Igre 
Ide li rado Srbin u vojnike: Ponovo aktuelna debata o obaveznom vojnom roku, kakva je praksa u drugim zemljama Evrope?
Komentari13/01/2024
-17:04
Obavezno služenje vojnog roka ponovo je dospelo u žižu javnosti nakon što je Generalštab Vojske Srbije 4. januara predložio predsedniku Aleksandru Vučiću njegovo vraćanje. Srbija već 13 godina ima profesionalnu vojsku, ali se u predlogu navodi da je zahtev podnesen "nakon detaljnog razmatranja opšte bezbednosne situacije i savremenih izazova sa kojima se suočava Srbija kao vojno neutralna zemlja".
Kako je izjavio ministar odbrane Miloš Vučević, vojni rok bi trebalo da traje 100 ili 120 dana, s tim da će, ako ponovo bude aktiviran biti potrebno neko vreme da se pripreme kasarne i regrutacioni centri.
Sagovornici Euronews Srbija kažu da se Vojska Srbije suočava sa problemom popune jedinica i da vraćanjem obaveznog služenja vojnog roka Generalštab želi da reše taj problem. Navode da se u javno dostupnim dokumentima ne navodi da Srbiji preti opasnost od zemalja u okruženju.
Inicijativu su javno podržali političari vladajuće koalicije, ali i pojedini opozicionari. Lider Nove DSS Miloš Jovanović rekao je da će Srbija morati da vrati obavezno služenje vojnog roka i da to predstavlja jačanje odbrambene sposobnosti zemlje.
"Ako ste slabi, tako vas percipiraju, onda je mir ugrožen", rekao je Jovanović.
Na inicijativu o vraćanju obaveznog služenja vojnog roka reagovalo se i na društvenim mrežama. Jedni su odobravali, drugi se bunili, a treći šalili.
Na društvenim mrežama čak ima inicijativa da se raspiše refendum i da se vidi šta svaki građanin misli o tome. Ima i onih koji smatraju da svaki Balkanac treba da služi vojni rok, kao neki vid vaspitne mere, da bi jednog dana mogao da se osamostali.
Povezane vesti
Vest da je u Srbiji pokrenuta incijativa za služenje vojnog roka odjeknula je i u regiona. Ministar odbrane Crne Gore Dragan Krapović rekao je da u toj zemlji takva inicijativa nije "na stolu".
Hrvatski novinar Davor Ivanković smatra da Hrvatska kad-tad mora vratiti obavezni vojni rok.
"Rado ide Srbin u vojnike..."
Novinar Euronews Srbija Dušan Ilić dobrovoljno je služio vojni rok u Vojsci Srbije, a kaže da se prijavio iz patriotskih razloga.
"Smatram da ukoliko nas neko bude ugrozio spolja, treba da budem osposobljen da branim svoju zemlju. To je moja dužnost kao građanina. Po političkom opredeljenju sam uvereni demokrata, ali ako hoćemo da imamo uređenu zemlju moramo da imamo odgovorne građane. Nema odgovornog građanina ukoliko nije obučen da brani opšte dobro", rekao je Ilić u emisiji "Hajde da razgovaramo".
Prijavio se u klasu za rezervne oficire, a to podrazumeva da je prethodno morao da ima završen fakultet. Zbog toga je vojsku služio sa 26 godina. Mlađi regruti su sa 18, 19 godina, obično se prijave čim završe srednju školu.
"Prolazite lekarske preglede i psihološku procenu, jer dobijate oružje u ruke i morate da budete psihološki stabilni. Četiri meseca sam služio na Vojnoj akademiji u Beogradu i dva sam bio na specijalističkoj obuci u Valjevu", naveo je Ilić.
Antonijević: Nezainteresovanost za vojsku
Pravnik Milan Antonijević najavu vraćanja obaveznog služenja vojnog roka ne vidi kao odustajanje od koncepta profesionalne vojske. Podseća da u Srbiji bar dva puta godišnje imamo ovakve najave.
Povezane vesti
"Nikada se do sada nije o tome otvarala javna rasprava. Ovo je više u sferi politike. Tehnička vlada o ovome ne može da raspravlja. To je sve inicijativa koja služi da se tim danas bavimo, a ne nekim drugim temama", rekao je on.
Smatra da je pitanje za Generalštab zašto danas nema dovoljno zainteresovanih ljudi za dobrovoljno služenje vojnog roka.
"Sada postoji dobrovoljno služenje vojnog roka, a pitanje za Generalštab je zašto ljudi ne žele da vam poklone četiri ili pet meseci da prođu obuku", naveo je on u emisiji "Hajde da razgovaramo".
Povezane vesti
Podsetio je i na ubistvo dva vojnika na Topčideru, da u tom slučaju i dalje nisu razjašnjene sve okolnosti. Smatra da sve to uliva dozu nepoverenja.
Nikola Lunić iz Saveta za strateške politike kaže da se Vojska Srbije suočava sa problemom popune jedinica, koji žele da reše na najednostaviji način- uvođenjem obaveznog služenja vojnog roka.
"Mnogi su u zabludi da Vojska Srbije treba da odigra vaspitnu ulogu za mlade. Vojska nikada nije imala vaspitni faktor, ona služi za obuku ljudi u oblasti odbrane. Tu se sprovodi dril. Međutim, senzitivni karakteri pucaju. Bilo je i u JNA samoubistava, suočavali smo se sa psihološkim problemima", naveo je on.
Smatra da bi bilo bolje da je Generalštab krenuo sa stimulacijom za profesionalne vojnike i dobrovoljnim služenjem vojnog roka - da ugovori budu duži od tri godine, da mogu da ostvare penziju u vojsci, da oni koji služe dobrovoljno vojsku imaju prednost u zapošljavanju u državnoj službi.
"Ukoliko Srbiji preti neka opasnost od zemalja iz regiona onda se slažem sa uvođenjem obaveznog vojnog roka, ali onda je četiri meseca premalo, trebalo bi minimum šest meseci obuke", naveo je on i dodao da je opšta vojna obuka stvar prošlosti i da Srbija mora da školuje visokospecijalizovane vojnike.
Imajući u vidu da je bezbodnosna situacija u svetu pogoršana poslednjih nekoliko godina i da trenutno besne dva rata sa potencijalom da eskaliraju u globalni sukob, ne čudi što čak 86 zemalja sveta ima obavezno služenje vojnog roka u nekoj formi. U Evropi 15 zemalja, uključujući Tursku, na ovaj način popunjava armiju, dok je najnovija među njima Letonija.
Ako posmatramo Evropu kroz prizmu služenja vojnog roka upadljiva je razlika između istoka, gde je to obavezno, i zapada, gde su jedini izuzeci u gomili potpuno profesionalnih armija Austrija i Švajcarska.
Pošto su nam evropske zemlje najbliže iz njihova iskustva su najvrednija za analizu i poređenje.
Rusija
U Rusiji je do početka 2024. obavezno služenje vojnog roka u trajanju od godinu dana važilo za muškarce od 18 do 27 godina. Međutim, od 1. januara na snagu je stupio novi zakon kojim je povećana gornja granica na 30 godina. Takođe je uvedena zabrana napuštanja zemlje onima koji su dobili poziv.
Najveća zemlja na svetu trenutno je u ratu sa Ukrajinom i stotine hiljada njenih vojnika učestvuje u takozvanoj specijalnoj vojnoj operaciji na teritoriji te zemlje.
Kako bi učvrstila ogromnu liniju fronta i nadoknadila gubitke Rusija je sprovela parcijalnu mobilizaciju 300.000 rezervista u septembru 2022. godine, nakon povlačenja iz delova Hersonske i Harkovske oblasti.
Mobilizacija rezervista se, uz mnoge logističke poteškoće. odvijala paralelno sa redovnim služenjem vojnog roka, s tim da su, makar prema navodima Ministarstva odbrane, novi regruti služili isključivo u unutrašnjosti, daleko od linije fronta.
Prema sajtu ruskog Ministarstva odbrane, obavezna služba u oružanim snagama „nije zabavna vožnja".
"Bez obzira na to gde se nalazite služeći svojoj zemlji, biti pravi muškarac znači da možete podneti bol i poteškoće. Ovo iskustvo će umnogome olakšati vaš dalji civilni život“, navodi se na sajtu Ministarstva.
Pojedina zanimanja u ruskom društvu, kao što je državna služba, zvanično su zabranjena onima koji nisu služili vojsku.
Većina Rusa se regrutuje odmah nakon srednje škole sa 18 godina.
Za razliku od američke vojske, oni koji su služili Rusiji nemaju plaćenu školarinu za visoko obrazovanje od strane države, ali postoji opcija da se upišu na fakultet koristeći iskustvo stečeno u oružanim snagama kao dodatnu kvalifikaciju.
Ruski zakon predviđa da oni koji su završili obavezni rok imaju pravo da se upišu na državne univerzitete pod „lakšim uslovima“, što može značiti zamenu ispita intervjuom ili smanjenje broja ispita.
Izbegavanje regrutacije u Rusiji je krivično delo za koje je zaprećena kazna do dve godine zatvora.
Rusija je pre izbijanja rata planirala da se njene oružane snage uglavnom sastoje od „kontraktnika“, tačnije profesionalnih vojnika koji su potpisali ugovore.
Ukrajina
Pre prvog rata u Ukrajini 2014. godine, ova zemlja je planirala da odustane od obaveznog vojnog roka. U oktobru 2013. tadašnji predsednik Janukovič je ukinuo obavezu.
Međutim, sukoba prvo sa milicijama Donjecke i Luganske oblasti, pa kasnije rasta tenzija sa Rusijom regrutacija je vraćena. U 2021. godini, 13.575 muškaraca je regrutovano u vojsku.
U februaru 2022, kada je Rusija izvršila invaziju, zemlja je sprovela masovnu mobilizaciju. Redovi za prijem u vojsku trajali su danima, a mnogi ljudi su odbijeni jer je bilo previše dobrovoljaca.
Danas je slika mnogo mračnija i Ukrajini očajnički fale vojnici. Novi zakon o mobilizaciji koji bi trebalo da usvoji Rada omogućio bi regrutaciju žena i osoba sa blažim invaliditetom. Ukrajini je navodno potrebno još barem 500.000 vojnika, ali ni predsednik Volodimir Zelenski, ni vrhovni komandat vojske general Valerij Zalužni nisu hteli da preuzmu odgovornost za tu brojku i negiraju da su je prvi spomenuli.
Belorusija
Većina vojnika u Oružanim snagama Belorusije su vojni obveznici koji služe vojni rok u trajanju od 18 meseci.
U vreme Sovjetskog Saveza, služenje u beloruskoj vojsci smatralo se prestižnim, ali poslednjih godina broj odlaganja i pokušaja da se izbegne služenje eksponencijalno rastao.
profimedia
Godine 2019. predsednik Lukašenko je najavio da će biti oštar sa onima koji izbegavaju vojni rok i planira da oteža dobijanje odlaganja.
Jedna od izmena u zakonodavstvu zemlje te godine glasila je da ako muškarac želi da stekne bilo koje obrazovanje iznad diplome faulteta, mora da služi u kopnenoj amiji ili vazduhoplovstvu.
Moldavija
U Moldaviji svi muškarci između 18 i 27 godina moraju služiti vojni rok od godinu dana, osim iz zdravstvenih ili obrazovnih razloga. Podmićivanje je učestalo radi dobijanja lekarskog izuzeća.
Postoje planovi za postepeno ukidanje obaveznog služenja vojnog roka u korist potpuno profesionalnog osoblja.
To nije slučaj u ocepljenoj Republici Pridnjestrovlje na istoku Moldavije, koja je uz granicu Ukrajine.
Pridnjestrovlje je nepriznata država koja je proglasila svoju nezavisnost nakon rata sa Moldavijom 1991. Ima sopstvenu valutu, graničnu stražu, pasoše (koji su beskorisni van Pridnjestrovlja) i oružane snage.
Vojska Pridnjestrovlja je skoro u potpunosti popunjena vojnim obveznicima i nema planova za reformu regrutacije.
Austrija
Kontinentalna Austrija jedna je od dve zemlje Zapadne Evrope sa obaveznim vojnim rokom. Regruti mogu da služe u kopnenim snagama, vazduhoplovstvu ili specijalnim snagama u trajanju od šest meseci sa oružjem, ili 9 meseci civilno.
Austrija je 1955. donela Deklaraciju o neutralnosti, što znači da se neće pridružiti nijednom vojnom savezu i da će biti odgovorna za sopstvenu odbranu.
profimedia
Po zakonu, svi muškarci moraju da se prijave za služenje vojnog roka nakon što napune 18 godina, a pre 19. rođendana.
Oni koji imaju 17 godina imaju mogućnost da se prijave pre svog 18. rođendana uz saglasnost roditelja ili staratelja. Služenje pre 18 godina je dobrovoljno, a austrijski državljanin ne može biti regrutovan pre nego što zakonski postane punoletan.
Kombinovane vojne snage čine 16.000 profesionalnih vojnika i oko 17.000 vojnih obveznika.
Civilno služenje se obavlja u vidu socijalnog rada ili rada u hitnoj pomoći, bolnicama ili javnim ustanovama.
Pripadnici „priznatih religija” kao što su sveštenici, studenti teologije, ili oni koji se bave "pastirskim ili duhovnim radom" oslobođeni su vojnog roka.
Austrija je 2013. održala referendum na kojem je 59,8% glasalo za zadržavanje obaveznog služenja vojske.
Švajcarska
Svi vojno sposobni muškarci iz Švajcarske se pozivaju na služenje vojnog roka sa 19 godina. U proseku, dve trećine vojnih obveznika je sposobno za služenje. Osnovna služba traje 21 nedelju, nakon čega sledi dodatna obuka svake godine.
Postoji mogućnost da vojno sposobni muškarci odustanu od služenja vojnog roka po prigovoru savesti, u kom slučaju bi morali da obavlja rad "za opšte dobro društva", što je u suštinu isto kao civilno služenje.
Služenje vojske deo je švajcarskog identiteta. Odbijanje služenja vojnog roka ili društveno korisnog rada je krivično delo, ali su takvi slučajevi veoma retki.
Slično kao u Austriji, Švajcarska je 2013. održala referendum na kojem je postavila pitanje građanima da li treba ukinuti vojni rok. Čak 73 odsto je glasalo za nastavak ove prakse.
Danska
Danska je uvela obavezno služenje vojnog roka davne 1849. godine, što je tada bilo upisano u Ustav koji je donet iste godine.
Danas je obavezna služba ograničena na muškarce i traje od četiri meseca do godinu dana. Žene su u mogućnosti da se dobrovoljno prijave da služe pod istim uslovima kao i muškarci. Bivši regruti se zatim usmeravaju u jedinice zadužene za mobilizaciju.
Posle odsluženog vojnog roka vojska nudi ugovore za rezerviste u sva tri roda armije.
Omogućeno je civilno služenje vojnog roka u trajanju od 6 meseci, a jedna od opcija je rad u službama za vanredne situacije na suzbijanju posledica požara, poplava i dugih katastrofa.
Danska pruža mogućnost služenja vojnog roka i strancima koji su živeli u toj zemlji najmanje godinu dana ili šest godina u nekoj od zemalja EU, ali samo ako tečno pričaju danski.
Norveška
Selektivno, ali obavezno služenje vojnog roka za muškarce i žene u od 19 do 35 godina je na snazi u Norveškoj. Dobrovoljno prijavljivanje je od 17. godine za muškarce i 18. za žene.
Vojni rok traje 12 meseci za one od 19 do 28 godina, s tim da idu na kraće ponavljanje obuke sa 35, 44, 55 ili čak 60 godina u zavisnosti od ranga i zaduženja. Norvška je obavezu služenja vojnog roka uvela 19007, a svake godine regrutuje oko 8.000 novih pripadnika.
profimedia
Norveška je takođe prva NATO zemlja koja je dozvolila ženama da služe u svim rodovima vojske (još 1985.). Pritom ima žensku jedinicu za specijalne operacije "Jegertroppen" (odred lovaca) formiranu 2014. godine.
U norveškom Ustavu iz 1814. piše sledeće: "Kao opšte pravilo, svaki građanin države je podjednako obavezan da služi u odbrani zemlje u određenom periodu, bez obzira na rođenje ili bogatstvo"
Finska
Svaki finski državljanin muškog pola starosti između 18 i 60 godina mora da služi vojsku, nakon čega se registruje kao rezervista Finskih odbrambenih snaga. Postoji i mogućnost obavljanja civilne službe koja traje 347 dana.
Vojna služba može trajati kraće u zavisnosti od vrste zaduženja. Regruti obučeni za redovne dužnosti služe 165 dana, dok obuka koja zahteva posebne veštine traje 255 dana.
Regruti obučeni za oficire, podoficire ili za najzahtevnije specijalne dužnosti služe 347 dana.
Finska vojska dozvoljava fleksibilnost, dajući regrutima mogućnost da biraju gde bi želeli da služe. Svake godine se obuči oko 21.000 regruta.
Zanimljivo je da čak 19 odsto armije čini žene koje se dobrovoljno prijavljuju od 18. do 29. godine.
Švedska
Švedska ima obavezu služenja vojnog roka od 1901. godine. Privremeno je ukinuta 2010. i ponovo vraćena 2017. zbog "sve veće pretnje nacionalnoj bezbednosti".
profimedia
Ova nordijska zemlja poznata je po egalitarizmu, pa regrutuje muškarce i žene od 2017. starosti od 18 do 47 godina. Vojni rok traje 7 do 15 meseci u kopnenoj vojsci i mornarici ili 8 do 12 meseci u vazduhoplovstvu.
U Švedskoj takođe postoji prigovor savesti i civilno služenje vojnog roka.
Litvanija
Obavezni vojni rok je u Litvaniji ukinut 2008. godine, ali je ponovo vraćen 2016. nakon tenzija sa Rusijom zbog rata na istoku Ukrajine.
Muškarci uzrasta od 18 do 23 godine mogu biti pozvani da služe u trajanju od devet meseci.
Ko će biti izvučen odlučuje se elektronskom lutrijom. Kako objašnjavaju u vojsci, kompjuterski sistem nasumično generiše listu kandidata koji će biti pozvani na obaveznu vojnu službu.
Oni koji odbiju da se jave prvo dobijaju novčanu kaznu od 140 evra, a sledeći pokušaj izbegavanja služenja vojnog roka može da rezultira krivičnim gonjenjem
Litvanske vlasti su pokušale da perspektivu obaveznog služenja vojnog roka učine što privlačnijom za mladiće nudeći im mesečnu platu do 3.123,90 evra.
Izgledi za zapošljavanje regruta dodatno su povećani ne samo zbog iskustva stečenog u vojsci, već i zbog toga što vlada nudi poslodavcima šestomesečne subvencije za zapošljavanje bivših vojnika.
Letonija
Letonija je 2007. ukinula obavezno služenje vojnog roka, ali ga je, poput Litvanije, vratila 2023. godine. Odluka je stupila na snagu 1. januara 2024.
profimedia
Vojsku sada moraju da služe muškarci starosti od 18 do 27 godina (žene dobrovoljno), a rok traje 12 meseci.
Moguće je civilno služenje vojnog roka u nekoj od javnih ustanova ili u bolnicama.
Estonija
Obavezna vojna služba u Estoniji za muškarce traje od osam do 11 meseci. Muškarci sa istog područja imaju priliku da služe zajedno, a zatim da budu grupisani u istoj rezervnoj jedinici.
profimedia
Oko 3.500 regruta stupa u vojsku svake godine, a oni služe u svim rodovima estonskih odbrambenih snaga, osim u vazduhoplovstvu, koje nema regrute već samo profesionalne vojnike.
Posle odsluženog vojnog roka rezervisti se pozivaju na dodatni trening svakih pet godina.
Grčka
U Grčkoj muškarci starosti između 19 i 45 godina imaju obavezu služenja vojnog roka u trajanju od 12 meseci.
Vojni rok je skraćen na 9 meseci za one koji posle inicijalne obuke provedu rok na istočnim granicama, na Kipru, ili u nekoj od specijalnih jedinica.
profimedia
Žene imaju pravo da se dobrovoljno prijave.
Obavezna služba se odnosi na one muškarce koje grčke vlasti smatraju da je Grcima, bez obzira da li to lice sebe smatra Grkom, ima strano državljanstvo i pasoš, ili je rođeno ili živi van Grčke.
Grčki državljani koji žive u inostranstvu imaju pravo da odlože služenje vojnog roka, a trajno se oslobađaju vojne obaveze kada navrše 45 godina.
Komentari (0)