Igre 
Zelenskom zvanično istekao mandat: Rat sprečio nove izbore u martu, nekadašnji komičar ostaje predsednik "do ko zna kad"
Komentari21/05/2024
-17:25
Pre pet godina, 20. maja 2019, zvanično je počeo petogodišnji mandat Volodimiru Zelenskom na mestu predsednika Ukrajine. Prema Ustavu te zemlje, naredni predsednički izbori trebalo je da budu održani 31. marta 2024, ali je ruska invazija to gurnula daleko u drugi plan, a samo su se retki političari i komentatori usudili da postave ovo pitanje. Za Zelenskog je osporavanje njegovog legitimiteta "neprijateljski narativ", a sa istekom mandata u medijima ga čak nazivaju: "predsednik do ko zna kad".
Održavanje izbora dok neprijatelj okupira vašu teritoriju i dok se veliki broj građana bori za život je nezgodno, piše The Economist. Tako podsećaju da je Abraham Linkoln pobedio na predsedničkim izborima u Americi zahvaćenoj građanskim ratom 1864. godine, a Frenklin D. Ruzvelt obezbedio svoj četvrti mandat 1944, dok su američke trupe bile u akciji širom sveta. Vinston Čerčil je, sa druge strane, izbegavao biračko telo sve dok se rat u Evropi nije završio 1945. godine. Ipak, i neodržavanje izbora je problematično na svoj način, otvarajući brojne debate o legitimitetu vlasti.
Predsednik Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Tini Noks je u maju 2023. godine rekao da bi Ukrajina trebalo da organizuje izbore uprkos ratu koji je u toku, pozivajući se na statut Saveta Evrope. Potom, u avgustu iste godine, američki senator Lindzi Grejem takođe je predložio održavanje slobodnih i poštenih izbora, preneo je Ukrinform.
profimedia
Međutim, ni ove izjave, ni odluka Kijeva da odloži izbore nisu izazvali posebnu pometnju u javnosti u Ukrajini. Prema Kijevskom međunarodnom institutu za sociologiju (KIIS), u septembru prošle godine više od 80 odsto građana smatralo je da nije pravo vreme za izbore. Civilno društvo deli isto mišljenje, a konsenzus je formiran i među političkim snagama - u novembru prošle godine šefovi parlamentarnih frakcija, uključujući i opoziciju, potpisali su memorandum kojim su se saglasili da bi slobodni i fer nacionalni izbori trebalo da budu održani u posleratnom periodu.
Šta je razlog za ovaj konsenzus? Bezbednosni problemi bili su i ostali najaktuelniji faktor. Nacionalni izbori zahtevali bi hiljade biračkih mesta na koje bi došli milioni birača na dan glasanja. Pretnju ruskog raketnog napada ne bi bilo moguće u potpunosti eliminisati. Pored toga, oko sedam miliona odraslih Ukrajinaca trenutno je raštrkano širom sveta i bilo bi izuzetno teško osigurati da i oni mogu da glasaju.
Šta kaže Ustav?
Krajem februara, kada je Zelenski davao ocenu dvogodišnjeg rata sa Rusijom, pokušaje osporavanja njegovog legitimiteta nazvao je "neprijateljskim narativom".
"To nije mišljenje zapadnih partnera ili koga u Ukrajini, to je deo programa Ruske Federacije", naglasio je on.
Povezane vesti
Da nije uveden ratni zakon, predsednički izborbi bili bi održani 31. marta ove godine, dok bi parlamentarni bili održani 29. oktobra prošle godine. Ipak, Ukrajina je uvela ratni zakon, čime su izričito zabranjeni predsednički, parlamentarni i lokalni izbori. Ustav Ukrajine predviđa da se nadležnost parlamenta zemlje mora produžiti do isteka vanrednog stanja. Međutim, Ustav ne sadrži slične eksplicitne odredbe o predsedničkim izborima.
Većina ukrajinskih pravnika tvrdi da je potpuno jasno da Zelenski zadržava svoju moć sve dok se ne izabere novi predsednik.
Tanjug/Ukrainian Presidential Press Office via AP
"To je potpuno jasno navedeno u Ustavu Ukrajine: nakon isteka petogodišnjeg mandata, od trenutka inauguracije, ovlašćenja predsednika se ne završavaju automatski. Ona se završavaju tek sa inauguracijom novoizabranog predsednika, dakle tek nakon izbora", objasnio je za DW Andrij Mahera, stručnjak za ustavno pravo iz ukrajinskog Centra za politiku i pravnu reformu (CPRL).
Izbori pod ratnim zakonom nisu zabranjeni samo radi zaštite birača od opasnosti.
"Takođe su ograničena i određena ustavna prava i slobode, kao što su pravo na slobodno izražavanje mišljenja, mirno okupljanje i sloboda kretanja. Stoga je nemoguće obezbediti princip opšteg biračkog prava i slobodnih izbora", objašnjava Mahera.
Dok legalnost znači poštovanje zakona, drugo pitanje je legitimitet – prihvatanje vlasti od strane stanovništva. Rejting odobravanja Zelenskog, pojačan njegovim vođstvom tokom rata, opada, što je dovelo do toga da neki dovode u pitanje njegov legitimitet. Međutim, i nakon pada ostaje iznad 50 odsto, piše The Kyiv Independent.
Politički analitičari takođe kažu da neće biti stvarnih problema sa legitimitetom Zelenskog osim ako ne bude velikih protesta sličnih narandžastoj revoluciji 2004. i Majdanu 2014.
Povezane vesti
Većina pravnika smatra da bi raspravu o ovlašćenjima predsednika i mogućim izborima trebalo da okonča Ustavni sud. Ali, sudije Ustavnog suda ne mogu samoinicijativno da proveravaju tako važna pitanja. Takođe, ne može svako ni da pokrene tu proceduru pred Ustavnim sudom – to mogu predsednik, vlada, Vrhovni sud, grupa od 45 poslanika ili poverenik parlamenta za ljudska prava. Međutim, do sada to niko od njih nije učinio.
Komentari (0)