Ko je profitirao od rata u Ukrajini? U poljuljanoj globalnoj ekonomiji, jedna grana industrije "cveta"

Sukobi od Ukrajine do Bliskog istoka svakako su izazvali nesigurnost u brojnim sektorima globalne ekonomije, ali su zato odbrambenoj industriji ove geopolitičke tenzije poslednjih godina donele milijarde dolara profita.

Industrijski giganti poput američkog Lockheed Martina i manje industrije, kao što je nemački Rheinmetall, zabeležile su porast porudžbina. Rastuća potražnja za oružjem od strane vlada već se ogleda u rekordnim ciframa ukupne globalne potrošnje na odbranu u 2023. godini. Prema podacima Međunarodnog instituta za strateške studije (IISS), prošle godine je širom sveta potrošeno 2,2 biliona dolara na opremu, dok su u Evropi ovi rashodi dostigli 388 milijardi. U pitanju su iznosi bez presedana još od Hladnog rata, piše Kathimerini.

Tokom proteklih 12 meseci MSCI-jev globalni standard akcija vezanih za odbranu porastao je za oko 15 odsto. Poslednjih godina vlade kupuju oružje i municiju bilo u kontekstu geopolitičkih takmičenja i takmičenja u naoružanju ili da bi povećale svoje zalihe.

Fokus je na potražnji za municijom

Evropi su nove porudžbine oružja donele ukupan profit od najmanje 300 milijardi dolara i to samo za sedam najvećih industrija oružja na Starom kontintentu. S obzirom na to da evropske države neprestano povećavaju svoje budžete za odbranu i da će većina članica  NATO težiti da dostigne dva odsto BDP-a u potrošnji na odbranu, očekuje se da će ove brojke biti i veće u narednim godinama.

Istovremeno, nacionalne zalihe municije se iscrpljuju zbog slanja vojne pomoći u Ukrajinu, pa je i potražnja za dopunama velika. Usred nestašice, smatra se da nije ispunjeno obećanje Evropske unije da će Ukrajini isporučiti milion artiljerijskih granata do kraja marta. Pražnjenje nacionalnih zaliha municije dovelo je u prvi plan četiri glavna evropska proizvođača municije: nemački Rheinmetall, britaski BAE Sysistems, francuski Nexter i finsko-norveški Nammo.

Od svih industrija, Rheinmetall je ona kojoj je najviše porasla vrednost od početka 2022. do danas. Konkretno, akcije nemačke kompanije skočile su za 367 odsto u pomenutom periodu. Rheinmetall je posvećen jačanju prozivodnje artiljerijskih granata i predviđa da će se prodaja udvostručiti do 2026. u odnosu na 2023. godinu.

Profimedia

Švedsko oružje kompanije Saab takođe je postalo veoma traženo zbog Ukrajine. Među većim narudžbinama bila je i protivtenskovska raketa NLAV, kojih je na hiljade preko Britanije poslato na ukrajinski front.

Velike porudžbine je poslednjih godina obezbeđivao i najveći proizvođač raketa MBDA, koji je u vlasništvu kompanija BAE Sysistems, Airbus i italijanskog Leonarda.

Indikativno je da je 2022. godine kompanija imala porudžbine od devet milijardi dolara, dok je prošle godine obezbedila 7,6 milijardi dolara od prodaje opreme za protivvazdušnu odbranu u Poljskoj, kao i ugovore sa Nemačkom i Francuskom za povećanje proizvodnje raketa.

Ukrajina kao poligon za testiranje oružja

Rat u Ukrajini doneo je promene u prioritetima biranja oružja. Na primer, zbog ratova u Avganistanu i Iraku početkom dvehiljaditih, sektor protivvazdušne odbrane postao je manje važan jer nijedna od ove dve zemlje nije predstavljala pretnju u tom smislu.

S ratom u Ukrajini je pak, nadmoć postala važna, pa kompanija Saab "vidi" veliki porast potražnje za radarima protivvazdušne odbrane koje proizvodi. Povećanu potražnju za opremom za PVO potvrdili su i MBDA i nemački proizvođač oružja Hensoldt.

U širem smislu, sukob u Ukrajini doveo je u pitanje ključne pretpostavke iz bliže prošlosti, kao što je potreba za skupim preciznim oružjem kao sredstvom za obezbeđivanje brze pobede. Ustvari, pokazalo se da uprkos tehnološkom nepretku rovovsko ratovanje, tenkovske bitke velikih razmera, važnost artiljerije i upotreba velike količine municije i dalje predstavljaju najvažniji deo ratovanja u 21. veku.

Osim toga, Ukrajina je takođe postala poligon za testiranje novih vojnih tehnologija kao što su senzori, robotika i bespilotni sistemi.

Profimedia

U međuvremenu, druge nove vojne tehnologije su smatrane nedovoljnim. Na primer, municija vođena GPS-om isporučena Ukrajini pokazala se ranjivom na elektronska ometanja. Tako se ukrajinska vojska ubrzo okrenula starijoj nevođenoj artiljeriji i bespilotnim letelicama.

Osim ionako "najklasičnijih" industrijskih sektora, posebno u novim vojnim tehnologijama, pojavile su se i manje evropske start-ap kompanije.

Startap Tekever, sa sedištem u Portugalu, ali i operacijama u Britaniji, obezbedio je sredstva preko Međunarodnog fonda za Ukrajinu 2023. za razvoj AP3 dronova za nadzor u Kijevu. Slične ugovore je obezbedila i estonska Milrem Robotics, čija se autonomna vozila koriste za transport ranjenika i čišćenje puteva za vojnike na bojnom polju.

Mogućnosti veštačke inteligencije se trenutno testiraju na terenu. Nemački Helsing koristi AI za obradu ogromnih količina podataka i analiza informacija kako bi stvorio sliku bojnog polja u realnom vremenu.

Saab i Helsing od juna zajedno rade na nadogradnji 15 borbenih aviona "eurofajtera", tako da poseduju "sposobnosti kognitivnog elektronskog ratovanja".

Nedavno je Helsing potpisao i memorandum o saradnji sa Ukrajinom. Sporazum je najavio Andrij Jermak, šef kabineta predsednika Ukrajine, koji je izjavio da je "veštačka inteligencija u bespilotnim letelicama na bojnom polju realnost rata 2024. godine i da memorandum im za cilj da uvede veštačku inteligenciju u bespilotne letelice domaće proizvodnje".