Problemi sa golubovima u Nemačkoj: Građani glasali za ubijanje ptica, što užasava aktiviste za prava životinja
Komentari12/06/2024
-18:35
Golub je sigurno jedna od najnevoljenijih životinja koju su ljudi ikada pripitomili, ili privukli na svoju stranu. Ptice koje se okupljaju na evropskim trgovima potekle su od pripitomljenih golubova pre nekih 10.000 godina, i prija im prisustvo ljudi.
Osećaj, međutim, nije obostran. Ove društvene ptice imaju tendenciju da izazovu iritaciju i gađenje kod ljudi - kao i viši instinkt negovanja kod onih koji su spremni da podele svoje mrvice.
Ali odnos golub-čovek je dobio drastični zaokret u jednom nemačkom gradu. Limburg an der Lahn, u zapadnoj pokrajini Hesen, upravo je glasao za istrebljenje svoje populacije od 700 golubova.
Referendum je održan 9. juna, istog dana kada su u zemlji bili izbori za EU - nakon što se odluka gradskog veća da ubija ptice u novembru 2023. pokazala kontroverznom.
Nešto više od 53 odsto stanovnika koji su glasali u nedelju odobrilo je ubijanje golubova, prenosi "Der Spiegel", sa ukupno 7.530 datih glasova "za".
Kako će limburški golubovi biti ubijeni?
"Današnji rezultat je za nas bio nepredvidiv. Građani su iskoristili svoje pravo i odlučili da populaciju redukuje sokolari", rekao je gradonačelnik Marijus Han (SPD) za nemačku novinsku stranicu.
Ovo je bio metod koji je Savet prvobitno predložio prošle godine, a biračima se postavljalo jednostavno pitanje da li odluka treba da ostane ili ne.
Tačnije, sokolar će namamiti ptice u zamku, udariti ih drvenim štapom po glavi da ih omami, a zatim im slomiti vrat.
Borci za zaštitu prava životinja bili su užasnuti kada je plan objavljen.
"Živimo u 2023. godini, ne možemo da ubijamo životinje samo zato što nas nerviraju, ili su smetnja. To nije prihvatljivo", rekla je za britanski "Sky News" prošle godine menadžer projekta za gradske golubove u Limburgu, Tanja Miler.
Planirano je da se odstrel izvrši u naredne dve godine.
Da li je ubijanje golubova efikasan način za smanjenje populacije?
Kritičari kažu da osim što je okrutno, odstrel golubova nije stvarno efikasan jer će se sve preostale ptice razmnožavati i obnavljati populaciju.
Zanimljivo je da neke studije pokazuju da se broj golubova može čak povećati nakon odstrela. To je bio slučaj u Bazelu, u Švajcarskoj, koji je imao populaciju golubova od oko 20.000. Od 1961. do 1985. grad je ubijao oko 100.000 golubova svake godine, ali je populacija ostala stabilna, prenosi sajt "Lokalne vesti".
Grupa pod nazivom "Pigeon Action" pronašla je alternativno rešenje, sada poznato kao "bazelski model", kojim su građani upozoreni da ne hrane životinje. Postavljeni su i golubarnici kako bi se iz njih lako mogla izvaditi jaja.
Kao rezultat toga, populacija golubova u Bazelu je opala za 50 odsto u roku od četiri godine.
Kako evropski gradovi rešavaju probleme sa golubovima?
Bavarski grad Augsburg našao je slično rešenje. Lokalna organizacija za zaštitu životinja nadgleda nekoliko golubarnika, menjajući nova jaja za lutke kako bi se držali broj pod kontrolom.
Mnogi drugi nemački gradovi su opterećeni (ili blagosloveni, u zavisnosti od tačke gledišta) sivim pticama koje guguču.
Kajzerslautern takođe isprobava "augzburški model", sa novim kulama za golubove gde se ptice premeštaju. Golubarnici ili kontrolisana mesta za gnežđenje takođe su postavljena u Ludvigshafenu, Majncu, Pirmasensu i Cvajbrikenu.
U Velikoj Britaniji, kao i drugde, ptice grabljivice su angažovane da love golubove. Ali to može značiti da se neugledni izmet zamenjuje za grozniji prizor leševa.
Da li su zabrane hranjenja golubova legalne?
Drugi gradovi su pokušali da sprovedu zabranu hranjenja, ali se pokazalo kontroverznim. Pre tri godine, 2021. berlinski državni službenik za zaštitu životinja tražio je pravno mišljenje o hranjenju golubova od advokata i veterinara.
Zaključili su da gradovi ne mogu zabraniti hranjenje golubova - pa čak i da su u obavezi da vode računa o životinjama jer su potomci zanemarene domaće vrste, a ne divljih životinja.
"Čak i kada postoji nedostatak hrane, gradski golubovi polažu jaja u velikom broju", navodi se u pravnom mišljenju. Zabrane hranjenja stoga ne dovode do smanjenja populacije, već samo do osiromašenja".
"Beda u brojkama: Savetodavni odbor za dobrobit životinja države Donja Saksonija procenjuje očekivani životni vek neuhranjenih gradskih golubova na dve do tri godine; pod zdravim uslovima, to bi bilo dvanaest do 15 godina. Pošto pomfrit i prezle ne odgovaraju zahtevima golubova, životinje umiru sporom smrću od gladi", piše Savetodavni odbor.
Komentari (0)