Igre 
Prva debata pred evropske izbore u Francuskoj: Stranke ukrstile koplja oko Ukrajine, migranata, farmera i energetike
Komentari15/03/2024
-18:57
Prva debata u Francuskoj pred izbore za Evropski parlament u junu održana je u četvrtak u Strazburu između predstavnika osam vodećih stranaka i trajala je oko dva i po sata.
Francuzi će za 86 dana glasati za EU poslanike, a sinoć su imali prilike da čuju šta glavne političke opcije misle o četiri ključna pitanja: poljoprivrednoj krizi, ratu u Ukrajini, imigraciji i ekonomiji (pre svega energetici i kupovnoj moći građana).
Učesnici su bili Manon Obri iz Nepokorene Francuske (Evropska levica u EP), Fransoa Gzavije Belami iz liberalno-konzervativnih Republikanaca (Evropska narodna partija ili EPP u EP), Leon Defonten iz Komunističke partije Francuske (Evropska levica u EP), Rafael Gluksman iz Socijalističke partije/Javnog mesta (Napredni savez socijalista i demokrata ili S&D u EP),
Na početku debate, kandidati su prvo morali da predstave svoju viziju Evrope. Gluksman je odmah izneo ono što smatra rizicima po evrospko jedinstvo, a to su mogući povratak Donalda Trampa u Belu kuću i rat u Ukrajini. Takođe je rekao da namerava da se "suprotstavi stranim silama i finansijskim silama koje nas napadaju spolja", prenosi Figaro.
Konkurent iz redova komunista i najmlađi učesnik Defonten podržao je poljoprivrednike i druge radnike koji protestuju rekavši da hoće da postavi novi kurs i da se nada da će moći da preuzme kontrolu nad odlukama koje se donose u Briselu.
Što se tiče "makroniste" Valeri Hejer, ona je odmah napala "populiste", upozorivši kako njima ne bi trebalo ostavljati "otvoren teren". Prema njenim rečima pitanje nije "više ili manje Evrope", nego da li će je biti više ili uopšte neće postojati.
Republikanac Belami rekao je da želi da se "čuje glas Francuza" u Briselu i Strazburu, ali i da želi da "preuzme kontrolu nad našom sudbinom". On je osudio Makronovu politiku rekavši da je ona oslabila umesto da ojača Francusku.
Povezane vesti
Desničar Marijani predstavio je ideju da se "Evropa promeni bez uništavanja bilo čega". Takođe je napao Makronovu politiku koja je dovela do ogromnog broja migranata.
Levičarka Tusen je sa druge strane iznela slogane o Evropi koja nas štiti, "ekološkoj Evropi" i "Evropi mira".
Obri je počela izlaganje optužujući Hajerovu i Makrona da vode Evropsku uniju "autoputem haosa". Takođe je pozvala birače da daju njenoj listi "snagu da promeni sve".
Marešal, koja je inače sestričina Marin le Pen, je iznela verovatno najzapaljivije stavove i založila se za "autentično desničarsku Evropu, koja brani svoj identitet i svoju civilizaciju".
Zajednička poljoprivredna politika EU i protesti farmera
Vruća tema koja i potresa celu Francusku je kriza na selu i masovni protesti farmera ugroženih zelenim propisima EU. Prva je govorila Hejer koja je odmah istakla da dolazi iz porodice poljoprivrednika.
"Ne smemo da suprotstavimo poljoprivredu i Evropsku uniju, niti svet poljoprivrede i životnu sredinu", rekla je ona braneći Zajedničku poljoprivrednu politiku (ZPP) EU.
Tom prilikom je rekla da su Belami i Žordan Bardela (Nacionalno okupljanje) glasali za nju zajedno sa njom u Evropskom parlamentu, pre nego što su je osudili.
Povezane vesti
Belami se branio rekavši da su se oni borilda za ZPP tako da ona ostane politika podrške poljoprivrednicima.
"Prava tačka trvenja je tekst poput onog o obnovi prirode, koji uvaljuje poljoprivrednike u nevolju”, kazao je on.
Marijani je pohvalio francuski poljoprivredni model, rekavši da je srećan što Francuska ima najveću poljoprivredu u Evropskoj uniji. Takođe se osvrnuo na to da Francuzi daju "24 milijarde evra Evropi, a zauzvrat dobiju samo devet milijardi”.
Povezane vesti
Na temu poljoprivrede složili su se Gluksman i Tusen. Socijalista je bio ogorčen politikom "odgovornom za bedu tolikog broja farmera", izrazivši žaljenje što je "80 odsto subvencija rezervisano za 20 odsto farmi, onih najvećih". Liderka Zelenih izrazila je istu brigu i založila se za politiku koja "plaća radna mesta, a ne hektare".
Problemi sa prilivom migranata
Dok se evroskeptična desnica zalagala za kontrolisanu imigraciju, konzervativac Belami je pokušao da napravi otklon od njihove politike.
"Nisu važni slogani. Radi se o delanju i postizanju rezultata. Teško je pratiti doslednost njihove politike na tu temu: oni su dugo bili protiv Fronteksa, a sada su za. Bili su za Bregzit, sada su protiv", rekao je on napadajući Rekonket i Nacionalno okupljanje.
Belami je zatim kazao da se nada da tražioci azila neće morati da dolaze na tlo Francuske da bi podneli svoje zahteve, već da će oni biti obrađeni u inostranstvu.
Desničara Marijanija su nasmejali predlozi "tabora koji nikada ništa nije uradio" po tom pitanju, nakon čega je izneo predlog "dvostrukog štita" oko Francuske koji bi činili Fronteks (Agencija za evropsku graničnu i obalsku stražu) i nacionalne granice. Takođe je ponovio dugo predlagani zahtev za reformom Šengenskog sistema.
"Kada prihvatimo stranca u nekoj zemlji, kada mu damo boravišnu dozvolu u zemlji, on ostaje u zemlji", kazao je Marijani.
Predlog "dvostrukog štita" je izazvao gnev Gluksmana, koji je rekao da bi, ako Nacionalno okupljanje dođe na vlast 2027, mogao da "izbije rat između Italije i Francuske“. Takođe je optužio desničarsku partiju da želi da stvori haos i kritikovao "paniku identiteta".
"Našim zemljama je potrebna imigracija. Nepostojanje legalnih kanala za imigraciju će osuditi naše ekonomije na propast", kazao je on.
Marešal iz desničarskog Rekonketa se oštro usprotivila Gluksmanovim idejama rekavši da je EU potpuno izgubila kontrolu na imigracijom. Ona je istakla da je borba protiv nekontrolisane imigracije glavni prioritet i upozorila na "civilizacijske promene" u Evropi.
Obri je kao odgovor na to osudila politiku "Evrope bodljikave žice", koju po njoj stvora Pakt o imigraciji i azilu Evropske Unije. Ona ističe da je cilje te zajedničke politike EU "finansiranje zidova na granicama“.
Hejer, koja tvrdi da je jedina na govornici koja će uskoro glasati za ovu zajedničku politiku, smatra da će tekst regulative "podržati politička porodica Rafaela Gluksmana i Fransoa Gzavijea Belamija".
"Za dve godine, zahvaljujući ovom tekstu, više nećemo imati Lampeduzu. Više nemamo džunglu Kalea", branila je ona imigracionu politiku EU i „mnogo kraće procedure“.
Komunista Defonten je naizgled bio zgranut raspravom između ostalih kandidata rekavši da će imigracije biti sve više i više. Takođe je istakao da su komunisti branili politiku integracije koja uključuje „regulaciju radnika bez dokumenata“.
Podrška Ukrajini i napad na "Putinovog čoveka"
Treća tema bila je Ukrajina, što su mnogi kandidati iskoristili da napadnu Tijerija Marijanija zbog njegovoh navodnih veza sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. Pod lupom se našla i njegova pomirljiva izjava iz 21. februara 2023. za Franceinfo.
"Interes nam je da imamo dobre odnose sa Rusijom. Ovo nije naš rat. Bolje je razgovarati sa Vladimirom Putinom, koji je ipak šef države koji ima iskustva", rekao je on tada, prenosi Mond, da bi sinoć ponovio svoj stav kazavši:
"Rat se uvek mora završiti sporazumom. I šta god da se desi, moraćete da razgovarate sa onima koji vam ponekad mogu biti najgori neprijatelji. Svaki rat se ovako završava. Jednostavno hoćemo da kažemo da, pre svega, Evropa danas nije direktno ugrožena"
Marijanija su takođe napali zbog istrage o korupciji u okviru organizacije Francusko-ruski dijalog, gde je on imenovan.
"Pomogli ste gospodinu Putinu na terenu. Objasnite nam svoj odnos sa Putinom", insistirala je Tusen, na šta je Marijani rekao da su njegovi razgovori sa Putinom bili ređi nego sa Makronom.
Nametnulo se i pitanje o dugoročnoj vojnoj podršci Ukrajini. Tim povodom je Obri kritikovala "neodgovorne komentare” francuskog predsednika o mogućem slanju trupa.
Podsetila je da je glasala za 50 milijardi evra evropske pomoći Kijevu, ali da smatra da će Francuska morati da preuzme odgovornost za vraćanje protagonista za pregovarački sto.
Komunista Defonten je izrazio želju za mirovnim sporazumom između zaraćenih snaga, ali je njegov "kolega" sa leve strane političkog spektra, socijalista Gluksman, bio mnogo agresivniji.
"Da bismo izbegli direktnu vojnu konfrontaciju, moramo da isporučimo mnogo više oružja ukrajinskom frontu. To nije iz solidarnosti, to je ulaganje u našu sopstvenu bezbednost“, insistirao je Gluksman.
Hejer je insistirala da postoje veze između Kremlja i Nacionalnog okupljanja, na osnovu zaključaka istrage francuskog parlamenta o "stranom mešanju".
"Ako Rusija pobedi, ona će imati 80 odsto svetskih zaliha pšenice. Moramo da podržimo Ukrajince do kraja“, stratveno je govorila ona.
Belami je osudio "unutrašnju kalkulaciju" šefa francuske države, nakon njegovog kontroverznog izlaganja o mogućem slanju trupa u Kijev.
Dva kandidata radikalne levice, Obri i Leon, odlučno su se protivili proširenju Evropske unije, posebno na Ukrajinu, za koju veruju da je odgovorna za "damping" koji je štetan za francuske radnike.
Energetski izazovi u Evropi i nuklerana energija
Četvrta i poslednja sekvenca debate, koja se fokusirala na energiju, otvorila je pitanje nuklearne energije. Dok je komunista Defonten vatreno branio ovaj izvor energije, zahtevajući da se on smatra na kontinentalnom nivou, ekološkinja Mari Tusen je podsetila na protivljenje svoje stranke ovoj energiji bez emisija ugljenika.
Protiv nuklearne energije bila je i Manon Obri koja je pozvala da energija postane "opšte dobro" u Evropi i da se ukloni iz "tržišne logike".
"Ne možemo dozvoliti da predatorstvo velikih grupa odlučuje u pitanjima energije“, insistirala je ona, zalažući se da Francuska napusti evropsko energetsko tržište.
"Ko će platiti ovu tranziciju tako da bude socijalno pravedna?“, upitao je tada Gluksman, naglašavajući razlike između njega i Hejer.
On se zalaže za stvaranje "evropskog poreza na veliko bogatstvo" kako bi se „oslobodilo" 200 milijardi evra na kontinentu.
"Slažem se sa Rafaelom Gluksmanom, moramo da stavimo novac na sto“, odgovorila je članica Makronove partije, ne zadržavajući se previše na tom pitanju.
Belami je u vezi sa nuklearnim pitanjem prepoznao da ima nešto zajedničko sa Komunističkom partijom, koja mu baš i nije bliska po političkoj ideologiji.
"Mi smo jedine dve političke partije koje se nisu promenile po pitanju nuklearne energije“, izrazio je on podršku nuklearnim centralama.
Komentari (0)