Igre 
Šest turista stradalo, troje nestalo u Grčkoj: Naučnici upozoravaju šta bi mogao biti razlog
Komentari29/06/2024
-12:00
S obzirom na ekstremno visoke temperature koje su obeležile početak letnje sezone u Grčkoj, raste i bojazan da strani posetioci nisu svesni, ali ni na pravi način obavešteni o rizicima koje predstavlja napreznanje tela po takvim vremenskim prilikama.
Naime, sumnja se da je usled visokih temperatura koje su već dostigle 44,5°C, od početka ovog meseca u Grčkoj preminulo šest turista, a nekoliko se vodi kao nestalo.
Poslednja žrtva je 67-godišnji Nemac, koji je pronađen mrtav na ostrvu Krit, saopštila je danas policija. Turista je u nedelju krenuo sam u šetnju kanjonom, a posle nekoliko sati pozvao je suprugu i rekao da se ne oseća dobro.
Spasilačke ekipe tragaju i za dve Francuskinje, stare 73 i 64 godine, na ostrvu Sikinos i 59-godišnjim američkim policajcem na odmoru na ostrvu Amorgos.
Drugi Amerikanac pronađen je mrtav na grčkom ostrvu Matraki u Jonskom moru prošle nedelje, a holandski turista na egejskom ostrvu Samos ranije ovog meseca.
Najveću pažnju javnosti izazvao je nestanak britanskog TV voditelja Majkla Mozlija čije je telo pronađeno 9. juna na Simiju, ostrvu u Egejskom moru, posle četvorodnevne operacije potrage aviona, dronova i čamaca. Kako se navodi, Mozli je šetao sam po visokim temperaturama pre nego što je nestao.
Edukacija turista, ali i bolji uslovi na stazama
Grčka postaje novo žarište na Mediteranu koje se na prvoj liniji suočava sa vanrednim klimatskim okolnostima i sve višim temperaturama otkako je prošlog leta zabeleženo rekordnih 48°C.
Povezane vesti
Tokom prvog toplotnog talasa koji je nastupio prošle nedelje, škole u Atini nisu radile, a ministarstvo kulture bilo je prinuđeno da zatvori Akropolj i druga arheološka nalazišta za posetioce. Volonteri Crvenog krista podelili su hiljade besplatnih flašica vode, a dovoljno svedoči podatak da je u Hanji na Kritu izmereno 44,5°C.
Stoga nema sumnje da sve češće ekstremne vrućine stvaraju potrebu za boljim održavanjem i označavanjem pešačkih staza širom Grčke.
"Voleo bih da vidim više CCTV kamera i osvetljenije staze", rekao je nakon Mozlijeve smrti gradonačelnik Simija Elefterios Papakalodukas.
"Ako postoji poruka koju treba naučiti iz ove tragedije, to je da se o ovim putevima treba bolje brinuti kako se ljudi ne bi gubili", dodao je on.
Mozli je inače bio bez mobilnog telefona kada je krenuo u šetnju, prenosi Guardian.
Tanjug/AP
Osim toga, čini se da govorimo o svojevrsnom obrascu u nastajanju. Najmanje u tri od četiri navedena smrtna slučaja radilo se o starijim turistima koji su podvrgavali svoja tela stresu u uslovima ekstremnih temperatura.
Lokalni zvaničnici su takođe pozvali na bolje informisanje turista o opasnostima pešačenja po visokim temperaturama. Jedan odbornik gradske skupštine na ostrvu Hios rekao je da pešačke staze u udaljenim oblastima treba bolje finansijski i tehnološki podržati kako bi se osiguralo da one budu manje opasne.
Povezane vesti
S druge strane, šef spasilačkog tima Samosa Dimitris Katacis naglasio je da su misije spasavanja često teške jer turisti, često nesvesni opasnosti, "napuštaju stazu" da bi nešto istražili i potom se izgube.
"Juče smo videli strani par kako šeta stazom na temperaturi od 41 stepen bez šešira. Tako nešto prkosi logici", rekao je on u jednoj od svojih izjava koju prenosi Euronews Greece.
Mozak kao "glavni prekidač"
Nakon Mozlijeve smrti britanski mediji su takođe pisali o ovoj temi i opasnostima sa kojima se turisti u Evropi naprasno suočavaju - odnosno uticaju visokih temperatura na ljudsko telo. Dr Damijan Bejli, profesor fiziologije i biohemije na Univerzitetu u Južnoj Karolini rekao je za CNN da su se istraživanja godinama unazad tradicionalno fokusirala na efekte ekstremne toplote na mišiće, kožu, pluća i srce, ali da je zapravo mozak "ključ svega".
Povezane vesti
"To je glavni prekidač za telo", rekao je on.
Objasnio je da se temperatura tela reguliše upravo u mozgu. Hipotalamus je oblast koja deluje kao termostat, obavljajući funkciju održavanja unutrašnje temperature tela na ili veoma blizu 37 stepeni. Kada je vruće, hipotalamus aktivira znojne žlezde i širi krvne sudove kako bi se telo rashladilo.
Premda mozak dobro funkcioniše u uskom rasponu temperatura, male promene mogu uticati na njega, što može rezultirati osećajem tromosti i lenjosti tokom vrelog letnjeg dana.
Međutim, kako toplota raste, to može imati ozbiljne posledice, uključujući smanjenje telesnih tečnosti i dotok krvi u mozak, dodao je Bejli.
profimedia
Slično mišljenje izneo je i neuronaučnik sa Vašingtonskog državnog univerziteta Kim Majdenbauer koji je naglasio da ekstremna toplota može poremetiti normalnu moždanu aktivnost.
Moždane mreže koje omogućavaju ljudima da jasno razmišljaju, pamte i formulišu ideje, u ovakvim vremenskim uslovima, kaže, mogu "izmaći kontroli".
Postoje i dokazi da je veća verovatnoća da će ljudi donositi rizičnije odluke i upuštati se u impulsivno ponašanje onda kada su izloženi toploti, dodao je.
Promenjena percepcija rizika u kombinaciji sa oštećenom kognitivnom funkcijom može imati veoma ozbiljne posledice, dodao je Majdenbauer.
Preporuka za vas
Komentari (0)