Profesor Saša Rupert Karakas za Euronews Srbija o usponu AfD-a i protestima u Nemačkoj

Nedavno otkriće nemačkog istraživačkog medija "Korektiv" o prošlogodišnjem sastanku austrijskih i nemačkih neonacista na kome su se našli i članovi partije Alternativa za Nemačku, kao i da se na tom sastanku razgovaralo o depotraciji migranata, pa i onih koji imaju dozvolu boravka, izazvalo je proteste u Nemačkoj. Nisu redovni, i nikada nije jasno gde će se tačno održati, ali posebno u velikim gradovima na skupove dođu na desetine hiljada ljudi. Oni se, kako kažu, boje povratka u 1933. godinu, a članove AfD-a povezuju sa nacizmom.

Uprkos tome desničari nisu pretrpeli veliki pad popularnosti. Šta su razlozi privlačnosti AfD-a i ima li vlada odgovor - o tome je za televiziju Euronews Srbija govorio Saša Rupert Karakas sa Instituta za političke nauke Univerziteta Ludvig Maksimilijan u Minhenu.

- Razloga je mnogo. Ali kada govorimo konkretno o AfD-u i razlozima za njenu popularnost, postoji razlika između subjektivnih i objektivnih razloga. Kada slušate jedan deo društva, onda se sve vrti oko teške ekonomske situacije kao i beskrajng priliva izbeglica na našim granicama i sve se to priprisuje lošim politikama vlade. Ali, čak i ako ima opravdanja za kritikovanje vlade, moramo uzeti u obzir da su uspešne poitike one koje se dobro objasne građanima. Kada uzmemo u obzir perspektive u vezi sa situacijom u Nemačkoj, onda ekstremni desničari imaju najbolju strategiju objašnjavanja. I treba to ovako da gledamo: kada je reč o uspehu AfD-a, taj uspeh se meri njihovom sposobnođču da utiču na debate u Nemačkoj i da vrše konkretan pritisak na političke partije. Bave se kultivacijom antagonizama u kojem se partije stalno nalaze.

Posle medijskih otkrića imamo antidesničarske proteste u Nemačkoj već nedeljama, imaju li uticaj na popularnost AFD-a?

- Poslednji izveštaji pokazuju da imamo minimalan pad AfD-a, bar na nacionalnom nivou. To možemo da prirpišemo ovim faktorima. Prvi je medijska istraga koju ste pomenuli, ali to je samo deo. Druge stvari su pojavljivanje dveju partija. Partija Sare Vageneht, bivše levičarke koja je napustila Die Linke da bi formirala novu, radikalniju levicu koja ima slične stavove kao AfD kada je o migracijama reč. Druga partija je ustanovljena nedavno, vodi je nekadašnji šef obaveštjanih službi, Hans Georg Masen, a njegove pozicije su slične AfD-u kada je reč o migrantima i pokušava da privuče članove CDU-a koji su nezadovoljni liberalnim izletima partije u vreme Angele Merkel. Genrealno, ohrabrujuće je kada mnogo ljudi izađe na ulice i stane u odbranu demokratije, ali ne treba to prenaglašavati. Jer, najveća mobilizacija je u selima i ruralnim oblastima, na periferiji.

Bilo je priče o zabrani partije ili čak uskraćivanju budžetskih fondova, da li je to dobra stategija

- Moramo da napravimo razliku između pravnih i političkih mogućnosti. Kada govorimo o zabrani partije, onda je to u osnovi moguće, jer Nemačka ima obavezu da funkcioniše kao defanzivna demokratija. Ta odluka mora da se donese na političkom nivou. Liberalno-demokratsko društvo mora da se zapita želi li na takav način da rešava probleme. Ali kada je reč o pravnim mogućnostima, kao što smo videli u slučaju nacionalnističke partije NPD, procedura je izvodljiva. Ta partija ranije nije zabranjena zbog svoje nebitnosti u izbornom procesu. Ali, moguće je. Moglo bi svakako biti  kontraefekata. Na primer, radikalizacija jednog krila AfD-a, što bi dovelo do  militantnijih aktivnosti prema državi. Treba da mislimo i na to da, ako sud tako nešto dozvoli, dobijamo i efekat mučenika, što će na duže staze poboljšati imidž partije. Kada ste pomenuli druge mere, kao što je ukidanje finansiranja kao i zabranu najradikalnijim članovima AfD-a da se kandiduju na izborima, to je još teže jer oni mogu da pokrenu proces pred drugim nemačkim sudovima pa i evropskim, a oni obično postupaju u korist optuženog.

Euronews Srbija

Ko su ljudi koji sada glasaju za Afd , da li se oni slažu za principima partije ili su samo nezadovoljni?

- Razlozi za glasanje su uvek ambivalentni. Ne glasa se uvek iz ubeđenja. Posebno kada je reč o glasačima AFD-a, tu imamo neke predispozicije. Imate frustraciju zbog politike, racionalnizaciju nekih obrazaca mišljenja, posebno kada je reč o autoritarnim ličnostima. Treba razumeti kako sa tim da se nosimo. Postoji jedno raspoloženje u društvu koje traži ideologiju snage i reda, kako bi se lakše nosilo sa složenom realnošću. Kada se postavi pitanje, da li vlada dobro radi, mislim da previše ukazuje na porbleme koje pravi krajnja desnica, ne pokazuje vođstvo, posebno kada je reč o političkom obrazovanju. Postoji dobar vladin predlog, zakon o promociji demokratije, trebalo bi da finansira neke organizacije koje se time bave. Ali kao i uvek, ti zakoni se ne donose dovoljno brzo.

Postoji takozvani "sanatarni kordon" kada je reč o odnosu mejnstrim partija prema desničarskim strankama u Nemačkoj. Da li mislite da bi taj zid trebalo spustiti u nekom trenutku, da dođe do nekakve saradnje i da se time otupi oštrica desnice?

- Vidimo da to u drugim evropskim zemljama funkcioiše, ali sve zavisi od situacije, Posebno kada je reč o najradikalnijem krilu AfD-a, identitetskom pokretu i slično. Trenutno ne vidim takvu mogućnost, sa tačke gledišta demohrišćana čini mi se ni na saveznom nivou. Ne žele da sarađuju sa AfD-om, a nadam se da je to tačno i u istočnim nemačkim saveznim državama. Vidimo da je AfD na vlasti na opštinskom nivou, rade sa drugim partijama. Pomenuo sam već partiju Sare Vageneht, mislim da će ona sarađivati sa AfD-om jer ima mnogo dodirnih tačaka u njihovim politkama kada je reč o spoljnoj politici ili migracijama. Dakle, to je najopasniji scenario kada su koalicije u pitanju.

Vdite li u narednim godinama ogućnost da AfD dobije vlast na lokalnom ili čak na saveznom nivou?

- Da, na lokalnom nivou, već su na vlasti. U selu Sonenberg imaju mesto odbornika i videćemo koliko je moguće da identifikuju probleme, kako ih oni vide, i da ih pretoče u konkretne mere. Ne možemo još ništa da kažemo. Ali kada je reč o sledečim izborima u državi Saksoniji imamo probelm, jer je AfD najjača sila tamo. Scenario za liberalne partije je da moraju da formiraju veliku koaliciju - CDU, SPD, levičari i zeleni zajedno, samo da bi sprečili AfD da postane deo koalicije. To je teško postići, ali to je jedina mogućnost. Kada je reč o saveznom nivou, ne vidim AfD na vlasti u bliskoj budućnosti, ali to ne treba da znači da je vreme za opuštanje.