Težak poraz za Šolca i "katastrofa" za Zelene: Zašto su stranke vladajuće koalicije prošle tako loše u Nemačkoj?
Komentari11/06/2024
-22:00
Posle najtežeg izbornog poraza nemačkog kancelara Olafa Šolca i njegovih Socijaldemokrata za više od jednog veka, ponovo se otvorilo pitanje stabilnosti vlade.
Koaliciona vlada je pretrpela težak udarac na nedeljnim izborima za Evropski parlament. SPD je zauzela treću poziciju, i to iza krajnje desničarske Alternative za Nemačku (AFD) koja je osvojila 15,9 odsto glasova.
Ni koalicioni partneri SPD-a ne mogu se pohvaliti dobrim rezultatima. Liberalna Stranka slobodnih demokrata (FPD) je osvojila nešto više od pet odsto glasova, a Zeleni su izgubili značajan broj mesta u Evropskom parlamentu.
Jasan pobednik je Hrićansko-demokratska unija sa 30 odsto podrške birača, i oni će imati čak 39 poslanika u Evropskom parlamentu, od ukupno 96 mesta koliko pripada Nemačkoj.
Opšti izbori u toj zemlji se očekuju tek 2025. godine, a u vladi često postoje neslaganja o glavnim pitanjima kao što su rat u Ukrajini, budžet i zelena tranzicija.
"Koalicioni partneri imaju različite pozicije i suprotstavljeni su po ključnim pitanjima. Ankete i regionalni izbori pokazuju da su izgubili birače, a to je samo povećalo sukobe", rekao je za Euronews analitičar izbornih anketa Mihael Seufert.
Generalni sekretar SPD-a Kevin Kuhnert je priznao loš rezultat njegove partije: "Ovo je težak poraz za nas danas, moramo da vidimo gde smo grešili".
Deluje da Olaf Šolc, koji se na plakatima širom Nemačke pojavljivao uz glavnu kandidatkinju SPD-a na evropskim izborima Katarinu Barli, nije toliko popularan u anketama. Od januara 2024. godine njegov rejting je bio 28 odsto, pokazalo je istraživanje Statiste.
Katastrofa za Zelene
Zeleni su pretrpeli veliki gubitak. U odnosu na 2019. godinu podrška im je opala za 8,6 odsto. Predsednik CDU-a Fridrih Merc je novinarima dan posle izbora rekao da su Zeleni najveći gubitnici i da oni verovatno neće igrati važnu ulogu u novom sastavu Evropskog parlamenta zato što se njihova nemačka delegacija znatno smanjila.
Federalni ministar poljoprivrede Džem Ozdemir je priznao da su Zeleni izgubili poverenje u biračkom telu.
"Zeleni nisu prepoznati kao partija koja ima dobre odgovore, koja dovoljno ozbiljno shvata zabrinutost ljudi", naveo je.
Analitičar anketa Euronewsa Bojd Vagner primećuje da su Zeleni verovatno najveći zastupnik Ukrajine u Nemačkoj.
"To ih čini podložnim tome da budu shvaćeni kao da se protive miru, što nije odlika tipičnih liberalnih i zelenih partija", rekao je.
Napominje da su birači zabrinuti zbog toga što je fokus na ovim pitanjima, i zbog toga što se nisu dovoljno bavili "zelenim problemima" u Nemačkoj.
"Takođe, drugi glasači koji gravitiraju ka desnom centru vide zelena pitanja kao nevažna, ili smatraju da su zeleni zakoni koji su usvojeni u Briselu imali negativan efekat po ekonomski rast. Pogledajte samo proteste poljoprivrednika", komentarisao je Vagner.
Inače, podrška zelenim strankama je opala u Evropi, a grupa Zeleni/Evropska slobodna alijansa je izgubila 20 mesta u parlamentu od ukupno 72.
Glasovi mladih i AFD
Na ovim izborima su prvi put u Nemačkoj pravo glasa imali birači od 16 i 17 godina. Analiza nemačkog ZDF-a je pokazala da se desnica dobro kotira među mladim Nemcima. Procenjeno je da 17 odsto glasača između 16 i 24 godine glasa za AFD, a da još 17 odsto glasa za konzervativce CDU/CSU.
Ovaj trend je naizgled u suprotnosti sa prethodnim izborima, jer su se upravo nemački Zeleni tradicionalno oslanjali na glasove mladih. Prema rečima Kilijana Hampela, koautora studije "Mladi u Nemačkoj", AFD predstavlja priliku za mlade ljude da izraze svoje nezadovoljstvo aktuelnom vladom i svojom ličnom situacijom.
Važnu ulogu su odigrali društveni mediji i TikTok, gde je AFD prikupio hiljade pratilaca.
"AFD je doneo politički sadržaj bliže mladim ljudima putem društvenih mreža", naveo je Hampel.
Sa druge strane su oni koji smatraju da glasanje za AFD predstavlja protestno glasanje od strane onih koji su nezadovoljni aktuelnom vladom.
"Postoji određeni broj ljudi koji glasa za krajnje desnu partiju zbog njihovih političkih uverenja. Međutim, postoji i ova druga grupa koja glasa iz protesta", smatra Antonis Souris, istraživač na Slobodnom univerzitetu u berlinu.
"Kada pogledate koaliciju na nacionalnom nivou, ali i koalicije na subnacionalnim nivoima, AFD je praktično jedina partija koja nije na vlasti. Zato, ako želite da kaznite vladu, mnogi smatraju da će glasanjem za AFD njihov glas da se čuje", zaključio je Souris.
Komentari (0)