Igre 
Atentat na Fica - prvi napad na jednog evropskog lidera još od ubistva Zorana Đinđića
Komentari16/05/2024
-13:37
Slovački premijer Robert Fico upucan je i ranjen u sredu, postavši najnoviji evropski lider koji je bio meta atentata.
Do napada je došlo ispred Doma kulture u Handlovi, gde je Fico došao da pozdravi okupljeni narod. Na njega je iz okupljene mase pucao Juraj C, osnivač "Pokreta protiv nasilja", iz mesta Levice, a članovi slovačke vlade izjavili su da je njegov motiv očigledno političke prirode.
Fico je ranjen sa pet hitaca i hitno je prevezen u lokalnu bolnicu, odakle je helikopterom prebačen u bolnicu u Bansku Bistricu. Operacija je trajala nekoliko sati, a informacije o njegovoom stanju kretale su se od toga da je životno ugrožen, preko vesti da je stavljen u veštačku komu, sve do izjave njegovog zamenika Tomasa Tarabe da će Robert Fico, iako izuzetno teško povređen, preživeti.
Reč je o prvom napadu na premijera jedne zemlje posle više od 20 godina, odnosno od ubistva srpskog premijera Zorana Đinđića.
Ubistvo Đinđića
Podsetimo, predsednik Vlade Srbije Zoran Đinđić ubijen je u atentatu 12. marta 2003. godine u dvorištu zgrade Vlade Republike Srbije u Beogradu.
Vlada je nekoliko sati posle ubistva proglasila vanredno stanje u Srbiji, a kao izvršioci odmah su osumnjičeni pripadnici zemunskog kriminalnog klana i deo pripadnika Jedinice za specijalne operacije (JSO) Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije.
Tokom vanrednog stanja, koje je trajalo do 22. aprila 2003. godine, policija je u akciji "Sablja" uhapsila više od 11.000 osoba, među kojima i političare, visoke vojne oficire i nosioce pravosudnih funkcija. Ogromna većina njih kasnije je puštena.
Printscreen
Povezane vesti
U avgustu 2003. godine podignuta je optužnica protiv 44 osobe za učešće u organizovanju ubistva, a suđenje je počelo 22. decembra iste godine u Okružnom sudu u Beogradu. Sud je 23. maja 2007. godine proglasio krivim optužene koji su osuđeni na ukupno 378 godina zatvora.
Na po 40 godina zatvora osuđeni su bivši komandant JSO Milorad Ulemek Legija i njegov zamenik Zvezdan Jovanović, kao neposredni izvršilac ubistva.
Politička pozadina ubistva Đinđića nikada nije otkrivena.
Atentatom na Fica završen je jedan dugi period u kojem nije bilo napada na evropske lidere i istaknute političare, koji i inače nisu bili česti u poslednjih 50 godina, piše Reuters.
Ovo su, pored atentata na Zorana Đinđića, nekoliko najznačajnijih slučajeva u proteklh pola veka na tlu Evrope.
Ana Lind, 2003.
Švedska ministarka inostranih poslova i vodeća socijaldemokratska političarka Ana Lind smrtno je ranjena u ubodu nožem u robnoj kući u centru Stokholma u septembru 2003. Napadač je uhapšen dve nedelje kasnije i osuđen na doživotnu robiju.
Povezane vesti
Zanimljivo je da je Ana Lind trebalo da se sastane sa sprskim premijerom Zoranom Đinđićem onog dana kada je na njega izvršen atentat.
Profimedia
Žak Širak, 2002.
Francuski predsednik Žak Širak preživeo je pokušaj atentata u julu 2002. dok je vršio smotru trupa na Dan Bastilje. Napadač je ispalio hitac, ali je promašio.
Pim Fortujn, 2002.
Povezane vesti
Vazgen Sargsijan, 1999.
27. oktobra 1999. petorica napadača naoružano kalašnjikovima skrivenim ispod dugih kaputa, provalio je u zgradu Narodne skupštine u Jerevanu, dok je vlada održavala sednicu. Ubili su premijera Vazgena Sargsijana, predsednika Nacionalne skupštine Karena Demirčijana, potpredsednike Nacionalne skupštine Jurija Bakšijana i Rubena Mirojana, ministra za hitna pitanja Leonarda Petrosijana i članove parlamenta Henrika Abrahamijana, Armenaka Armenakijana i Mikajela Kotanijana.
Volfgang Šojble, 1990.
Nemački političar Volfgang Šojble ostao je delimično paralizovan nakon što je tri puta upucan u predizbornoj kampanji, samo nekoliko dana nakon ponovnog ujedinjenja Nemačke 1990. godine.
Nastavio je da služi kao član nemačkog parlamenta, a preminuo je je prošle godine.
Ulof Palme, 1986.
Švedski socijaldemokratski premijer Ulof Palme ubijen je na ulici u centru Stokholma u februaru 1986. dok je išao kući sa suprugom nakon večeri u bioskopu. Osumnjičeni, koji je osuđen 1988. godine, na kraju je po žalbi oslobođen optužbi.
Ubistvo ruskog ambasadora u Turskoj
Profimedia
Ruski ambasador u Turskoj, Andrej Karlov. upucan je u Ankari u decembru 2016. tokom izložbe na kojoj je govorio predstavljajući fotografije turskih umetnika o Rusiji. Napadač 22-ogodišnji Mevlut Mert Adintas koji je gotovo dve i po godine radio kao pripadnik specijalne policije Ankare, pucao je uz uzvike "Alahu akbar", u znak protesta zbog umešanosti Rusije u sukobe u Siriji.
Margaret Tačer, 1984.
Britanska premijerka Margaret Tačer, zvana "Čelična lejdi", za dlaku je izbegla ogromnu eksploziju u hotelu u kojem je boravila u Brajtonu u Engleskoj. Pripadnici Irske republikanske armije (IRA) postavili su bombu sa dugotrajnim odlaganjem u hotel uoči konferencije Konzervativne stranke.
Papa Jovan Pavle II, 1981. Profimedia
Papa Jovan Pavle II, rođen u Poljskoj, upucan je na Trgu Svetog Petra u srcu Vatikana u maju 1981. Zadobivši dve prostrelne rane, ipak se izvukao, a nekoliko godina kasnije njegov napadač je zatražio i dobio pomilovanje od strane italijanskog predsednika Karla Čampija.
Nakon što je izašao iz bolnice, papa je posetio svog napadača Mehmeta Ali Agdžu u zatvoru, gde je ovaj počeo da služi dživotnu kaznu, i lično mu oprostio.
Aldo Moro, 1978. Profimedia
Bivšeg premijera i predsednika italijanskih demohrišćana Alda Mora kidnapovali su pripadnici ekstremno levičarske militantne grupe Crvene brigade u martu 1978. godine. Oni su tražili oslobađanje zatvorenika iz svojih redova u zamenu za njegovo oslobađanje. Dva meseca kasnije Moro je pronađen mrtav u prtljažniku automobila.
Luis Karero Blanko, 1973.
Ubrzo nakon što je postao španski premijer u poslednjim godinama pre smrti desničarskog diktatora Franciska Franka, Luis Karero Blanko je ubijen u bombaškom napadu na ulici u Madridu od strane baskijske nacionalističke militantne grupe ETA.
Komentari (0)