Savet Evrope: Prenatrpanost zatvora i dalje je akutni problem u velikom broju evropskih zatvora

Komentari

Autor: Tanjug

06/06/2024

12:20

Savet Evrope: Prenatrpanost zatvora i dalje je akutni problem u velikom broju evropskih zatvora - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Prenatrpanost zatvora i dalje predstavlja akutni i trajni problem u značajnom broju zatvora u evropskim zemljama, a prednjače Kipar, Rumunija, Francuska, Belgija, Mađarska, Italija i Slovenija, navodi se u danas objavljenom godišnjem izveštaju o stanju u zatvorima širom Evrope za 2023. godinu Saveta Evrope (SE).

U izveštaju se ističe da je 12 zatvorskih uprava širom Evrope prijavilo u januaru 2023. godine da ima više zatvorenika nego što su kapaciteti zatvora.

Veliku pretrpanost prijavilo je sedam zatvorskih uprava: Kipar gde se beleži 166 zatvorenika na 100 mesta, Rumunija (120), Francuska (119), Belgija (115), Mađarska (112), Italija (109) i Slovenija (107).

Pet zatvorskih uprava prijavilo je veoma visoku popunjenost zatvorskih kapaciteta: Grčka (103), Švedska (102), Severna Makedonija (101), Hrvatska (101) i Turska (100).

Uprave koje su prijavile popunjenost zatvora ispod kapaciteta su Irska (99), Portugalija (98), Finska (97), Danska (97), Engleska i Vels (97) i Azerbejdžan (96). Ističe se da je u 48 država članica SE 31. januara 2023. bilo ukupno 1,036 miliona zatvorenika, što je blagi porast drugu godinu zaredom.

U 16 država je od januara 2022. do januara 2023. godine značajno povećan broj zatvorenika: u Moldaviji za 52 odsto, u Severnoj Makedoniji za 26 odsto, na Kipru za 25 odsto, Turskoj za 15 odsto, Azerbejdžana za 13 odsto.

U Irskoj je broj zatvorenika povećan za 12 odsto, Crnoj Gori za 11 odsto, Jermeniji takođe za 11 odsto i Hrvatskoj za 10 odsto.

Broj zatvorenika je značajno opao u četiri zemlje, na Malti za 22 odsto, Litvaniji za 8,9 odsto, Estoniji za 8,8 odsto i Grčkoj za 5,2 odsto.U 23 zemlje broj zatvorenika je ostao stabilan.

Najveći broj zatvorenika u odnosu na broj stanovnika beleži se u Turskoj gde ima 408 zatvorenika na 100.000 stanovnika, a zatim slede Gruzija sa 256 zatvorenika na 100.000 stanovnika, Azerbejdžan (244), Moldavija (242), Mađarska (211), Poljska (194), Slovačka (183), Albanija (179), Češka (176), Litvanija (174) i Letonija (172), Srbija (162), Severna Makedonija (142).

Ističe se da više od polovine evropskih zatvorenika služe kazne zbog nasilnih krivičnih dela i krivičnih dela u vezi sa drogom, uključujući trgovinu drogom, ubistvo i ubistvo u pokušaju, krađu, seksualne delikte, razbojništva i napad i zlostavljanje. Jedine zatvorske uprave koje ove godine nisu učestvovale u istraživanju SE su tri zatvorske uprave u Bosni i Hercegovini.

"Srbija ponovo među zemljama sa adekvatnim kapacitetima u zatvorima"

Srbija se nalazi treću godinu zaredom u grupi zemalja sa adekvatnim kapacitetima za smeštaj osuđenih i pritvorenih lica, pokazuje najnoviji izveštaj Saveta Evrope, a navodi se u saopštenju Ministarstva pravde.

"Uprava za izvršenje krivičnih sankcija kontinuirano sprovodi aktivnosti propisane Strategijom razvoja sistema izvršenja krivičnih sankcija za period 2022-2027. godine u cilju poboljšanja materijalnih uslova u zatvorima", rekao je direktor Uprave Dejan Carević.

On je naveo da se od 2012. godine započelo sa obimnom rekonstrukcijom postojećih i izgradnjom većeg broja objekata kako bi se rešio problem adekvatnog smeštaja.

"Nema rešenja preko noći jer su u pitanju godine intenzivnog rada kako bi se unapredili uslovi pogotovo u onim zavodima gde i sada imamo neujednačenu opterećenost", objasnio je Carević.

On je još jednom podsetio da pitanje adekvatnog smeštaja u zatvorima opterećuje mnogo bogatije države od Srbije i da to pokazuje i najnoviji izveštaj SE za 2022. po kojem veću popunjenost u zatvorima od naše zemlje imaju Francuska, Belgija, Italija, Mađarska, Rumunija i Grčka koje imaju visoku preopterećenost.

"Srbija je jedna od retkih zemalja koja je odmah na početku pandemije korona virusa osuđena i pritvorena lica stavila na listu prioritenih grupa za vakcinaciju i omogućila im je da koriste 'Skajp' i 'Vajber' za komunikaciju sa članovima svojih porodica", podsetio je Carević.

On je naveo da je u novembru 2022. godine otvoren moderan zatvorski kompleks u Kragujevcu za smeštaj 500 lica lišenih slobode gde je postignut "zlatan" standard kad su u pitanju bezbednost, humani aspekt izvršenja kazne, ušteda budžetskih sredstava i primena principa izgradnje pametnih zgrada.

U KPZ za žene u Požarevcu je prošle godine započela izgradnja objekta za 250 lica kako bi se u potpunosti rešilo pitanje smeštaja u jedinom zavodu tog tipa u zemlji budući da je 2019. godine otvoren moderan paviljon za 165 osuđenica, navodi se u saopštenju resornog ministarstva.

Dodaje se da je u Okružnom zatvoru u Beogradu završeno renoviranje poslednjeg od ukupno 12 blokova čime stari izgled najveće pritvorske jedinice na Balkanu odlazi u prošlost.

Planirano je da do kraja godine u najvećem zavodu u zemlji, KPZ Sremska Mitrovica, počne izgradnja modernog paviljona za 200 lica pošto je u tom zavodu 2020. godine izgrađen paviljon za smeštaj 320 osuđenika.

Do kraja godine trebalo bi da krenu radovi i na izgradnji još dva paviljona u KPZ Požarevac (Zabela), za smeštaj 432 osuđenika, dok će u KPZ Niš početi radovi na izgradnji zavodske bolnice, navodi se u saopštenju Ministarstva pravde.