove kampanje bila je "promena", kao odgovor na nezadovoljstvo građana na preopterećenost javnih servisa poput zdravstva koje je Britaniji državno, i pada životnog standarda usled sporog ekonomskog rasta i inflacije. Njegova stranka planira da za 8,7 milijardi evra poveća priliv od poreza u budžet i investira u sistem zdravstvene zaštite (NHS) energetiku, građevinarstvo i još neke ključne sektore.
Tanjug/AP/Stefan Rousseau/PA
Sunak tvrdi da je za 20 meseci na vlasti usmerio ekonomiju na uzlazni kurs posle šokova izazvanih pandemijom i ratom u Ukrajini, a da bi laburisti morali da povećaju poreze kako bi sproveli svoj plan. Konzervativna partija obećala je oko za 20 milijardi evra od poreza u budžetu.
Povezane vesti
"Što je veći obim supervećine, to će biti lakše progurati ekstremne politike i to će više povećanja poreza biti nametnuto Britancima", navodi se u saopštenju torijevaca, kojim praktično priznaju poraz, ali se trude da on ne bude toliko ubedljiv.
U prilog argumentu laburista da su promene neophodne govori podatak da je u poslednjih 15 godina zabeležen najslabiji rast primanja tokom prethodnih nekoliko generacija, prema Institutu za fiskalne studije (IFS)
"Rast je bio spor u suštini za svakoga, bogate i siromašne, stare i mlade. To znači da je, iako je nejednakost u prihodima stabilna, napredak u smanjenju apsolutnog siromaštva bolno spor", rekao je pomoćnik direktora IFS-a Tom Voters u maju, prenosi Al Jazeera.
Pored toga, cena nekretnina je drastično porasla i sve manje ljudi može da priušti svoj dom o čemu svedoči i podatak da je kategorija privremenog smeštaja u zadnjih 10 godina porasla za 89 odsto zbog nedostatka socijalnih stanova za najsiromašnije, prema vladinim podacima.
Takođe cene hrane su porasle za 31 odsto u zadnje tri godine, prema Kancelariji za nacionalnu statistiku (ONS), dok je od 2021 prosečna plata porasla za 18 odsto. Od 2007. do 2023. BDP po glavi stanovnika porastao je za svega 4,3 odsto, dok je u prethodnom 16-godišnjem periodu skočio za 46 procenata, navodi "Resolution fondacija".
Profimedia
Inflacija u Velikoj Britaniji je počela da skače još krajem 2021. ali je prosto eksplodirala posle početka rata u Ukrajini i dostigla 11,1 odsto u oktobru 2022. Sunakova vlada uspela je da je obuzda par nedelja pred izbore i konačno spusti na dva odsto, što je projektovana granica Banke Engleske (centralne banke). Iako je rast cena usporio ekonomisti iz centralne banke ne veruju da će se spuštati referentna kamatna stopa od 5,25 procenata, prenosi AP.
Inflacija zbog rata u Ukrajini
Pored posledica poremećaja tržišta tokom pandemije i manjka radne snage, rat u Ukrajini je ključan uzrok skoka cena prema Banci Engleske.
Povezane vesti
"Nakon ruske invazije na Ukrajinu, nabavka gasa iz Rusije je značajno opala. To je zauzvrat značilo da je cena gasa, koji je ključni izvor energije u Velikoj Britaniji, značajno porasla. To je podstaklo inflaciju kako zbog toga što domaćinstva direktno troše energiju (u obliku snabdevanja domova gasom i strujom), tako i zato što viši troškovi energije poskupljuju preduzećima proizvodnju mnogih drugih dobara i usluga", piše na sajtu Banke Engleske.
To je rat za koji su se torijevci, još za vreme bivšeg premijera Borisa Džonsona, svesrdno zalagali i poslali Ukrajini oko 14,7 milijardi evra naoružanja. Sa izuzetkom Reformske partije, ne postoji nikakav konflikt vredan pomena po pitanju rata u Ukrajini i sve strane se zalažu za dalju eskalaciju.
Sunak je na Samitu G7 rekao da će Velika Britanija po svaku cenu ostati uz Ukrajinu, dok laburisti obećavaju da je podrška Londona "čelična" i da će raditi na NATO članstvu Kijeva.
Tanjug/AP Photo/Domenico Stinellis
Konsultantska kuća "Knight Frank" iz Londona je u analizi sa početka prošle godine zaključila da je uticaj rata na globalne lance snabdevanja naglasio ranjivost energetskog sektora i poljoprivrede u Velikoj Britaniji.
"Poremećaj izazvan sukobom doveo je do značajnog povećanja cena energije i poljoprivrednih inputa, što utiče na poljoprivrednike i agrobiznise širom zemlje. U 12 meseci nakon što je rat počeo, i cene poljoprivrednih inputa i autputa su naglo porasle, ali su potom krenule malo drugačijim putem, pri čemu su se cene autputa smanjile, ali su cene inputa u suštini ostale visoke", navodi se u analizi.
Bregzit kao uzrok ekonomskih problema
Postoji i druga struja mišljenja o uzroku ekonomskih problema, a to je da su izazvani Bregzitom, koji kako piše u tekstu agencije France 24, ni torijevci ni laburisti ne žele da pominju u kampanji. Podsetimo, Bregzit je u velikoj meri Faražova zasluga, a bivši premijer Džonson se obavezao da će ispoštovati rezultate referenduma o napuštanju EU, što neki analitičari smatraju bitnim faktorom njegove pobede. Laburisti su bili oštro protiv, ali je Starmer tokom kampanje obećao da neće pokušati da reokrene odluku britanskog naroda.
Laburiste sada kritikuju da ignorišu Bregzit i njegove ekonomske posledice izazvane gubitkom zajedničkog tržišta jer želi da očuva "crveni zid", to jest birače koji su im se vratili posle izbora 2019. ali podržavaju ostanak van EU.
Tekst francuske agencije kao argument protiv Bregzita navodi izveštaj Kancelarije za odgovornost budžeta po kojem će napuštanje Unije nastaviti u dugom roku da nanosi barem četiri procenata pada produktivnosti britanske ekonomije.
Po proceni profesora političkih nauka Tima Bejla sa univerziteta "Kraljica Marija" torijevci razlog zbog kog torijevci ćute o Bregzitu je to što nemaju čime da se pohvale, pogotovo kada je u pitanju imigracija.
"Neto migracija se povećala umesto da se smanji. Prosto su ljudi van Evrope zauzeli mesta onih koji su prethodno dolazili iz Evrope", rekao je on.
Komentari (0)