Igre 
"Putinova vizija mira": Rusija traži ključne ustupke, da li će Ukrajina pristati?
Komentari14/02/2025
-15:58
Nakon što je nedavno američki predsednik Donald Tramp najavio početak pregovora između Rusije i Ukrajine, vlasti SAD su dale nekoliko izjava o tome šta Ukrajina treba i ne treba da očekuje. Ipak, nema naznaka o bilo kojim uslovima ili ustupcima na koje će Moskva morati da pristane.
"Sjajni razgovori sa Rusijom i Ukrajinom. Dobra mogućnost da se okonča taj užasan, veoma krvav rat", rekao je predsednik SAD Donald Tramp, komentarišući telefonske razgovore sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i ukrajinskim liderom Volodimirom Zelenskim u sredu.
Kako pregovori treba da počnu početnim sastankom delegacije SAD sa ukrajinskim predsednikom na Bezbednosnoj konferenciji u Minhenu kasnije ove nedelje, strane će morati da vode prve teške razgovore o mogućim ustupcima i kompromisima. Ali čini se da je Ukrajina, a ne Rusija, ta koja je pod pritiskom da smanji svoja očekivanja tri godine od početka rata, piše Euronews na engleskom.
Situacija izgleda prilično povoljno za Kremlj, jer on ulazi u ove potencijalne pregovore sa prilično jakim polugama, rekao je Nil Melvin, direktor za međunarodnu bezbednost Kraljevskog instituta ujedinjenih službi.
On je za Euronews rekao da je Moskva već izložila ono što smatra svojom pregovaračkom pozicijom, "koja je na veoma visokom nivou".
AP/Pablo Martinez Monsivais, File
"Neki od zahteva koje će Rusija postaviti kroz pregovore već su prepoznati, kao što je da Ukrajina neće postati članica NATO-a", rekao je Melvin i dodao:
"Iako, možda postoji neka fleksibilnost oko toga, jer smo imali diskusiju o tome da li će Rusija zahtevati da se uveri da Ukrajina nikada neće pristupiti NATO-u, ali možda će biti moguće da se razgovara o tome, pa ćemo to ponovo razmotriti za 20 godina. Dakle, pitanje nije potpuno zatvoreno".
Povezane vesti
Melvin kaže da Rusija želi da uđe u direktne pregovore sa Trampom, a ne sa Ukrajinom ili Evropljanima za istim stolom. Rusija takođe može razmotriti mnogo širu diskusiju.
"Izveštaji govore da će biti samita između predsednika Putina i predsednika Trampa u Saudijskoj Arabiji. Tako da možda budemo imali razgovore koji će obuhvatiti pitanja Bliskog istoka, šire međunarodne bezbednosti, kontrolu naoružanja i Ukrajinu", rekao je Melvin.
Kako je objasnio, postoji mogućnost da se postigne neka vrsta velikog dogovora u kojem će Rusija pokušati da postigne dogovor u vezi sa brojnim različitim oblastima kako bi povećala svoj uticaj na Ukrajinu.
Otkrivajući detalje svog telefonskog razgovora sa svojim ruskim kolegom, Donald Tramp je najavio da je razgovor bio mnogo širi i obuhvatio je "Ukrajinu, Bliski istok, energiju, veštačku inteligenciju, moć dolara i razne druge teme".
Tanjug/AP/Julia Demaree Nikhinson
Zvanični sažetak Kremlja o razgovoru tvrdio je da je Putin naglasio potrebu da se "eliminišu koreni" rata i da se Putin "saglasio sa Trampom da se može postići dugoročno rešenje kroz mirne pregovore".
Ruske vlasti su eksplicitno definisale "korene" rata kao navodno kršenje obećanja NATO-a da neće napredovati na istok prema granici Rusije.
Međutim, ono što Moskva nije definisala je – njena vizija mira.
Povezane vesti
Da li Rusija želi mir?
Endru Novo iz CEPA-ovog programa za transatlantsku odbranu i bezbednost rekao je za Euronews da Putin želi da "završi rat, barem veliku fazu rata".
Ali je naglasio da bilo koji prekid vatre nužno ne bi doveo do kraja rata i da je pitanje sada uslovi pod kojima bi taj mir mogao izgledati.
"Zapad želi mir. Ukrajina želi mir. Putin želi mir. Ruski narod želi mir. Ali njihove ideje o tome šta mir znači su veoma, veoma, veoma različite", rekao je Novo.
Dok predsednik SAD želi da "okonča rat", EU kaže da "nije samo sudbina Ukrajine ta koja je u pitanju. U pitanju je sudbina Evrope"“, kako je izjavila predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Kijev je više puta izjavio da želi trajni, pouzdani i pravičan mir za zemlju razorenu ratom.
Šta želi Moskva? Melvin kaže da mir nije primarni cilj Rusije. On objašnjava da je Putin taj koji je započeo ovaj rat.
Tanjug/AP/STF
"On ima posebnu istorijsku viziju Rusije, koja se odnosi na veliku Rusiju, na pritisak čak i pre-revolucionarnog perioda, pre-sovjetskog perioda, neku vrstu ruske imperijalne Rusije, u kojoj mnoge teritorije savremene Ukrajine vide kao ključne ruske teritorije, jer su ih zauzeli razni ruski carevi", objasnio je Melvin i dodao:
"I drugo, (on je započeo rat) kako bi se suprotstavio evro-atlantskoj solidarnosti, a naročito američkoj bezbednosnoj prisutnosti u Evropi".
Ovi ciljevi biće u srcu ruske pregovaračke strategije, a ne mir. I čak i ako Ukrajina bude nekako pritisnuta da napravi teritorijalne ustupke, to neće biti dovoljno za Moskvu, kaže Melvin, dodajući da rešenje nije samo pitanje gubitka teritorije, već zapravo o "potčinjavanju Ukrajine u širem smislu".
"Veoma je jasno da će Rusi takođe tražiti političko rešenje unutar Ukrajine koje ide u njihovu korist, da će svakako želeti da predsednik Zelenski bude zamenjen", rekao je on.
Tanjug/AP/Russian Defense Ministry, Anton Shtuka
Kako je dodao, želeće nekog ko je prihvatljiviji da vodi Ukrajinu, "koji će se zalagati za federalizaciju Ukrajine, da ruski postane drugi državni jezik, da ruske škole, ruska kultura budu institucionalizovane, da Ukrajina možda usvoji neutralni status ili svakako status nesvrstanosti u međunarodnim odnosima, da Ukrajina demilitarizuje i da se trenutni nivo oružanih snaga smanji, kao i da nema strane vojne prisutnosti iz atlantske zajednice, osim ako nije pod mandatom UN mirovnih snaga".
Maksimalni ciljevi, mali ustupci
Na kraju, radiće se o rešenju u kojem Moskva pokušava da postigne maksimalističke dobitke, a da napravi malo ustupaka.
Štaviše, Moskva će pokušati da to postigne na osnovu vizije Kremlja da "velike sile odlučuju o pitanjima rata i mira u okviru svojih interesa".
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Zbog toga Melvin kaže da Putin želi da razgovara sa Trampom, a ne sa evropskim liderima ili Evropskom unijom. Moskva vidi prvi direktni razgovor između predsednika SAD i Rusije kao priznanje da "žele da razgovaraju sa silom koja stoji iza scene, a to nas vide kao takve, a ne Evropljane" – da ne pominjemo Kijev i ukrajinskog predsednika, kojeg Putin čini se odbacuje.
Zelenski je u četvrtak ponovo naglasio da "bilo kakvi bilateralni pregovori o Ukrajini bez nas, nećemo prihvatiti", insistirajući na dugoročnoj strategiji Kijeva, "ništa o Ukrajini bez Ukrajine".
Prvi sastanak između administracije SAD i Zelenskog na Bezbednosnoj konferenciji u Minhenu zakazan je za kraj nedelje i neće uključivati nikakve ruske predstavnike.
Ukrajinci se svakako nadaju da će dobiti ne samo više jasnoće, već i više uverenja da Vašington i dalje ostaje posvećen svojoj podršci Ukrajini u trenutku koji deluje kao kritičan za Rusiju, jer njena sveobuhvatna invazija Ukrajine približava se trećoj godišnjici.
Komentari (0)