Levo ili desno? Finska izlazi na izbore, mala razlika između dve krajnosti

Komentari

Autor: Euronews

26/01/2024

11:42

Levo ili desno? Finska izlazi na izbore, mala razlika između dve krajnosti

Vesa Moilanen/Lehtikuva via AP - Copyright Vesa Moilanen/Lehtikuva via AP

veličina teksta

Aa Aa

Dva vodeća kandidata na izborima u Finskoj predstavljaju levo i desno krilo političkog spektra i razdvojeni su sa samo tri procentna poena, pred otvaranje prvih biračkih mesta.

Pojedini Finci će ove nedelje glasati na biračkim mestima koja se ranije otvaraju, dok se glavni deo izbora održava krajem meseca. Na osnovu prethodnih obrazaca glasanja trećina birača u zemlji i inostranstvu mogla bi da glasa pre 28. januara, a Finci u inostranstvu takođe imaju pravo da glasaju tokom ovog perioda.

Sa spiska od devet kandidata, dvojica su isplivala kao glavni favoriti za prolaz u drugi krug koji će se održati sredinom februara, iako bi kasni nalet podrške kandidatu krajnje desnice i dalje mogao da bude iznenađenje.

Dva bivša ministra inostranih poslova, Aleks Stub iz vladajuće desničarske Nacionalne koalicione partije (poznate kao Kokomus) i Peka Havisto iz redova Zelenih, ubedljivo su ispred ostalih kandidata prema istraživanjima javnog mnjenja nakon duge kampanje u kojoj su suočili mišljenja po pitanju svega, od spoljnopolitičkih poteza do omiljene muzike, knjiga, hrane, automobila koje voze i postova njihovih ljubimaca na društvenim mrežama.

Pozicija predsednika u Finskoj jedna je od retkih u Evropi koja se istovremeno bira direktno i nije u velikoj meri ceremonijalna, za razliku od Italije, Nemačke, Estonije ili Poljske, na primer. Prema Ustavu Finske predsednik je odgovoran za spoljnu politiku van EU i vrhovni je komandant finske vojske. Međutim, predsednik ne može da deluje samostalno jer mora da sarađuje sa vladom tokom šestogodišnjeg mandata na čelu države.

Ova pozicija je dobila na značaju pod sadašnjim predsednikom Saulijem Ninisteom, nakon što je Finska krenula da učvrsti svoje višedecenijsko usklađivanje sa NATO-om i formalno se pridruži vojnom savezu.

Aleks Stub predstavlja desnicu

Aleks Stub je prethodno bio premijer i ministar spoljnih poslova. Obrazovao se u SAD, a poslednjih sedam godina nije bio u politici. Prvo je radio u Evropskoj investicionoj banci u Luksemburgu, a zatim na univerzitetu u Italiji.

To odsustvo mu je možda donekle pružilo zaklon od domaćih političkih drama. Naime, njegova stranka Kokomus formirala je koalicionu vladu sa krajnje desnom Finskom partijom, koja je opterećena kontroverzama oko rasizma, podrške etnonacionalističkim teorijama zavere i vezama sa neonacističkim grupama, još od preuzimanja vlasti prošlog leta.

Iako je Stub do sada ostao iznad trzavica u vladi, on ipak privlači podršku birača krajnje desnice koji bi više voleli da vide njega u predsedničkoj palati, nego njegovog liberalnog, gej protivnika iz partije Zelenih.

„Birači bi sa Aleksom Stubom dobili međunarodno veoma dobro povezanog i politički iskusnog predsednika sa ogromnim znanjem o Evropskoj uniji i evropskoj politici“, smatra politikolog sa Univerziteta u Helsinkiju Dženi Karimaki.

Poliglota Stub je bio vatreno proevropski orijentisan tokom svoje političke karijere i podržavao je članstvo u NATO mnogo pre nego što je to postalo moderno. Ipak dovodi se u pitanje njegov faktor "dopadljivosti", posebno zato što se njegova partija tradicionalno smatra strankom finskih bogataša, a njegovo švedsko-finsko poreklo, elitno obrazovanje, sklonost dizajnerskim odelima i ponekad grub stav mogu da odbiju Fince radničke klase.

Peka Havisto predstavlja levicu

Ovo je treći pokušaj Peke Havista da postane predsednik Finske. On je bio drugi poslednja dva puta na izborima, iza Saulija Ninistea.

Prvi otvoreno gej ministar u vladi, Havisto je sa svojim partnerom više od 20 godina, pionir je LGBTQ zastupljenosti na najvišim nivoima politike, predvodi svoju stranku i radi kao izaslanik Ujedinjenih nacija.

„Birači bi dobili predsednika koji je bio na ključnoj poziciji kao ministar spoljnih poslova tokom finskog NATO procesa i stoga ima vrhunsko znanje u oblasti spoljne i bezbednosne politike, kao i iskustvo kao mirovni pregovarač na globalnom jugu“, objašnjava Dženi Karimaki sa Univerziteta u Helsinkiju.

Havisto je rekao za Euronews da postoji osećaj "pozitivnog zamajca" u njegovoj kampanji, dok obilazi zemlju u novom predizbornom autobusu.

„Ljudi su veoma željni da razgovaraju o nacionalnoj bezbednosti. Mnogo je entuzijazma u vazduhu“, dodaje on.

Iako je naizgled pokazao sposobnost da izbegne potencijalne skandale tokom mandata u ministarstvu spoljnih poslova, Havisto je ipak kritikovan zbog toga što je bio strog menadžer i zbog toga što je sprovodio plan da vrati finske državljanke udate za borce Islamske države i njihovu decu, koja su ostala zaglavljena u izbegličkom kampu u Siriji.

Havisto je takođe možda otišao predaleko u pokušaju da se predstavi kao kandidat običnih ljudi, čime je udaljio od sebe neke birače levice. Prema strategiji privlačenja glasača centra i meke desnice, Havisto je izjavio da nije "crveni" kandidat. On je kasnije pogazio taj "pogrešan korak", rekavši za Euronevs da „partijska pripadnost nije u prvom planu“ u ovoj kampanji.

„Iskustvo Havista, njegove menadžerske veštine i stil su pod lupom u finskim medijima“, dodaje Dženi Karimaki sa Univerziteta u Helsinkiju.

Sedam drugih kandidata je u pretrpanoj trci

U predsedničkoj trci je još sedam kandidata, ali za sada deluje da se nijedan od njih nije probio na nacionalnom nivou.

Liderka partije Levi savez Li Anderson smatra se jednom od najboljih političarki svoje generacije, ali njeni rezultati u anketama i dalje "lebde" na srednjim jednocifrenim brojkama.

Juta Urpilainen, koja je na odsustvu sa posla finskog komesara za EU, tek je krajem prošle godine, sa zakašnjenjem i pomalo mrzovoljno, uskočila u trku, ali nije uspela da zadobije nikakvu realnu podršku za socijaldemokrate.

Sari Esaja iz demohrišćana, bivša poslanica Evropskog parlamenta i svetska šampionka u brzom hodanju na 10.000 metara iz 1993., učestvuje u svojoj drugoj predsedničkoj kampanji i još uvek ima oko 1 do 2 odsto podrške, dok Hjalis Harkimo, milioner i zvezda rijaliti šoua, koji je pokrenuo sopstvenu stranku Pokret sada, takođe "čami" sa sličnim brojkama.

Oli Ren iz Stranke centra, još jedan bivši komesar EU i trenutno predsedavajući Banke Finske, vodio je solidnu kampanju i odaje "predsednički" utisak u svojim nastupima, ali nacionalni rejting njegove partije je u zastoju od poslednjih opštih izbora i to će se gotovo sigurno odraziti na njega. Naime, Ren će imati sreće da dobije više od 10 odsto glasova u prvom krugu.

Mika Altola, nezavisni kandidat sa spoljnopolitičkim iskustvom, doživeo je oštar pad u anketama sa pozicije jednog od favorita pre godinu dana, na trenutne niske jednocifrene brojke. Nedostatak partijske infrastrukture za podršku njegovoj kampanji i prethodnog političkog iskustva pokazali su se kao slabe tačke u njegovoj kandidaturi.