Procureli snimci i konfuzna politika: Da li Šolc postaje glavna prepreka za Ukrajinu u daljem ratu sa Rusijom?

Rastrzan između procurelih snimaka, "labavih" konferencija za štampu i konfuzne politike, nemački kancelar Olaf Šolc se nalazi u vrlo nezavidnom položaju.

Mesecima unazad pitanje Ukrajine je na neki način bilo skrajnuto, upravo zbog nedavnih dešavanja na globalnom planu, pre svega u Pojasu Gaze, ali sada polako postaje i novi narativ za zapad. Naime, postavlja se pitanje hoće li evropska zajednica uskoro da proširi i pojača svoju podršku ukrajinskoj vojsci u daljem sukobu sa Rusijom ili neće?

S obzirom da Predstavnički dom američkog Kongresa tek treba da razjasni novi paket američke vojne pomoći Ukrajincima, evropski saveznici uveliko raspravljaju o svom daljem doprinosu po ovom pitanju. Naime, oni nisu saglasni oko ovog pitanja, pa tako Ukrajina polako postaje veliki strateški problem za NATO i njih, piše Euronews.

Ratni sukob u Ukrajini počeo je u februaru 2022. godine, i bio je "vruć krompir" za novu, tek formiranu, nemačku vladu koju je počeo da vodi kancelar Šolc. Predviđanja su bila brojna, ali je u tom trenutku bila vidljiva promena u okviru nemačke odbrambene politike kada su najavljivali da će zemlja da Ukrajini obezbedi vojni hardver, i da na taj način dokaže Zapadu da sukob shvata krajnje ozbiljno.

Međutim, od tada udeo Nemaca u ratu nije bio mnogo jasan. Sa jedne strane, nemački novac i materijal stižu do Ukrajine. Ministarstvo odbrane jasno priznaje ozbiljnost sukoba: sve više poziva Evropu da predvidi veću rusku pretnju zemljama van Ukrajine, i govori se o raspoređivanju borbenih bataljona kod Litvanije, što znači da bi nemačke trupe na ovaj način bile stacionirane svega 100 kilometara od ruske granice. Kako je u decembru izjavio nemački ministar odbrane Boris Pistorijus, namera je da Nemci budu spremni da brane NATO teritoriju, preneo je tada Rojters.

Međutim, sa druge strane Šolcove poruke sada zvuče potpuno drugačije. Naime, on se odupire pritiscima da jedno od najmoćnijih vojnih sredstava podeli sa Ukrajincima baš kada im je najpotrebnija.

U pitanju je projektil Taurus, stelt raketa sa dometom od 500 kilometara – dvostruko više od britanske Storm šedou i francuske rakete Skalp, koje je Ukrajina koristila za pogađanje glavnih ruskih vojnih ciljeva.

Ukrajinci su mesecima tražili sistem Taurus, ali je Šolc do sada odbijao. On je tvrdilo da se projektili ne mogu poslati u Ukrajinu jer bi to podrazumevalo postavljanje nemačkih trupa koji bi morali da ih programiraju, što je potez, za koji je tvrdio, da bi mogao da utiče na dalju eskalaciju.

Tanjug/AP Photo/Matthias Schrader

Šolc je takođe napravio i veliku diplomatsku grešku na nedavnom samitu kada je nagovestio da francuske i britanske snage koriste krstareće rakete koje su navodno pod kontrolom Ukrajine – nešto što nijedna zemlja ne priznaje da se dešava. Šef komiteta za spoljne poslove britanskog Donjeg doma je te primedbe nazvao "pogrešnim, neodgovornim i šamarom saveznicima".

Međutim, gore od Šolcovog odbijanja da pošalje Taurus u Ukrajinu bilo je nedavno curenje snimka na kojem se moglo čuti kako oficiri nemačkih vazduhoplovnih snaga direktno protivreče Šolcovom argumentu, umesto toga potvrđujući da projektil u stvari ne bi zahtevao raspoređivanje nemačke ljudske snage unutar Ukrajine.

Snimak je otkriven u ruskim medijima, a Moskva preti "strašnim posledicama" po Nemačku. Curenje je protumačeno kao velika sramota za Berlin ukazavši na ranjivost Nemačke na rusko špijuniranje, preneli su tada svetski mediji. 

Wall Street Jurnal naveo je tada da audio snimak diskusije, u trajanju od 38-minuta, objavila na internetu kasno u petak direktorka ruske državne televizije RT.

Visoki nemački zvaničnici potvrdili su autentičnost snimka za američki list i rekli da je sastanak održan na komercijalnoj, nešifriranoj platformi WebEx, alatu za online konferencije.
Curenje je, ocjenjuje list, donijelo propagandnu pobjedu Kremlju, i izazvalo bes u Nemačkoj.

Rekcije na procureo snimak, i šta to znači za Šolca?

To što je jedan osetljiv razgovor uopšte mogao da snimi i procuri, ne samo u Rusiji, užasnulo je i mnoge u Nemačkoj i šire u NATO-u. Međutim otkriće da je Šolcov javni izgovor za uskraćivanje Taurus neosnovan izazvalo je dubok gnev.

Bendžamin Talis viši saradnik u Nemačkom savetu za spoljne poslove, ocenjuje za Euronews da snimak pokazuje da kancelar nije istinski posvećen pobedi Ukrajine.

"Ovakvo zadržavanje rizikuje ukrajinski poraz, koji bi celu Evropu izložio velikom riziku. Šolcovi argumenti su demontirani jedan po jedan i navedeni su kao izgovori. Saveznici su poslali slično oružje i nisu se suočili sa odmazdom. Sve što Šolc radi je da projektuje slabost i da Nemačku čini većom metom", smatra on.

Curenje informacija, kaže, poručuje da se Šolc zaista ne želi da Ukrajina pobedi.

"To je pristup koji bi izneverio sve Evropljane", dodao je.

Saga o raketi

Kijev već dugo poziva Nemačku da joj obezbedi rakete Taurus, koje mogu da dostignu ciljeve udaljenosti od 500 kilometara, ukazuje Franc Pres. Francuska i Britanija su Kijevu isporučile rakete SCALP i Storm Shadow, od kojih obe imaju domet od oko 250 kilometara. Nabavka nemačkih projektila pružila bi ogroman podsticaj Ukrajini u daljoj borbi.

Tanjug/AP/Sarah Meyssonnier

Međutim, Šolc je rekao da Nemačka  ne može da opravda usklađivanje britanskih i francuskih poteza u slanju projektila  i podržavanju raspoređivanja sistema oružja.

"Ovo je oružje veoma dugog dometa, a ono što Britanci i Francuzi rade u smislu ciljanja i podrške ciljanju ne može se raditi u Njemačkoj", rekao je on ali nije precizirao na šta misli.

Saga o raketi Taurus i snimku koji je procureo dolazi u krajnje neprikladnom trenutku tokom sukoba Ukrajine i Rusije, navodi Euronews.

Nedavni ruski napredak na istoku zemlje umnogome duguje nedostatku municije na ukrajinskoj strani, što Kijev i neki od njegovih saveznika pripisuju sporosti određenih zapadnih zemalja da dopune ratne napore.

Osim što nastavljaju da nanose velike žrtve ruskoj vojsci, za koju Kijev tvrdi da je izgubila preko 400.000 vojnika od februara 2022. godine, ukrajinske oružane snage se trenutno fokusiraju na uništavanje vojne imovine visoke vrednosti koju će Rusi teško moći da zamene. Među njima je i visokotehnološki ruski patrolni brod koji je 4. marta pogođen morskim dronom.

Ovi udari imaju višestruku korist: osim što ne koštaju ništa u ukrajinskim životima, oni potkopavaju taktičke sposobnosti Rusije i dovode u pitanje ideju da njeni ogromni resursi nude bilo šta poput garancije pobede. Isto važi i za raketne i bespilotne udare unutar ruske teritorije, posebno u pograničnom regionu Belgoroda, koji je Ukrajina više puta gađala.

Ali bez dovoljno zapadnog hardvera da nastavi ove napore, i sa sve više izveštaja o trupama koje se povlače sa položaja sa iscrpljenom municijom, Ukrajina će se boriti da održi nade svojih najbližih saveznika.