Igre 
"Grad je jedva prepoznatljiv": Kako izgleda Maurijupolj dve godine nakon ruskog napada
Komentari14/02/2024
-18:15
Marijupolj je pretrpeo jedno od najgorih fizičkih uništenja od bilo kog drugog mesta u Ukrajini tokom ruske invazije. Ali broj poginulih na teritoriji koju sada kontroliše Moskva još nije poznat.
Skoro dve godine nakon što su ruske trupe opsedale grad Marijupolj u Donjecku, i dalje je teško proceniti broj poginulih jer satelitski snimci pokazuju sve veće masovne grobnice u predgrađu.
U novom nedavno objavljenom izveštaju nakon dvogodišnje istrage sprovedene sa ukrajinskom organizacijom za ljudska prava Truth Hounds, Hjuman rajts voč je naveo da je ukupan broj smrtnih slučajeva u Marijupolju između marta 2022. i februara 2023. veći od 10.000.
Dve nevladine organizacije koristile su satelitske snimke i analizu arhivskog materijala kako bi došle do svoje procene, ali su upozorile da nije poznat pun obim broja ljudi koji su poginuli, povređeni i koji se vode kao nestali.
Ruske snage su opsedale grad u prvim nedeljama invazije u punom obimu. Do trenutka kada je ruska vojska preuzela skoro punu kontrolu nad gradom u aprilu 2022. godine, hiljade civila je bilo mrtvo, a većina gradske infrastrukture je uništena.
Tanjug/AP/Alexei Alexandrov
Pod okupacijom Moskve, dokazi o zločinima koje su počinile ruske snage "verovatno su nestali ili su uništeni", navodi se u izveštaju. Stranim istražiteljima i pravosudnim službenicima nije dozvoljeno da pregledaju ostatke grada. Stanovnici koji su bili svedoci napada verovatno neće pričati u strahu od kazne.
Propusnice za izlazak iz grada
Marijupolj se "duboko promenio od završetka borbi 2022. godine", dodaje se u izveštaju. Moskva je započela svoj projekat obnove grada do 2025. godine, koji uključuje planove za uklanjanje bilo kakvih znakova ukrajinske kulture. Ruski školski program se sada predaje u školama, a stanovnici moraju da pribave ruske pasoše da bi imali pristup poslovima, socijalnim davanjima i javnoj zdravstvenoj zaštiti, prenosi Euronews.
profimedia
Povezane vesti
Ljudi u Marijupolju moraju da prođu proceduru skrininga da bi dobili propusnicu ako žele da napuste grad. Ovaj proces postoji u svim regionima koji su trenutno pod ruskom okupacijom. Ipak, neki za koje se čini da imaju proukrajinske veze ili veze sa ukrajinskim oružanim snagama su pritvoreni tokom procesa.
Grad Marijupolj je bio među prvim metama ruske invazije u punom obimu koja je počela 24. februara 2022. To je bilo ključno za Moskvu jer je preuzimanje Marijupolja značilo da bi mogli da stvore koridor između regiona Krima - koji je Rusija okupirala od 2014 - i ruske teritorije. To bi takođe značilo da bi Moskva kontrolisala više od 80 odsto obale ukrajinskog Azovskog mora i gradske luke, što je ključno za ukrajinski izvoz.
profimedia
Dok su ruske snage prvo pokušale da preuzmu kontrolu nad gradom, oko 450.000 ljudi bilo je oko sedam nedelja zarobljeno u skloništima bez pristupa osnovnim uslugama ili informacijama o tome šta se dešava. Stanovnici su se skrivali u kolektivnim skloništima u bolnicama, nestambenim zgradama, pa čak i u podrumima sopstvenih domova. Nije bilo načina da se hrana donese u grad, pa su morali da preživljavaju sa onim što su uskladištili pre invazije i onim što su im obezbedili dobrovoljci.
"Do sredine maja 2022. oštećeno 93 odsto stambenih zgrada"
U prvoj polovini marta, stanovnici Marijupolja nisu mogli da pobegnu iz grada jer su ruske trupe blokirale izlazne puteve. Ukrajinski zvaničnici poslali su oko 100 autobusa u autobusku stanicu u Marijupolju da evakuišu civile, ali je skladište bilo meta ruskog granatiranja.
Mnogi ljudi su poginuli i povređeni tokom napada na zgrade u kojima su se sklonili. Ljudi koji su povređeni borili su se da stignu do 19 gradskih bolnica koje su sve oštećene do kraja bitke, prema proceni Hjuma rajts voča.
profimedia
Grad je pretrpeo jedno od najgorih fizičkih uništenja od bilo kog drugog mesta u Ukrajini tokom invazije u punom obimu.
"Marijupolj danas bi bio jedva prepoznatljiv mnogim njegovim bivšim stanovnicima", kaže se u izveštaju. Analiza koju je sproveo Hjuma rajts voč pokazala je da je do sredine maja 2022. godine oštećeno 93 odsto od 477 stambenih zgrada u centru grada i da je gađano 86 od 89 obrazovnih objekata u gradu.
Povezane vesti
Izveštaj identifikuje ruske komandante, uključujući predsednika Vladimira Putina, koji su navodno odgovorni za počinjenje ratnih zločina tokom invazije na Mariupolj. U njemu se traži da budu istraženi i krivično gonjeni "zbog njihove navodne uloge u ozbiljnim kršenjima počinjenim tokom napada ruskih snaga". Odgovornim za nezakonite napade smatraju se i ministar odbrane Sergej Šojgu i načelnik Generalštaba Oružanih snaga Valerij Gerasimov.
Komentari (0)