Igre 
Paralelne realnosti Dana pobede i Dana Evrope: Zapad i Rusija se opasno udaljavaju, dok "bubnjevi rata" jačaju
Komentari09/05/2024
-15:45
Širom Evrope se raznim programima juče i danas obeležava Dan Evrope ili Dan pobede u Drugom svetskom ratu. Nemački feldmaršal Vilhelm Kajtel je kasno uveče 8. maja 1945. godine potpisao u Berlinu završni dokument o okončanju Drugog svetskog rata, što je bilo 9. maja po moskovskom vremenu. U ime saveznika dokument su potpisali sovjetski maršal Georgij Žukov i britanski general Artur Teder.
Proslava dana Evrope uvedena je 1950. godine. jer je tog dana ministar spoljnih poslova Francuske Robert Šuman objavio deklaraciju kojom je pozvao na uspostavljanje novog poretka u kojem ne bi bilo mesta za sukobe među evropskim zemljama. Povodom evropskog praznika, zgrade evropskih institucija otvorene su za građane
Ova razlika u simbolici proslave između Moskve i Brisela je danas prerasla u dubok ideološki jaz, nakon što je 2022. Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, koristeći upravo simbole iz Velikog otadžbinskog rata, zbog čega ratobornost Zapada prema njoj sve više raste.
Dok Rusija tradicionalnom vojnom paradom obeležava mukom stečenu pobedu, pre koje je u SSSR-u poginulo oko 27 miliona ljudi, proslave u Evropi su bile dosta skromnije i sa fokusom na jedinstvo u okviru Evropske unije. Situacija je posebno napeta u Nemačkoj, zemljama Baltika i Ukrajini.
Proslava u Berlinu uz zabranu ruske zastave
Grad Berlin je ove godine zabranio rusku zastavu, vojne uniforme, ambleme i oznake sa slovima "V" i "Z", kao i sve simbole koji se smatraju glorifikovanjem rata u Ukrajini, uključujući i Georgijevsku lentu. Takođe nije dozvoljeno organizovanje marševa i ruska vojna muzika.
Ruska ambasada uložila je protest zbog te odluke, ali je ambasador Sergej Jurjevič Načajev ipak prisustvovao ceremoniji u sovjetskom memorijalnom kompleksu u parku Treptover, kao i Tirgartenu, zajedno sa poglavarima Ruske pravoslavne crkve. Ruskim diplomatama je ipak bilo dozvoljeno da nose Georgijevsku lentu.
Za razliku od parka Treptover, ruska zastava se na trenutak zavijorila u memorijalnom centru u Tirgartenu, gde se okupilo nekoliiko stotina ljudi, piše Berliner Morgenpost.
Povezane vesti
Sudeći po fotografijama iz Berlina zabeleženi su manji incidenti, kada je policija oduzela neke zastave sovjetske armije iz Drugog svetskog rata. Prema saopštenju policije troje ljudi je privedeno i brzo pušteno jer su pevali ruski marš.
Na ceremonijima su se okupili i članovi nekoliko anti-fašističkih organizacija, kao i levičarski aktivisti, prenose nemački mediji. Policija je strogo proveravala šta su od predmeta i simbola nosili posetioci ceremonije, prenosi agencija dpa. Ljudi su polagali vence i cveće, a neki od njih su nosili stare sovjetske uniforme.
Ruska muzika i karanfili na vojnom groblju u Litvaniji
U Litvaniju je kao i svake godine veći broj ljudi krenuo ka groblju "Antakalnis" u Viljnusu, gde su sahranjeni sovjetski vojnici. Povećano je prisustvo policije i bezbednosne mere, ali nisu prijavljeni nikakvi ozbiljniji incidenti.
Kako prenosi litvanski portal LRT na groblju se od ranog jutra čula ruska muzika, a ljudi su pretežno donosili crvene karanfile i palili sveće. Primećen je i ogroman venac u bojama beloruske zastave, kao i buketi sa trakama u boji ruske. Fotoreporter pomenutog portala je do 11 časova izbrojao oko 50 ljudi na groblju, a neki od njih su umesto Georgijevske lente nosili majice sa crnim i narandžastim prugama.
Posetioci su uglavnom bili stariji ljudi kojima je ruski maternji jezik.
"Naši roditelji, babe i dede su se borili u ratu. Nismo došli zbog politike, samo da bismo odali počast", rekla je žena koja se predstavila kao Regina novinarima.
"Oni su nam podarili život. Da li vi želite fašizam u Litvaniji? On je već stigao. Zabranjeno je pričati poljski i ruski na poslu. Moj maternji jezik je ruski, ali sam Litvanka", dodala je ona.
Povezane vesti
Inače, novčane kazne za isticanje ruskih simbola u Litvaniji su do 700 evra, a Dan pobede se najčešće piše sa oznakom "tzv." ili pod navodnicima.
Totalno različite proslave na dve obale reke Narve
Najživopisnija proslava od navedenih "kritičnih" zemalja održava se u Estoniji, i to ne u Talinu, već u Narvi. Naime, to je grad na istoimenoj reci koja je granica između Rusije i Estonije, a odmah sa druge strane nalazi se ruski gradić Ivangorod.
Ove godine Estonija 9. maja, pored Dana Evrope, slavi 20 godina od prijema u EU i NATO, tako da se manifestacije širom zemlje okićene zastavama Unije i Alijanse. Estonska policija i granična policija saopštile su da neće moći da registruju okupljanja oni koji nameravaju da ističu "simbole agresora" ili da "pobuđuju mržnju".
Povezane vesti
Danas su, što se Dana ponede tiče, bile dozvoljene samo tihe komemoracije radi odavanja počasti mrtvima, a povećano je prisustvo policije, posebno u Narvi. Treba napomenuti i da Rusi čine nešto manje od četvrtine populacije Estonije.
U tom gradu se održava više besplatnih koncerta povodom Dana Evrope, uz govore predsednika Alara Karisa, kao i drugih visokih zvaničnika.
Sa druge strane reke u Ivangorodu, Rusi su razapeli bilborde i video bimove uperene ka Estoniji na kojima su se emitovali snimci parade u Moskvi i fotografije Marša besmrtnih.
Nekoliko ljudi donelo je cveće na mesto gde je u Narvi stajao stari sovjetski tenk iz Drugog svetskog rata, koji je prošle godine uklonjen.
Parking ispred vojnog groblja u Talinu, gde je spomenik "Bronzanom vojniku", simbolu Dana pobede, je zatvoren od 6 časova do ponoći, prenosi estonski portal ERR.
Potpuna zabrana svega, pa i vatrometa u Letoniji
Obeležavanje Dana pobede u Letoniji je, za razliku od drugih pomenutih zemalja, skoro neprimetno. Policija je povećala mere bezbednosti i pooštrila nadzor, što će trajati do 10. maja.
Zabranjeno je u javnosti nositi bilo kakve simbole ili organizovati događaje koji "ponižavaju i prete letonskim vrednostima". U veoma nejasno definisano zabranu uključeno je i sve što bi "delilo društvo, slavilo rat, agresiju, totalitarizam i nasilje, ili pogrešno predstavljalo istorijske događaje".
Iako je dozvoljeno nositi cveće na pojedinačne grobove, snažno prisustvo policije sprečava bilo kakvo organizovano okupljanje oko grobova. Zabranjeni su vatromet i sva pirotehnička sredstva sve do 7 časova 10. maja, čak i ako nemaju veze sa Danom pobede, prenosi letonska televizija RETV.
Sudeći po snimcima sa društvenih mreža scenografija sa Dana pobede je ipak uspela da se probije u Letoniju jer je navodno hakovan jedan od kanala televizije Balticom. Na snimcima se vidi kako ova televizija emituje prenos vojne parade u Moskvi, na zaprepašćenje gledalaca.
Veterani polagali cveće u Parku večne slave u Kijevu
U Kijevu iz bezbednosnih razloga nije bilo masovnih događaja povodom Dana pobede, čija je proslava pomerena na 8. maj, kao ni u prethodne dve godine nakon početka ruske invazije.
Profimedia
Jedino je juče bilo organizovano polaganje cveća na grob Neznanog vojnika u Parku večne slave. Tu su se od samog jutra okupljali veterani raznih ratova i uključujući i onaj koji se trenutno vodi, piše Dojče vele.
Došli su i lideri javnih organizacija veterana, kao i zvaničnici Kijevske gradske državne uprave. Svako je na grudima imao simboličan cvet maka, koji od 2014. godine u Ukrajini menja Georgijevsku lentu. To je inače tradicija u zapadnim zemaljama.
Minić: Rat je još uvek daleko od Zapada, ali ratni bubnjevi sve više stižu u naše živote
Predsednica Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić, smatra da obeležavanje 9. maja u kontekstu rata u Ukrajini predstavlja veliko opterećenj i izaziva veliku brigu, mada građani u drugim delovima Evrope ipak ne osećaju dovoljno taj rat.
"Ono čega su se najviše plašili građani to je energetska kriza. Dakle u svakodnevnom životu rat u Ukrajini se ne oseća i izgleda kao da je dovoljno daleko. Međutim, zemlje koje su bliže ratištu, to su Poljska, Baltičke zemlje, Moldavija, Rumunija, tu vlada ipak velika zabrinutost i strah od mogućeg razvoja događaja i to je sve kontekst svakodnevnog života u Evropi", rekla je Minićeva za Euronews Srbija.
Ona naglašava razlike između zapadnog i istočnog dela Evrope, gde su još uvek žive uspomene na zajednički život u Sovjetskom savezu, ali i organizacijama poput SEV-a, što je bila ekonomska organizacija koja je povezivala sve te zemlje.
"Sve te uspomene još uvek su žive i taj strah od Rusije je vrlo prisutan i od mogućeg razvoja događaja. Tako da to daje jednu posebnu dimenziju i podseća u suštini sve nas koje živimo u Evropi koliko je važnu ulogu Evropska unija odigrala u Evropskoj istoriji", kaže analitičarka.
Imajući u vidu dešavanja poslednjih godina deluje neverovarno da je 2019. francuski predsednik Emanuel Makron govorio o Evropi koja bi se protezala od Lisabona do Vladivostoka. Predsednica Evropskog pokreta u Srbiji podseća da su to bili i snovi francuskog predsednika Šarla de Gola, ali su se ispostavili kao nerealni.
"Takvi snovi su bili i u Rusiji posle rušenja Berlinskog zida i bilo je nekih signala sa obe strane da bi tu moglo da dođe do nekih radikalnijih promena u odnosima između Rusije, Evropske unije, čak i NATO saveza. Međutim, to se nije realizovalo i nažalost opet je počeo taj jaz da raste između dve strane i danas imamo rat u Ukrajini jer se neka tačka razumevanja nije našla i onda je to preraslo u suštini u konflikt", objašnjava naša sagovornica.
Stiče se utisak da se preko Ukrajine vodi jedan mnogo širi sukob, smatra ona i upozorava da se Evropa decenijama posle Drugog svetskog rata silom prilika militarizuje
"Francuski predsednik Makron već duže vreme govori o strateškoj autonomiji Evrope, da Evropa u ovom trenutku i suviše očekuje i suviše zavisi od Sjedinjenih Američkih Država, da Evropska unija bezbednosno isto mora da ojača. Tako da je to potpuno nova atmosfera i nažalost ti ratni bubnjevi polako sve više stižu u naše živote", konstatuje analitičarka.
Ostatak razgovora sa Jelenom Minić pogledajte u videu ispod.
Komentari (0)