Belgijska ministarka unutrašnjih poslova: Sistem ulaska i izlaska iz EU na jesen, sledeće godine autorizacija putovanja
Komentari13/06/2024
-23:42
Sistem za ulazak i izlazak (EES) iz EU biće pokrenut na jesen ove godine, dok će Evropski sistem putnih informacija i autorizacije (ETIAS) postati operativan u prvoj polovini 2025. godine najavila je danas belgijska ministarka unutrašnjih poslova Anelies Verlinden, čija zemlja predsedava Savetom EU do 1. jula.
Verlinden je na konferenciji za novinare navela da je tokom današnjeg sastanka Saveta EU za unutrašnje poslove razgovarano o tri glavna prioriteta koja se tiču Šengenske zone za narednih 12 meseci - zajedničkoj saradnji na poboljšanju upravljanja spoljnim granicama EU, poboljšanju sistema za povratak i jačanju unutrašnje bezbednosti EU.
"Ključni element naše unutrašnje bezbednosti je da obezbedimo interoperabilnost naših sistema.
Primena sistema EES i ETIAS je već nekoliko puta odlagana.
Sistem EES biće automatizovani IT sistem za registrovanje državljana zemalja izvan EU, koji putuju radi kraćeg boravka. Ovaj sistem registrovaće informacije o ulasku, izlasku i odbijanju ulaska državljanima zemalja koje nisu članice EU, a prelaze spoljne granice Šengen zone.
Planirano je da EES zameni sistem ručnog otiskivanja pečata koji je dugotrajan, a ne pruža pouzdane podatke o graničnim prelazima niti otkriva osobe koje su prekoračile trajanje dopuštenog boravka.
Kako se objašnjava na sajtu Saveta EU, EES sistem pomoći će da se poboljša kvalitet provera na granicama i smanji kašnjenje graničnih kontrola, obezbedi sistematska i pouzdana identifikacija osoba koje prekorače boravak, ali i ojača unutrašnja bezbednost i borba protiv terorizma i drugih ozbiljnih zločina jer će organi za sprovođenje zakona imati pristup evidenciji istorije putovanja.
ETIAS sistem koristiće se za provere osoba kojima nije potrebna viza za ulazak u EU, a koje će se obavljati pre putovanja i podrazumevaće da se, ukoliko bude potrebe, tim ljudima uskrati dozvola za putovanja.
ETIAS sistem biće sličan sistemima koji su na snazi u SAD, Kanadi i Australiji i, kako se navodi na sajtu Saveta EU, omogućiće poboljšanje unutrašnje bezbednosti, bolje sprečavanje nelegalnih migracija, kao i smanjenje rizika po javno zdravlje i kašnjenja na granicama.
Prilikom registrovanja posete, prema ranijim pisanjima medija, ljudi će morati da plate taksu od sedam evra, ali će ona pokrivati višestruke ulaske tokom tri godine.
Verlinden je rekla i da je tokom sastanka Saveta za unutrašnje poslove razgovarano i o drugim temama, kao što su situacija u Ukrajini, borba protiv trgovine drogom i organizovanog kriminala, pristupi podacima za efikasno sprovođenje zakona, a usvojeni su i zaključci kojima se podržava izveštaj Evropola o mapiranju kriminalnih mreža u EU.
Na konferenciji se obratila i belgijska državna sekretarka za azil i migracije Nikol de Mur, koja je naglasila da su održane tri diskusije o migracijama koje se tiču zajedničke vizne politike, primene Pakta o migracijama i azilu, i Ukrajini.
"Naša zajednička migraciona politika zahteva i jaču viznu politiku", poručila je ona.
Ukazala je da su se ministri EU saglasili danas da je potreban snažniji evropski odgovor kako bi se uhvatili u koštac sa nepravilnim korišćenjem ili zloupotrebnom viznih pravila i uslova, kao i da su se države članice EU saglasile da više strateški koriste vizu u odnosima Unije sa trećim zemljama.
"EU, s pravom, dozvoljava putovanje bez viza iz određenih trećih država ili daje državama određene privilegije. Ove koristi ne treba posmatrati kao date, već ih treba redovno procenjivati i prilagođavati ako je potrebno. Kada je saradnja u domenu migracija između Unije i treće države nezadovoljavajuća, moraju postojati posledice u vidu suspenzije ili povlačenja viznih pogodnosti", poručila je ona.
Sastanku je prisustvovala i evropska komesarka za unutrašnje poslove i migracije Ilva Johanson, koja je tokom konferencije govorila o pridruživanju Bugarske i Rumunije Šengenskoj zoni, odnosno o otvaranju kopnenih granica za ove dve zemlje.
Ona je rekla da je uverena da će Bugarska i Rumunija postati punopravne članice Šengena do kraja godine i dodala da zna da je to prioritet Mađarske, kao buduće predseavajuće EU.
Komentari (0)