Igre 
Desnici u Belgiji malo fali da probije "sanitarnu zonu": (Ne)moguća kombinatorika posle pobede separatista na izborima
Komentari23/06/2024
-12:06
Ceo svet obišao je snimak na kojem belgijski premijer Aleksander de Kroa sa suzama u očima pokušava da se pomiri sa porazom na parlamentarnim, lokalnim i evropskim izborima 9. juna, nakon čega je celo rukovodstvo stranke Otvorenih belgijskih flamanskih liberala i demokrata (Open VLD) podnelo ostavku. Jedan od neformalnih stubova komično komplikovanog belgijskog političkog sistema zove se "sanitarna zona", to jest dogovor "pristojnih" stranaka da spreče pre svega pobedu "opasnih" desničara i separatista iz Flamanskog interesa (Vlaams Belang).
Ironično je da su uspeli u tome, ali je sa 16,7 odsto glasova na federalnom nivou pobedio drugi pobornik nezavisnosti Flandrije Bart de Vever iz Nove flamanske alijanse (N-VA), dok je Flamanski interes sa Tomom van Grikenom na čelu imao 13,8 procenata. Onda je u sredu 12. juna kralj Filip imenovao da pregovara o vladi separatistu, koji pritom želi da ukine monarhiju. De Vever ima rok do 19. juna da izvesti kralja da li je uspeo u tome.
To se po svemu sudeći neće desiti, ne samo zato što je u Belgiji "tradicija" da se čeka nekih 500 dana, već zato što je parlament sa 150 mesta rasparčan između 12 partija od kojih mnoge imaju približan broj mesta, pa koaliciona metematika za sada deluje neizvodljivo u bilo kojoj kombinaciji. To je takođe normalno za Belgiju jer je za trenutnu "Vivaldi koaliciju" trebalo da se čeka 541 dan.
Treba napomenuti i da su takođe održani izbori za Flandriju, Valoniju i Brisel kao posebnu oblast, dok će se opštinski održati 13 oktobra. To znači da postoji more potencijalnih kombinacija jer stranke trguju na više instanci i neke će završiti kao pozicija i opozicija istovremeno na različitim nivoima. Tako je N-VA deo vladajuće koalicije u Flandriji već dugi niz godina, ali je u federalnom parlamentu na vlasti bila od 2014. do 2018. Zbog toga što se čekaju opštinski izbori kako bi "sve karte bile na stolu", belgijski analitičari mahom smatraju da nikakvog dogovora neće biti pre oktobra.
Takođe većina stranaka ima valonsku i flamansku "varijantu", a neke se nazivaju sestrinskim i "vuku" jedna drugu u koaliciju. To naravno nije slučaj sa Vlaams Belangom, ali jeste sa liberalima, socijalistima i zelenima.
Nekoliko mogućih koalicija kojima "malo fali"
U medijima se često pominje kombinacija N-VA, valonskog Pokreta reformista (MR), VLD-a, uz dodatak flamanskih demohrišćana iz CD&V-a i stranke Posvećeni sa valonske strane.
Ova grupacija bi imala tesnu većinu od 76 od 150 mesta. Navedene stranke su usklađene po socioekonomskim pitanjima, što bi trebalo da olakša pregovore. Međutim, nakon što je izašao kao najveći gubitnik izbora na flamanskoj strani, OPen VLD je sada isključio mogućnost učešća u budućim vladama. Ako to ostane tako, ova koalicija desnog centra više ne bi imala većinu.
Povezane vesti
Alternativa bi bila da se umesto toga dovedu flamanski socijalisti iz stranke Vooruit, čijih 13 mesta bi ovoj koaliciji dalo većinu od 82 mesta. Međutim, predsednica Vooruita Melisa Depratere nagovestila je da će tražiti ustupke od partnera ako Vooruit bude deo vlasti bez svoje "sestrinske" partije sa francuskog govornog područja PS, piše Brussels Times.
U medijima se vrti i takozvana "Vivaldi 2" opcija, po uzoru na prethodnu mukom sklepanu koaliciju. Matematički gledano, zadržavanje istih partnera koje je činila prošla savezna vlada i dalje bi moglo da funkcioniše, ali samo sa minimalnom većinom od 76 mesta. Ona se sastoji od liberala (Open VLD i MR), socijalista (Vooruit i PS), Zelenih (Groen je flamanska, a Ekolo valonska verzija) i CD&V (bez Posvećenih). Međutim, PS je u ponedeljak saopštio da neće ući ni u jednu vladu, pa ako ne promene mišljenje u narednim, možda i godinama, koalicija ne bi bila moguća.
Drugi problem je što bi deo koalicije bili najveći flamanski i najveći valonski gubitnici, Open VLD i Ekolo, ali ne i pobednički N-VA.
Među naizgled beskonačnim kombinacijama koje spoljnim posmatračima nemaju mnogo smisla našao se i "tripartit", što je prevedeno sa "belgijskog" zapravo heksapartit jer sadrži šest stranaka. Njega bi činile po dve verzije socijalista (PS i Vooruit), liberala (Open VLD i MR) i demohrišćana (Posvećeni i CD&V) i imao bi 81 mesto. Kao i ranije, ovo ne bi funkcionisalo bez Open VLD-a, niti bez PS-a, ako se drže svoje odluke.
Ova "tripartitna" šestočlana koalicija mogla bi da se priširi sa N-VA i imala bi značajnu većinu (100 od 150 mesta). Pošto je za usvajanje amandmana na ustav, kao što su državne reforme, potrebna dvotrećinska većina, to bi moglo biti najbolje rešenje za uključene strane, pod uslovom da se slože oko svojih prioriteta.
Među "reprizama" se spominje i vlada iz perioda od 2014. do 2018. koja je kombinovala liberale, demohrišćane i flamanske nacionaliste (MR, Open VLD, CD&V i N-VA). Iako je u ovom slučaju nemoguća, postoji mogućnost dovođenja demohrišćana iz Posvećenih do tačno 76 mesta, ali se opet nameće isti problem Open VLD-a.
Ovo su samo neki primeri kombinatorike, koja uopšte ne uzima u obzir regionalne i opštinske izbore, pa je jasno zašto formiranje vlade u Belgiji može da traje duže od trudnoće kitova.
Povezane vesti
Sanitarna zona protiv krajnje desnice se za sada drži
Signal da bi ovaj put mogli da požure poslao je lider liberalnog MR-a Žorž-Lui Buše, koja ima 20 mesta, pozvavši na pregovore "što je pre moguće". To što su se neke partije same isključile iz pregovora može čak ubrzati formiranje koalicije smanjivanjem broja opcija.
Belgijski politički analitičar i profesor Univerziteta u Antverpenu Jonas Lefever objašnjava da su stranke često spremnije da provedu mandat u opoziciji nakon gubitka poslaničkih mesta, što im daje vremena "da razmisle o tome gde su ideološki”, i to sa pozicije u kojoj nisu prinuđene da prave kompromise u vezi svojih suštinskih uverenja.
Open VLD je pao ispod 10 odsto na federalnom i flamanskom nivou uprkos tome što su stranka premijera, pa je poruka iza kolektivne ostavke prilično jasna.
"Ceo odbor stranke je podneo ostavku, što je prilično jasan signal. Oni su dobili batine i neće da vladaju. To zaista smanjuje opcije, posebno na saveznom nivou“, kaže Lefever za Brussels Times.
Lefever predlaže kao najizvesniju opciju takozvanu "koaliciju Arizona", koja bi okupila N-VA, MR, CD&V (Flamanske demohrišćane), Posvećene i Vooruit. Ovde je kritičan Vooruit, koji je, kao socijalistička stranka, ideološki u suprotnosti sa ostalim partnerima.
Nameće se pitanje li bi ušao u većinu sa grupom desničara, posebno po pitanju ekonomije, ostavljajući svoje francuske partnere PS iza sebe i rizikujući kaznu levičarskih birača u budućnosti. Bez Vooruita, ova formacija ne može da prikupi većinu.
Takođe je ključna kalkulacija pomenuta "sanitarna zona", protiv Vlaams Belanga. Čak i ako bi N-VA prekršila ovaj dogovor, što kažu da neće učiniti, dvema desničarskim flamanskim separatističkim partijama bi nedostajalo jedno mesto za većinu u Flandriji, gde su kolektivno najjači. Pošto nijedna druga stranka, na osnovu dosadašnjih izjava, ne želi u savez sa Vlaams Belangom, za sada deluje da će se "sanitarna zona" održati na svim nivoima.
Desnica i krajnja desnica ostvarili su značajan uspeh u Flandriji, sa 46,8 odsto glasova ukupno. Iako na osnovu toga deluje da oko polovina građana Flandrije želi nezavisnost, Lefever se ne slaže. On kaže da to pitanje nije bilo u fokusu predizborne kampanje, već da su glasače privukli pričom o migracijama i ekonomiji.
"Vrlo malo ljudi zapravo želi potpuno nezavisnu Flandriju. To je samo deo paketa kada biraju nacionalističku i radikalnu desnicu", kaže profesor.
Lefever smatra da će N-VA biti ključni faktor u formiranju flamanske vlade i zauzeti pragmatičan pristup državnim reformama tokom predstojećeg mandata, svesni da separatizam nije razlog zašto su birači stali iza njih.
Međutim, u svom pobedničkom govoru u nedelju uveče, lider stranke Bart de Vever naglasio je važnost flamanske nezavisnosti, sugerišući tvrđi stav nego što je bio zauzet tokom kampanje.
Komentari (0)