Igre 
SIPA nije uhapsila rukovodstvo Srpske zbog bezbednosnih rizika: Da li ima uslova za raspisivanje poternice?
Komentari13/03/2025
-16:35
Tužilaštvo Bosne i Hercegovine izdalo je sudskoj policiji naredbu za privođenje predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, premijera Radovana Viškovića i predsednika Narodne skupštine Republike Srpske Nenada Stevandića. Višković je poručio da pucaju iz prazne puške, a Dodik je dodao da neće nikada napustiti Republiku Srpsku.
Predsednik Dodik, premijer Višković, kao i predsednik Narodne skupštine Stevandić, saopštili su javnosti takođe da se ne planiraju odazvati pozivu tužilaštva Bosne i Hercegovine, a što je i bilo glavno pitanje na koje se čekao odgovor.
Ono što su poslednje informacije jeste da se oglasila i SIPA koja je rekla da se nije oglušila, kao što su to pojedini mediji preneli, o poziv sudske policije Suda Bosne i Hercegovine, nego da je kompletnu situaciju ocenila kao bezbednosno visokorizičnu, zbog čega je zapravo samu naredbu vratila sudskoj policiji Suda Bosne i Hercegovine, te je ponovo na potezu tužilaštvo Bosne i Hercegovine.
O budućim potezima koje može da povuče tužilaštvo BiH za Euronews Srbija je govorio advokat predsednika Republike Srpske Goran Bubić.
Bubić: Šmit je sam nametnuo nepoštivanje njegovih odluka kao krivično delo
Advokat je govoreći o slučaju u kojem je osuđen predsednik Srpske, ali i novom postupku koji će biti pokrenut, istakao da je sam visoki predstavnik nepoštivanje svoje odluke proglasio napadom na ustavni poredak.
"Mi u stvari vidimo da je to nastavak procesa koji smo mi već u suštini imali. Zašto to kažem? Zato što je osnov na koji se poziva tužilaštvo upravo odluka gospodina Šmita od 1. jula 2023. godine, kojom je on primarno nametnuo nepoštivanje svoje volje kao krivično delo, ali je izmenio i ovu odredbu člana 156. krivičnog zakona Bosne i Hercegovine na način da je uobičajenu formulaciju, uobičajena obeležja ovog krivičnog dela napad na ustavni poredak, koji inače poznaju sva zakonodavstva, potpuno proizvoljno proširio tako što je ove uobičajene radnje izvršenja, pretnja upotrebom sile ili upotreba sile u cilju promene pravnog poretka, proširio da je rekao 'ili na drugi način'. Tako da je to praktično uzeto sad za osnovu za ovaj novi tekući krivični postupak", ističe Bubić.
TANJUG/FOTO SRNA/Srđan Jeremić
On kaže i da postoji redosled kojim se neko poziva na saslušanje, te da rukovodstvo Srpske nije u bekstvu.
Povezane vesti
"Mislim da nema uslova za raspisivanje poternica. Zbog čega? Poternica se raspisuje u pravilu kada je neko u bekstvu. Dakle, redosled je, poziva se, poziva se pod pretnjom privođenja, izdaje se onda naredba za dovođenje i ako je to neuspešno, ali naredba za dovođenje ako je neizvršena, ona uvek pretpostavlja da službena lica osumnjičenog nisu pronašli na određenoj adresi, odnosno nisu ga uopšte pronašli i onda se polazi od pretpostavke, s obzirom da nije pronađen, da je u bekstvu. Međutim, mi ovde nemamo činjenično jednu takvu situaciju, zato što i predsednik Dodik, kao i predsednik Višković i predsednik Stevandić, redovno obavljaju svoje poslove i zadatke, I oni nisu u bekstvu", ističe Bubić i dodaje:
"Tako da nema uslova za raspisivanje poternice. Međutim, mi vidimo šta se događa. To je neverovatno jedno ubrzavanje. Pre svega nemamo nikakvu osnovu za takvo nešto. Zato što mi nemamo izmenjen krivični zakon koji bi bio pretpostavka da imamo ovaj krivični progon. Ponavljam stalno i stalno ću da ponavljam. Gospodin Šmit nije potvrđen od strane Saveta bezbednosti. Mi u komunikeu PIK-a (Savet za implementaciju mira) imamo da će se to dostaviti Savetu bezbednosti i znamo šta se tamo događalo. On nije potvrđen", kaže Bubić.
"Prva osoba koja je poništila odluku Ustavnog suda BiH 2007. bio je visoki predstavnik"
Krivično delo napad na ustavni poredak je ono što je nametnuo visoki predstavnik u BiH, Kristijan Šmit, u krivičnom zakonu BiH kojeg vlasti Republike Srpske ne priznaju. a pitanje koje se postavlja je i da li je neodazivanje sudu BiH dobar potez rukovodstva Srpske.
"To su lične odluke pozvanih lica. Ja kao branilac sledim volju svoga klijenta. Mi ovde sad imamo situaciju gde imamo zakone koje je izglasala Narodna skupština Republike Srpske. Funkcioneri sad slede zakone Republike Srpske. Mi smo sinoć slušali izjavu ministra unutrašnjih poslova Republike Srpske, profesora Siniše Karana, koji je jasno rekao da policija sledi zakone koje je izglasala Narodna skupština Republike Srpske. E sad, spram toga, mi imamo ovu meru Ustavnog suda, međutim, mi nemamo Ustavni sud u ustavnom formatu, onako kako je regulisan Ustavom Bosne i Hercegovine i Ustavni sud je uistinu kompromitovan brojnim odlukama u ovom delu koji se tiče naslanjanja na ove najvažnije stvari, primarno kada je u pitanju imovina. Prva osoba koja je poništila odluku Ustavnog suda, bio je tadašnji visoki predstavnik u martu 2007. godine. I sad dođe nelegitiman, nepostavljen visoki predstavnik i kaže da su odluke Ustavnog suda konačne i obavezujuće. Jesu konačne i obavezujuće ako slede Ustav Bosne i Hercegovine i pravni poredak BiH", tvrdi Bubić.
profimedia
Treba napomenuti i da trenutno Ustavni sud Bosne i Hercegovine funkcioniše bez predstavnika srpskog naroda, advokat Bubić tvrdi i to da predsednik Dodik nije imao pravično suđenje.
"Mi nismo dobili prvostepenu presudu. Odluku ćemo doneti kad nam bude uručena otprava. Ono što tvrdimo je da predsednik nije imao pošteno suđenje. On nije imao ni nezavisan, ni nepristrasan sud. Ja tvrdim, jer je postupajući sudija, a evo i sad smo videli i postupajući tužilac, je promenjen. Tvrdim da pravosudni radnici u postupku protiv predsednika Dodika u stvari postupaju u svojoj stvari, jer mi imamo u BiH tri kolektiviteta, tri naroda, ti odnosi su uređeni Opštim okvirnim sporazumom za mir u BiH i temelj poverenja javnosti u sudove jeste da predstavnici jednog naroda ne sude predstavnicima drugog naroda. To je u temelju pravosudne tradicije u BiH, ja to radim 40 godina, to je sada narušeno. Ako vi imate pravosudnog funkcionera koji se obračunava sa političkim neistomišljenikom, ne birajući sredstva, onda mi ne možemo tvrditi da predsednik ima pošteno suđenje", kaže on.
Predsednik Republike Srpske je rekao i da neće uložiti žalbu na presudu suda BiH, a advokat Bubić kaže da će o tome odlučiti predsednik Srpske i pravni tim.
Povezane vesti
"Formalno gledano, u odnosu na zakone koje je izglasala Narodna skupština Republike Srpske, ti zakoni su stupili na snagu nakon što je donesena presuda 26. februara. Znači, mi s te strane nemamo nikakvo ograničenje, a da li ćemo se žaliti ili nećemo, videćemo nakon što nam se uruči prva presuda", zaključio je Bubić.
Za Euronews Srbija iz beogradskog studija na ovu temu je govorio i advokat Jugoslav Tintor.
Tintor: SIPA odreagovala u skladu sa procenom da akcija za sobom povlači okidač
Tužilaštvo Bosne i Hercegovine, čije je delovanje inače zabranjeno u Republici Srpskoj, izdalo je nalog za hapšenje Dodika, Viškovića i Stevandića zbog krivičnog dela napad na ustavni poredak.
Povezane vesti
Pitanje koje se postavlja je ko ruši ustavni poredak u Bosni i Hercegovini, s obzirom na neslaganje po pitanju nadležnosti i odgovornosti u ovom slučaju.
"Ovo je jedna izrazito složena situacija. Trebalo bi pogledati da li ste igde imali situaciju da je izdat nalog za hapšenje predsednika Republike, premijera i predsednika Narodne skupštine. Ja ne znam, nisam čuo. Time bi direktno izvršenje tog naloga prouzrokovalo posledice koje su samim tim nesrazmerne sa sprovođenjem pravde u tom jedinom predmetu. Mislim da ovo kako je SIPA odreagovala je pokazatelj objektivne nemogućnosti sprovođenja tog naloga, jer su oni ocenili da bi sav rizik i potencijalne posledice koje sprovođenje tog naloga povlači sa sobom potpuno dovele u pitanje i mogle biti i okidač za neki ratni sukob", kaže Tintor i dodaje:
"Suština je da su odnosi u BiH toliko komplikovani sa dva entiteta, sa različitim pravnim sistemima. Oni imaju više tih zakona. Užasno su komplikovano ustrojeni krivično-pravni mehanizmi i ceo pravosudni sistem. Potpuno negde razumem njihovu odluku da imaju otklon od javljanja u Sarajevo, jer bi potpuno izvesno bili tamo lišeni slobode. Problem BiH je i pitanje suvereniteta. Suverenitet podrazumeva da ste kadri da imate monopol fizičke prinude na određenoj teritoriji i da vaša policija, vojska i drugi mehanizmi državnosti mogu da sprovedu volju i pravosudnih organa, i organa uprave i tako dalje", ističe on.
Euronews
Tintor takođe primećuje da je promenom u odnosu na pravnu normu koja određuje krivično delo napada na ustavni poredak, zapravo napravljena "kaučuk norma", tj. rastegljiva norma, koja može da posluži svrsi.
"Vi u Bosni imate raspolućenu državu, imate da je Narodna skupština Srpske donela zakon koji podrazumeva da se ove odluke ne primenjuju, pa je onda Ustavni sud, čiji je opet sastav krajnje problematičan, stavio tu odluku van snage. Kada bi išli konzistentno, krivično-pravno gledano i da pokušate da podvedete određeno postupanje pod krivično delo 'napad na ustavno uređenje', ja sam, dolazeći u emisiju, upravo želeo da kažem da to krivično delo podrazumeva primenu sile ili pretnju primenom sile, ali sad vidim da je ovaj predstavnik Šmit dodao i 'na drugi način'", kaže Tintor i dodaje:
"Kada se doda 'i na drugi način' tom krivičnom delu, pravi se jedna kaučuk norma pod koju može da se podvede raznorazna postupanja i ovde je samo meni zabrinjavajuće da deluje kao da je norma kreirana unapred da bi poslužila svrsi što u krivičnom pravu ne treba da bude slučaj", ističe on.
"Sudski proces je iniciran od strane visokog predstavnika"
Tintor kaže da je bez obzira na odluke tužilaštva i pokušaj sprovođenja tih odluka, bilo koja nasilna akcija u situaciji gde ne postoji monopol na silu potencijalna tempirana bomba.
"U tom smislu ne možete menjati normu u krivičnom zakonu da bi je primenili u nekom konkretnom slučaju. To je potpuno pogrešno. I svakako da je ta norma tako definisana, sama na drugi način otvara jedan širok prostor da se pod tu normu podvedu ne samo ova situacija, već i mnoge, mnoge druge situacije, što će, po mom mišljenju, u bitnom kompromitovati stabilnost i bezbednost u okvirima cele Bosne i Hercegovine. Bilo bi dobro da se negde nađe neki izlaz iz ove situacije, jer zaista sam zabrinut", ističe Tintor i kaže:
"Jedno je što mi iz Beograda sedimo pa gledamo vesti, ali takvo podgrevanje tenzija zaista u situaciji gde de facto monopol fizičke prinude na teritoriji Bosne i Hercegovine ne postoji, već je raspolućen na dva entiteta, svaki pokušaj reakcije sa navodnim obrazloženjem sprovođenja naloga tužilaštva, koliko god možda imao osnov u samom rešenju koje je doneto, jeste tempirana bomba koja može dovesti do nesagledivih posledica", kaže on.
Euronews Srbija
Javnost percipira trenutna dešavanja kao da je to nastavak procesa protiv Milorada Dodika, ali ustvari ovo je novi slučaj, novi postupak protiv rukovodstva Srpske.
"Ovo je potpuno novi, odvojeni slučaj. Kod one presude, a koja je bila prvostepena, izrečeno je godinu dana zatvora koji po zakonima Bosne i Hercegovine, mogu da se plate i kao novčana kazna, tj. možete novcem da platite svaki dan od tih godinu dana izrečenog zatvora, i ne idete da izdržavate kaznu zatvora, ali tek nakon pravosnažnosti. Na tu presudu imaju pravo žalbe, nakon pravosnažnosti. Čak i tad može da se plati određeni novčani iznos, mislim da je to negde oko 18.000 evra i da se ne ide u zatvor", ističe Tintor i nastavlja:
"Ostaje problem izrečena mera zabrana obavljanja javne funkcije predsedniku Republike Srpske koji je na funkciji. Što bi svakako, nakon pravosnažnosti te presude sa tako izrečenom merom, opet dovelo do neke problematične situacije", kaže Tintor i potvrđuje da bi predsedniku Srpske sa pravne strane moglo da se zabrani političko delovanje.
"To je zamislivo i moguće, samo je u uslovima Bosne i Hercegovine vrlo senzibilno i ovde se vidi da je tendenciozno iniciran i vođen taj postupak. Iniciran je od strane visokog predstavnika. Cilj je bio da se postignu određeni politički efekti, a za to su korišćeni očigledno pravosudni mehanizmi i tako u celom tom postupku oni su čak osporavali kapacitet visokog predstavnika, jer zaista činjenica je istina da nije izabran u proceduri koja je propisana i nije dobio potvrdu Saveta bezbednosti za svoj mandat", kaže Tintor.
Gostovanje advokata Jugoslava Tintora u celosti pogledajte u video prilogu.
Komentari (0)