Igre 
Sudar Trampove i evropske politike: Ko je pravi saveznik Ukrajine i može li Evropa nešto da uradi bez SAD?
Komentari04/03/2025
-20:10
Nakon nedavnog samita u Londonu, francuski predsednik Emmanuel Makron predložio je jednomesečni prekid vatre na ukrajinskom ratištu, dok se Velika Britanija, na iznenađenje mnogih, ogradila se od tog predloga. U istom vremenskom okviru, britanska vlada najavljuje izradu detaljnog plana za rešavanje ukrajinske krize koji će biti predstavljen Vašingtonu.
Da li je Evropa ostala jedini ozbiljan saveznik Ukrajine i da li je bilo kakav evropski predlog moguć bez SAD u "Temi jutra" govorili su Aleksandra Kolaković iz Instituta za političke studije i politikolog Stefan Srbljanović.
Kolaković: Americi se žuri da dođe do mira, a Evropa želi bezbednosne garancije za sebe
Kolaković je pre svega istakla da Evropa danas nije onakva kakva je bila pre nekoliko godina jer je od Bregzita 2016. pokušavla da redefiniše svoju unutrašnju dinamiku i istovremeno odgovori na krizu u Ukrajini. Kolaković ističe da je ukrajinska kriza zapravo postala ključna tačka u redefinisanju evropske bezbednosti, te da se sve više povezivanje sudbine Ukrajine i Evrope postavlja kao centralno pitanje.
"Činjenica je da je ona od početka ovog sukoba povezala pitanje Evropske bezbednosti sa samom Ukrajinom i da je to jedan narativ koji možemo primetiti kao konstantan u čitavoj ovoj krizi. Naravno, različite države su imale povremeno i različita mišljenja, ali su tu koaliciju koja je podržavala Ukrajinu pre svega vodile i činile u znatnoj meri SAD. Taj saveznički okvir koji je dolazio iz pravca i Sjedinjenih Američkih Država i Evrope je bio potreban Ukrajini od samog starta", podseća Kolaković.
Svađa predsednika SAD Donalda Trampa i ukrajinskog lidera Volodimira Zelenskog u Beloj kući je, po oceni naše sagovornice, ukazala na promene ne samo u međunarodnim odnosima, nego i kompletnoj diplomatiji.
"Mi u stvari vidimo dva različita pristupa. S jedne strane Sjedinjene Američke Države sa novim predsednikom, odnosno novim starim predsednikom Trampom, koji očigledno teži tome da se ovaj sukob završi što pre, da u stvari dođe do tog mira. Sa druge strane Evropa, koja ona želi da postoje bezbednosne garancije samoj Ukrajini, ali istovremeno i Evropi. Tu se sada prelama ono pitanje koje je bilo pitanje čak i nezavisno od samog sukoba u Ukrajini, pitanje toga ko brani Evropu. Ja ću podsetiti da je još posle Drugog svetskog rata to bilo pitanje, kroz pokušaj da se formira neka vrsta evropske zajednice za bezbednost, odnosno organa koji bi štitio Evropu, a to je bio propali pokušaj", objašnjava Kolaković, dodajući da, iako Evropa čvrsto zastupa stav odbrane Ukrajine, veoma je bitan njen odnos sa Amerikom.
Srbljanović: Bez SAD nema ni mira u Ukrajini, ni slaganja kockica u međunarodnim odnosima
Srbljanović smatra da su pravi saveznici oni koji su tu kada je teško, te da su to u ovom momentu oni koji žele mir u Ukrajini, imajući u vidu koliko ljudi gine svaki dan.
Povezane vesti
"Kada se to zaustavi, tek tada može da se priča o uslovima, koja će biti vrsta mira, kakav će taj mir biti itd", napominje Srbljanović.
On je zatim istakao da ni sama Evropa nije jedinstvena, kao i da su prethodni napadi na nju bili 1939. i 1914. to jest unutar kontinenta. Takođe kaže da je siguran, na osnovu primera iz istorije, da Rusija nema pretenzija prema Evropi.
"Znate ona je preko 50 puta veća od Savezne republike Nemačke. Pa zašto njoj treba sad nekih novih 10 ili 12 ili 50 kvadratnih kilometara?", naveo je politikolog.
Srbljanović je napomenuo da je prilikom prethodnog gostovanja na Euronews Srbija uoči izbora u SAD rekao da se može očekivati ogroman, ali postepen zaokret u spoljnoj politici pobedom Trampa. Takođe objašnjava da je protivljenje miru ranije dolazilo upravo iz Francuske.
"Dakle, to su tri predloga primirja koja su došla iz Moskve, koja su ovde označena kao neka strana koja je napala Ukrajinu i koja je, de fakto, učesnik u ratu. Sva tri puta, prva osuda, i da ne postoji mogućnost za mir, došla je iz Jelisejske palate", kazao je Srbljanović.
Analizirajući širu sliku naš sagovornik ocenjuje da se ovde prevashodno ne radi o sukobu Evrope i Amerike već konfliktu izmešu dva viđenja budućeg sveta i dve vrste administracije.
"Jedna je prošla, koja je i dalje itekako stabilna i drži vlast u Briselu, ali nedovoljno jaka za bilo koje značajnnije poteze. Nažalost, ja kada ovo govorim, ne radujem se stagnaciji Evropske unije ili njihovom ekonomskom padu. To je naš strateški put, to je naš najveći prirodni ekonomski partner. Međutim, evidentno je videti da je Evropa zaista u problemu. Kada je u pitanju kriza liderstva, mi nemamo danas jednog ozbiljnog lidera bilo koje pojedinačne zemlje Evropske unije, a kamoli lidera Evropske unije kao takve, kao celine. Vidimo veoma disonantne tonove, ne samo po ovom pitanju kada mi često isto ističemo Fica, Orbana i tako dalje u odnosu na zvanični Brisel, nego vidimo i sami iz našeg okruženja, one koji su itekako bili uz taj zapadni deo Evropske unije, da su izostali sa samita u Parizu. Evo sada su izostali i sa samita u Londonu Dakle, dolazi do određenih promena. Ono u što sam siguran, da bez SAD, kao najmoćnije svetske sile u privrednom smislu, a verovatno je negde tu sa Rusijom u vojnom smislu, ne postoji način da dođe, ne samo do mira u Ukrajini, nego generalno do budućih slaganja kockica u međunarodnim odnosima", rekao je Srbljanović.
Povezane vesti
Kompletan razgovor sa Aleksandrom Kolaković i Stefanom Srbljanovićem možete poggledati u videu na početku teksta.
Milivojević: EU ne može da nastupi sama, Amerika ima priliku da izađe iz rata
Diplomata Zoran Milivojević je u emisiji "Hajde da razgovaramo" istakao da se ipak pokazalo da Evropska unija ne može da nastupi sama u Ukrajini, kao i da unutar nje same jača otpor ratu.
"Nije slučajno što je tu Velika Britanija, pa se neka Kanada pojavila itd. Iz prostog razloga što Evropska unija nije jedinstvena u stavu. EU kao međunarodna organizacija u svom delovanju podrazumeva saglasnost i neki mehanizam odlučivanja gde se traži jednoglasnost. Toga nema. Nije tu više samo Mađarska. Drugo, odvijaju se neki procesi u Evropskoj uniji gde postoji jedan dobar deo i građana Evropske unije, ali i nekih političkih struktura koji su protiv tog rata. Mi smo videli poslednje izbore u Nemačkoj koji su nam to ubedljivo pokazali. Imate trećinu sada u Bundestagu koji su protiv. Tako da su tu neki procesi koji ne daju mogućnost Evropskoj uniji da nastupa sama i ona mora da pokuša da nađe svoje mesto sad u narednom periodu i da se, ja bih rekao, prilagodi onome što je novi trend, ali ne samo novi trend, nego nova geopolitika na globalnom planu", kaže diplomata i napominje da Ukrajina nije samo evropska tema već ima globalni značaj.
Euronews
Naš sagovornik je takođe primetio da se sada otvaraju pitanja odnosa unutar Zapada, sudbine samog Zelenskog i ishoda rata, pošto su Amerikanci odlučni da nastave proces normalizacije odnosa sa Rusijom.
Povezane vesti
"Ja mislim da su nova administracija i predsednik Tramp u toj viziji američkog interesa prepoznali da politika koja je vođena u ovom ratu i učešće Amerike nije bila u interesu Amerike. Jer taj rat nije išao u pravcu da se dobije. Naprotiv, rezultati posle tri godine više idu u korist Rusiji nego Zapadu. I prosto, ovo je prilika da Amerika iz toga izađe. Kao drugo, ona tu priču posmatra u kontekstu globalnih američkih interesa. Oni imaju u vidu Kinu, imaju u vidu globalni kontekst. Evropljani su sad ipak na terenu, ja bih rekao regionalnom, i svoj interes vide pre svega u Ukrajini, u funkciji Ukrajine, u realizaciji nekog svog interesa", smatra naš sagovornik.
Što se potencijalnog dogovora o mineralima tiče, Milivojević smatra da je u pitanju mučna poruka za Ukrajince, koji posle svega što je Amerika potrošila na njih mogli da budu svedeni na "polukolonijalni" status.
Kompletan razgovor sa Zoranom Milivojevićem, u kojem je diplomata analizirao posledice svađe u Beloj kući i kandidaturu Trampa za Nobelovu nagradu za mir, možete pogledati u videu ispod.
Komentari (0)