Igre 
Šta danas predstavlja 9. maj: I Moskva i Ukrajina iskoristile praznik da jedna drugu optuže za nacizam
Komentari12/05/2024
-12:00
I ovogodišnji 9. maj, Dan pobede i Dan Evrope protekao je u razmeni poruka Moskve, Kijeva, odnosno Brisela. Rusija i Ukrajina jedna drugu optužuju za nacizam, predstavnici EU obećavaju podršku Kijevu. Treće obeležavanje Dana pobede, odnosno Dana Evrope otkad traje rat u Ukrajini, ovom datumu daje novu dimenziju.
Ni ove godine, doduše u nešto smanjenom kapacitetu od početka rata u Ukrajini, nije izostala vojna parada na Crvenom trgu, kojom je obeleženo 79 godina od pobede u Drugom svetskom ratu.
Poruke prvog čoveka Rusije, Vladimira Putina, koji je ove nedelje započeo peti mandat na čelu zemlje, bile su da Rusija neće nikome dozvoliti da joj preti, da nema mesta reviziji istorije, ali I da su su ruske strateške snage u stalnoj pripravnosti.
"Revanšizam, ruganje istoriji, želja da se opravdaju današnji sledbenici nacista je deo politike zapadne elite koja potpiruje regionalne konflikte, etničke i verske sukobe. Odbijamo primat bilo koje države ii saveza. Znamo čemu to vodi. Rusija će učiniti sve da spreči globalni sukob, ali niko nam neće pretiti. Naše strateške snage su uvek u borbenoj pripravnosti", poručio je Putin tokom obeležavaja 9. maja.
Profimedia
Istog dana, Putin je rekao i da Rusija mora da bude korak ispred zemalja Zapada kada je reč o proizvodnji modernog oružja.
Zelenski uporedio Putina sa Hitlerom
Istovremeno, najavljene su i vežbe sa taktičkim nulkearnim naoružanjme kojima će se priključiti I Belorusija.
"Prvu fazu smo izveli odvojeno, ali smo odlučili da drugu i treću sinhronizujemo. Već smo, kako je rekao ruski ministar odbrane počeli da sprovodimo uputstva", poručio je predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko .
Povezane vesti
S druge strane, nije bilo previše poruka evropskih lidera na Dan Evrope, ali je simbolično predsednica Evropskog parlamenta bila u Kijevu.
EPA-EFE/JULIEN WARNAND
Prethodno je u Kijevu održan međunarodni samit na kome je dan Evrope obeležen u Kijevu.
"Putin je napao našu zemlju kao Hitler nekada. Bez provokacije. Nažalost, isto može da se desi svima. Međusobna pomoć je neophodna kako bi agresor izgubio", izjavio je tom prilikom ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.
Todić: Putin iskoristio rat da homogenizuje domaću javnost
Gostujući u emisiji Euronews Svet, doktor istorijskih nauka Vladimir Todić, kaže da jasno da je rat u Ukrajini uticao da se sa obe strane kultura sećanja u vezi sa 9. majem promenila, navodeći da je to više slučaj "u nekim pre detaljima nego u suštini".
"S jedne strane mi možemo da vidimo u Rusiji, od dolaska na vlast Vladimira Putina, potrebu za utvrđivanjem moderne Rusije na određenim istorijskim, tradicionalnim sadržajima, koje bih nazvao kombinacijom izabranih junačkih epopeja iz perioda carizma i komunizma. A sa druge strane, EU je zbog potrebe objedinjavanja, i na neki način pomirenja poraženih i pobednika nakon Drugog svjetskog rata, te potrebe da se taj prostor ekonomski objedini, više bila zagledana u ono što će se dešavati, odnosno zagledana u budućnost", objašnava Todić.
On takođe navodi da je Putin iskoristio rat u Ukrajini da homogenizuje domaću javnost, ukazujući na permanentnu i stalnu opasnost od Zapadnog agresora.
"Sa druge strane, u Zapadnoj Evropi se pokazuje solidarnost prema Ukrajini. Ukrajina se takođe zbog bliskih veza sa Evropskom Unijom priklonila 9. maju kao Danu Evrope", ukazuje naš sagovornik.
Povezane vesti
Pomoć Evrope Ukrajini "stalna"
Todić takođe naglašava da Putin koristi ovaj praznik kako bi zaoštrio retoriku, na isti način kako je govorio tokom prvih šest meseci rata. Dodaje i da je nedavna poseta kineskog predsednika francuskoj "na neki način malo potamnela istorijske reminiscencije na 9. maj.
"Jedna od tema je bio ukrajinski rat, gde je francuska strana kolokvijalno rečeno opipavala nekakve mogućnosti saradnje sa Kinom oko zajedničkog posredovanja oko barem nekakvog primirja. Međutim, mislim da smo još uvek na početku svih tih aktivnosti i da se još uvek ne nazire kraj ovog rata ili barem nekakvog primirja", ističe Todić.
Tanjug AP/Thibault Camus
Navodi i da je, kada je reč o pomoći EU Ukrajini, ta podrška "stalna".
"Mi ne možemo da kažemo da je Evropa u bilo čemu prestala da razmišlja i da radi na pomoći Ukrajini. Uostalom, podaci koje je izneo poljski ministar spoljnih poslova Šikorski govore o tome da je negde ta pomoć i od strane EU i od strane SAD, da je ona negde 50-50, odnosno da je do sada sa obe strane Ukrajina dobila pomoć u iznosu negde oko 120 milijardi dolara", zaključuje doktor istorijskih nauka Vladimir Todić.
Komentari (0)