Zašto bi konačna pobeda Marin Le Pen na izborima u Francuskoj mogla da izazove glavobolju Olafu Šolcu?

Komentari

Autor: Euronews/Le Monde/Internationale Politik Quaterly

03/07/2024

09:52

Zašto bi konačna pobeda Marin Le Pen na izborima u Francuskoj mogla da izazove glavobolju Olafu Šolcu? - Copyright Tanjug/AP/Michel Euler, Kai Pfaffenbach

veličina teksta

Aa Aa

Analitičari upozoravaju da bi uspeh Nacionalnog okupljanja Marin Le Pen mogao da predstavlja ozbiljan izazov za odnose između Pariza i Berlina i da zakomplikuje situaciju nemačkog kancelara Olafa Šolca.

Dok su izbori u Francuskoj u toku, konačni rezultati bi mogli da imaju značajan uticaj na Nemačku. Analitičari sugerišu da će se uticaj Berlina na EU smanjiti nakon što je Marin Le Pen sa svojim Nacionalnim okupljanjem osvojila većinu u prvom krugu parlamentarnih izbora u Francuskoj.

Kornelija Vol, predsednica berlinske škole Herti, rekla je da će posao nemačkog kancelara Olafa Šolca postati teži ako Nacionalno okupljanje obezbedi većinu u parlamentu.

Ona je za Euronews rekla da se "francusko-nemački odnosi oslanjaju na bliske kontakte na različitim ministarskim nivoima". Većina Nacionalnog okupljanja promenila bi ovu dinamiku zbog svog "eksplicitno antinemačkog stava", tako da će biti potrebno mnogo posla da se "normalizuju odnosi između Francuske i Nemačke", piše Euronews.

Nemačka smatra Francusku svojim najvažnijim i najbližim partnerom u Evropi. Kancelar Šolc je nedavno izrazio zabrinutost zbog izbora, navodeći da preferira "bilo koju stranku bez Le Penove", ali naglasivši da odluka ostaje na francuskom narodu.

Nemačka mora da bude spremna

Nemački mediji se fokusiraju na rizike i gubitke za francuskog predsednika Emanuela Makrona. Vodeći član Šolcove stranke rekao je da će Nemačka možda morati da se pripremi za Le Penovu kao predsednika.

Matijas Dirmajer, politički ekonomista u Nemačkom ekonomskom institutu, sugerisao je da će Nemačka imati problema da preduzme značajne projekte EU ako Nacionalno okupljanje pobedi. On je rekao za Euronews da se nemački političari "zaista plaše evroskeptične vlade u Francuskoj", posebno preispitivanja Evropske energetske unije i fiskalnog konzervativizma u okviru Pakta za rast i stabilnost Džordana Bardele.

Vol je takođe rekao da bi Francuska, ako Nacionalno okupljanje dobije većinu, mogla da se okrene od Nemačke ka Italiji, "gde je lakše graditi mostove". Ona sumnja da će istorijski izazovni francusko-nemački radni odnosi biti dovoljni da se premosti partijsko politički jaz.

Olaf Šolc dugo nije govorio o toj temi nakon što je Emanuel Makron raspisao izbore, ali je 23. juna, uoči izbora, ipak rekao za ARD kanal:

"Zabrinut sam zbog izbora u Francuskoj, i to ću jasno reći: nadam se da će pobediti druge stranke osim Le Pen“, rekao je nemački socijaldemokratski kancelar, prenosi Le Monde.

U Berlinu, hipoteza francuske vlade koju vodi krajnje desničarska partija Nacionalno okupljanje izaziva ogromnu zabrinutost.

Šmid: Francuska desnica je germanofobična

"RN je duboko germanofobičan. Njegov dolazak na vlast bio bi katastrofa za saradnju između Francuske i Nemačke", rekao je Nils Šmid, portparol grupe Socijaldemokratske partije (SPD) u Bundestagu i kopredsedavajući francusko - nemačke parlamentarne skupština (AFPA/DFPV).

"U Nemačkoj mnogi ljudi strahuju da bi pobeda krajnje desnice u Francuskoj gurnula odnose između naše dve zemlje u najozbiljniju krizu od Drugog svetskog rata", slaže se Tobijas Butov, generalni sekretar francusko-nemačke kancelarije za mlade (OFAJ).

U Bundestagu, gde je članica od 2021. posle 15 godina u Evropskom parlamentu, demohrišćanka Inge Gresle (CDU) jedna je od poslanica koja najbolje poznaje Francusku. Sada je i ona uplašena.

"Dve stranke koje će imati najveću težinu u sledećem sazivu parlamenta nesumnjivo će biti Nacionalno okupljanje, krajnja desnica, i Nepokorena Francuska, radikalna levica. Obe mrze Nemačku, obe su neprijatelji Evrope, a i jedni i drugi imaju izuzetno zabrinjavajuće ekonomske programe. Ako bilo koja od ovih stranaka bude imala najviše izabranih predstavnika, francusko-nemački motor, koji već ne radi baš najbolje, ući će u izuzetno ozbiljnu krizu", tvrdi je ona, misleći na bilateralni odnos koji se smatra pokretačem Evrope.

Kako prenosi Internationale Politik Quaterly, Francuska i Nemačka se već sukobljavaju oko stava prema kineskim subvencijama za električna vozila, kako da upravljaju evropskom energetskom mrežom i da li EU treba da nastavi sa svojim uspešnim zajedničkim programom zaduživanja.

Kao rezultat toga, manje zemlje su oprezne u pogledu planova za uniju tržišta kapitala i ulaganja u infrastrukturu, dve oblasti u kojima bi zajednički evropski pristup mogao da izazove velika poboljšanja za širu ekonomiju.

Uticaj na vrednost evra

Nemačka se već bori sa sporim rastom i domaćim otporom prema vrsti potrošnje koja je potrebna da bi se pokrenule inovacije i finansirala zelena tranzicija. Francuska, s druge strane, već upravlja ogromnim javnim dugom, a od sredine juna ponovo je ušla u proceduru EU za prekomerni deficit. Ako desnica odnese konačnu pobedu na francuskim parlamentarnim izborima, njeni ideali visoke potrošnje i niskih poreza mogli bi dodatno da "razbiju kasu". Prva žrtva toga biće - stabilnost evra.

Do sada je evro bio u opadajućem trendu s obzirom na svu političku neizvesnost, ali bez signala za kolaps.

Karsten Brzeski, šef globalne makro strategije ING-a sa sedištem u Frankfurtu, rekao je da će trenutna sklonost ECB da zadrži smanjenje kamatnih stopa, verovatno do kraja godine, održati evro relativno jačim nego da je došlo do agresivnijeg ublažavanja. Ovo je vrsta trenda koji, ma koliko nedramatičan, pomaže evru da održi poverenje investitora. Nasuprot tome, kad god evro doživi veliki pad, kao 2015. ili 2022. godine, misli posmatrača tržišta se okreću ka mogućem kolapsu.

"ECB je zaista sprečila dalji pad evra“, rekao je Bžeski. "Ali na kraju, ako Francuska zaista 'izmakne kontroli' fiskalno i politički, očekujem da će evro naglo pasti. Bez obzira na to šta ECB radi".