Igre 
"Nova realnost i možda nova era sukoba u Ukrajini": Zapad izadao kontroverznu dozvolu Kijevu, svi čekaju Putinov potez
Komentari06/06/2024
-16:05
Kontroverzna odluka nekoliko zapadnih država, a u prvom redu SAD, da dozvole Ukrajini napade oružjem zapadne proizvodnje na ukrajinsku teritoriju poslednjih dana je u fokusu svetske javnosti. Iako je ta "dozvola" ograničena na korišćenje oružja određenog dometa, rizik od eskalacije konflikta i dalje postoji. Glavna pitanja koja se sada nameću su - kako će predsednik Rusije Vladimir Putin odgovoriti i koliko će ta odluka promeniti stanje na ratištu?
Američki predsednik Džozef Bajden je do sada odbijao da dozvoli Ukrajini da koristi oružje američke proizvodnje za napade na rusku teritoriju. Ipak, promenio je poziciju, a čak i uz određenja ograničenja, jasno je da je prešao crvenu liniju koju je sam sebi povukao, piše "The New York Times".
Američki medij citira izjavu jednog visokog zvaničnika koji je naveo: "Ovo je nova realnost, a možda i nova era u sukobu u Ukrajini". Dodaje se i da će mnogo zavisiti od toga kako će Rusija reagovati na tu promenu u narednim danima i nedeljama i da li će uopšte reagovati?
Tanjug/AP/Pavel Golovkin
Zapravo, svi se sada pitaju gde će Putin tačno povući svoju crvenu liniju, a "The New York Times" podseća da on nije odgovorio na britansko popuštanje ograničenja za korišćenje oružja iz te zemlje. Međutim, navodi se da Amerika za Putina ipak predstavlja drugačiju vrstu rivala.
Ofanziva u Harkovu kao okidač za promenu
Šta je zapravo navelo Ameriku i predsednika Bajdena da promene svoju poziciju? Glavni razlog za uzdržanost pri dozvoli za korišćenje zapadnog oružja bio je strah od eskalacije konflikta. Ali, posle najnovije ruske ofanzive u severoistočnom ukrajinskom regionu Harkova, zapadne države su bile uverene da Ukrajina mora da bude u mogućnosti da uništi vojne mete sa druge strane granice da bi bila u mogućnosti da se efikasnije brani.
Rusija je pokrenula ofanzivu ka Harkovu prošlog meseca. Na taj način je otvorila novi front i zauzela nekoliko sela. Porasla je pretnja po Harkov, drugi po veličini grad u Ukrajini, koji se nalazi na samo tridesetak kilometara od ruske granice.
Zapravo, u ovom regionu granica predstavlja liniju fronta, i zbog toga je zabrana korišćenja zapadnog oružja za napade na teritoriju Rusije omogućavala ruskim snagama da se neometano pripremaju za operacije, piše BBC.
profimedia
Povezane vesti
Posle pritiska od strane Kijeva i drugih evropskih država, Amerika je pristala da promeni politiku i da dozvoli Ukrajini da napada Rusiju sa njenim oružjem.
"Glavna stvar u našem angažmanu bilo je prilagođavanje po potrebi, kako bismo odgovorili na ono što se stvarno dešava na ratištu i kako bismo bili sigurni da Ukraina ima ono što joj je potrebno, u trenucima u kojima joj je to potrebno", rekao je američki državni sekretar Entoni Blinken tokom sastanka ministara inostranih poslova NATO-a u Pragu.
Upozorenje o naoružavanju neprijatelja Zapada
Samo nekoliko dana pre toga je ruski predsednik Vladimir Putin zapretio da će proširiti "sanitarne zone" u slučaju da zapadno oružje dugog dometa bude korišćeno za napade na Rusiju. Dodao je da države NATO-a moraju da imaju u vidu da su među njima "zemlje sa malim teritorijama i velikom gustinom naseljenosti".
"Morali bi da uzmu u obzir ovaj faktor kada diskutuju o napadima duboko u rusku teritoriju", naveo je Putin.
Ipak, najnovija upozorenja i naznake reakcije Putina dolaze iz Sankt Peterburga gde se održava ekonomski forum. On je na tom događaju upozorio zapadne zemlje da su "povkle veoma ozbiljan i opasan korak". To bi, prema njegovim rečima, moglo da rezultira time da Moskva naoruža neprijatelje Zapada.
"Snabdevanje oružjem zone sukoba je uvek loša stvar. Naročito ako je to povezano sa činjenicom da oni koji šalju oružje ne samo da ga isporučuju, već i njime rukuju", rekao je Putin govoreći na marginama ekonomskog foruma, prenosi CNN.
Tanjug/AP/Valentina Pevtsova
Upozorio je da bi Rusija mogla da uzvrati ako se bude smatralo da su zapadne zemlje direktno uključene u sukob u Ukrajini.
Povezane vesti
"Na kraju, ukoliko vidimo da su te zemlje umešane u rat protiv nas i da su direktni učesnici u ratu protiv Ruske Federacije, zadržavamo pravo da odgovorim na isti način. Generalno to vodi na ozbiljnim problemima", naveo je Putin.
Upitao je zašto Rusija onda ne bi imala pravo da isporučuje oružje iste vrste u regione sveta gde bi moglo da bude osetljivih udara na objekte onih zemalja koje to rade protiv Rusije.
Da li je Ukrajina već počela sa napadima na rusku teritoriju američkim oružjem?
Inače, član ukrajinskog parlamenta je za CNN rekao da je ukrajinska vojska već počela da koristi sisteme HIMARS za napade na ruske PVO sisteme, skladišta i druge mete na ruskoj teritoriji.
Povezane vesti
Naveo je da je time značajno smanjeno bombardovanje regiona Harkova od strane Rusije iz sistema S-300.
Međutim, iz Amerike nisu mogli to da potvrde. Američki portparol za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi je rekao da oni jednostavno nisu u poziciji da svaki dan znaju "na šta pucaju Ukrajinci".
"To je svkakao na taktičkom nivou. Dakle, to ne mogu da potvrdim, ali mogu da vam kažem da razumeju koja su im uputstva data", rekao je Kirbi.
Tanjug/AP/Tony Overman/The Olympian
Kakvo oružje će Kijev moći da koristi i u koje svrhe?
A kako bi mogla da izgledaju ta "uputstva"? Upravo je izbegavanje eskalacije verovatni razlog zbog kojeg Amerika nije odobrila korišćenje oružja dugog dometa kao što je ATACMS (Army Tactical Missile Systems) u dozvolu za napad na Rusiju. Ovi projektili imaju domet od 300 kilometara i mogli bi da budu iskorišćeni za napad na vojne baze i aerodrome na ruskoj teritoriji.
Za sada Ukrajina ima opciju da se fokusira na mete u blizini njene granice. Ipak, to i dalje predstavlja veliku promenu politike od strane glavnih saveznika Ukrajine. Čak i sa manjim dometom od oko 70 kilometara koji imaju raketni sistemi HIMARS značajno se može poremetiti ruska logistika i otežati kretanje trupa. To bi moglo da dovede do usporavanja ruskih ofanzivnih planova, piše BBC.
"Sada Ukrajina može da napadne mesta na kojima je neprijatelj koncentrisao trupe, opremu i skladišta koja se koriste za napade na Ukrajinu", rekao je Jurij Povk iz harkovske taktičke grupe koja koordinira vojne operacije na severoistoku.
profimedia
Ranije je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio da Rusija stacionira svoje trupe na oko 90 Kilometara od Harkova u cilju nove ofanzive. Institut za proučavanje rata je analizirao satelitske snimke koji su potvrdili proširenje aktivnosti u tom području. Zbog toga će mogućnost napada na tu oblast ozbiljno pojačati mogućnost Ukrajine da odgovori na napade.
Premeštanje Patriota uz granicu - scenario sa velikim rizikom
Međutim, ukidanje zabrane za korišćenje zapadnog oružja za napade na Rusiju teško da će pomoći Ukrajini u odbrani od navođenih bombi koje imaju razarajući efekat i koje se obićno koriste za napade na region Harkva i na druge gradove. Da bi zaustavile te napade, ukrajinske snage moraju da gađaju avione koji ispaljuju te smrtonosne bombe.
Jedino oružje koje je sposobno za presretanje tih aviona, a koje je Ukrajini trenutno na raspolaganju je američki PVO sistem Patriot. Ali postavljanje Patriota u blizini granice sa Rusijom predstavlja ogroman rizik. Špijunski dronovi lako mogu da ih otkriju i Moskva zatim može da iskoristi projektile Iskander da bi ih uništila.
Zanimljivo je to što Velika Britanija i Francuska, koje su Ukrajini obezbedile rakete Storm Shadow nisu eksplicitno ograničile njihovu upotrebu, a njihov domet može da bude veći i od 250 kilometara. Zapravo, francuski predsednik Emanuel Makron je rekao novinarima da bi Ukrajini trebalo dozvoliti da neutrališe vojne poligone sa kojih se ispaljuju rakete i u suštini, sva mesta sa kojih se napada Ukrajine.
Upravo ta retorika se doživljava kao dozvola za upotrebu rakete Strom Shadow, rekao je za BBC oficir vojne avijacije koji je želeo da ostane anoniman. On navodi da Ukrajina sada može da gađa aerodrome u Kurskoj i u Belgorodskoj oblasti koje su u blizini njene granice.
Zašto će F-16 biti značajna nova figura na šahovskoj tabli?
Ali sve te operacije bi bile ograničene u smislu onoga što njima može da se postigne. Ukrajinski avioni Su-24 koji nose te projektile moraju da priđu ruskoj granici da bi ih lansirali. Na taj način postaju ranjivi i u dometu su ruskih PVO sistema. Očekuje se da Ukrajina dobije avione F-16 do kraja ove godine, a oni su bolja opcija za te vrste zadataka.
profimedia
Iako je britanski javni servis pisao da još nije jasno da li će ukrajinski saveznici odobriti upotrebu tih aviona za napade na Rusiju, Bela kuća je precizirala da je od početka rata, Ukrajina uvek imala dozvolu da obori ruske aviona nad ruskom teritorijom sa američkim oružjem.
"Ukrajina može da obori ruske avione koji predstavljaju pretnju", rekao je portparol za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi, a preneo je "Sky News".
Nuklearna eskalacija kao najveći strah
Eskalacija koje se zapravo svi najviše pribojavaju podrazumevala bi upotrebu nuklearnog oružja od strane Rusije. Putin se u Sankt Peterburgu osvrnuo i na to pitanje navodeći da Zapad greši kada pretpostavlja da Rusija nikad ne bi upotrebila nuklearno oružje.
"Iz nekog razloga, Zapad veruje da ga Rusije nikad neće iskoristiti", rekao je ruski predsednik odgovarajući na pitanje novinara.
"Imamo nuklearnu doktrinu. Ona kaže da, ako nečije akcije prete našem suverenitetu i teritorijalnom integritetu, smatramo da je moguće da koristimo sva sredstva koja su nam na raspolaganju. To ne bi trebalo shvatiti olako", poručio je.
Danas je "Sky News" preneo oštro upozorenje Kremlja zapadnim zemljama koje pomažu u naoružavanju Ukrajine. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je naveo da će sve zemlje koje isporučuju oružje Ukrajini biti suočene sa definitivnim posledicama.
Značajno je napomenuti i da nisu sve NATO zemlje oduševljene time što se Ukrajini dozvoljavaju napadi na Rusiju zapadnim sredstvima.
Šef mađarske diplomatije Peter Sijarto je poručio da poslednji Putinovi komentari ističu potrebu za mirovnim pregovorima i za "momentalnim prekidom vatre" u Ukrajini.
"Naša pozicija je da do mira mora da dođe što pre je moguće", poručio je Sijarto i dodao da je svakim danom rata rizik od eskalacije sve veći.
Komentari (0)