Igre 
Funkcioneri iza rešetaka, javni servis pred gašenjem, narod na ulicama: Kriza u Poljskoj kojoj se ne nazire kraj
Komentari12/01/2024
-10:35
Pobeda proevropske koalicije okupljene oko partije Građanska platforma (KO) na parlamentarnim izborima u Poljskoj 15. oktobra pokrenula je oštru, a stiče se utisak i prljavu, borbu između bivše vlasti konzervativne stranke Pravo i pravda (PiS) predsednika Andžeja Dude i novog/starog premijera Donalda Tuska.
Katalizator sukoba bilo je hapšenje bivšeg ministra unutrašnjih poslova Marijuša Kaminskog i njegovog zamenika Mačeja Vasika zbog zloupotrebe položaja, koji su utočište potražili u predsedničkoj palati. Kaminski je već sledećeg dana započeo štrajk glađu, rekavši da je politički zatvorenik, dok je Duda kazao da je šokiran hapšenjima.
profimedia
Kaminski, koji je poslanik PiS-a, ranije je osuđen za zloupotrebu položaja jer je koristio lažna dokumenta u pokušaju da se inkriminišu koalicioni saveznici Prava i pravde 2007. godine. PiS se nadao da će uništiti manju koalicionu stranku i apsorbovati njene poslanike kako bi joj omogućio da sama vlada, ali je skandal na kraju srušio vladu. On je negirao da je počinio krivična dela i 2015. ga je Duda pomilovao, dozvolivši mu da vrši funkciju u vladi.
Prošle godine je Vrhovni sud saopštio da bi slučaj trebalo ponovo da se otvori, odbacivši pomilovanje, a Kaminskog i Vasika je niži sud u decembru osudio na dve godine zatvora. Ustavni sud, koji je naklonjen PiS-u se ne slaže sa tom odlukom i proglasio je pomilovanje zakonitim. Inače, pojedini pravni eksperti su u startu kritikovali pomilovanje jer bi ono trebalo da važi samo za slučajeve koji su prošli kroz žalbeni proces.
Kaminski i Vasik su ignorisali najnoviju presudu i zatvorsku kaznu.
„Mi to ne priznajemo, to nije presuda za nas. To je potpuno bezakonje“, rekao je Kaminjski nakon izricanja presude,
„Ne osećamo krivicu i ne osećamo da smo osuđeni. Predsednik nas je uredno pomilovao”, izjavio je Vasik.
Povezane vesti
Samo hapšenje je izvedeno u Dudinom odsustvu, kada je otišao da se sastane sa beloruskom opozicionarkom Svetlanom Cihanovskajom. Čim je predsednik napustio palatu policija je upala i pritvorila poslanike.
Tanjug/AP/Czarek Sokolowski
Akciju hapšenja pohvalili su članovi Građanske platforme, a jedan od poslanika Mihalj Ščerba tvitovao je da vladavina prava konačno proradila. Drugi Tuskovi saveznici se slažu da hapšenje označava povratak na sistem u kojem funkcioneri mogu da odgovaraju.
"Neka ovo bude upozorenje političarima u budućim generacijama", objavio je na društvenim mrežama ministar spoljnih poslova Radek Sikorski.
Sa druge strane, prethodni premijer Mateuš Moravijecki je "zgrožen" hapšenjem i smatra da je politički motivisano.
Još jedna bivša premijerka iz redova PiS-a Beata Šidlo se slaže sa njegovom procenom, te Kaminskog i Vasika naziva "prvim političkim zatvorenicima novog režima".
Duda i dalje ne odustaje, pa je najavio da će pokrenuti novi proces pomilovanja zvaničnika bivše vlade, rekavši da sve mora da bude "u skladu sa ustavnim normama", prenose RIA Novosti. On takođe tvrdi da je i prethodno pomilovanje bilo u skladu sa Ustavom Poljske.
Ranije u utorak predsednik parlamenta Simon Holovnija je nazvao situaciju oko tada još uvek odbeglih poslanika „dubokom ustavnom krizom“, dok je Tusk citirao kazne iz krivičnog zakona za skrivanje osoba koje traži policija, optužujući Dudu.
Povezane vesti
„Možda je čak i dobro što se cela ova kriza desila, jer sada svi mogu da vide do kakvog je nereda, nažalost, ruku pod ruku sa predsednikom Dudom, doveo PiS ’reformama’ poljskog pravosuđa“, rekao je Holovnija.
Povrh toga on tvrdi da njih dvojica više nisu poslanici, ukazujući na zakonsku odredbu koja zabranjuje osuđenicima da budu članovi parlamenta. Takođe je pre njihovog hapšenja rekao da će ih sprečiti da učestvuju u sednicama.
Njih dvojica su to odbili da prihvate i zapretili su da će ući u salu parlamenta na sednicu zakazanu za sredu, što je Holovniju navelo da odloži sednicu za sledeću nedelju.
Povezane vesti
Nova komplikacija nastala je kada je odluku Holovnije osporila jedna od nekoliko komora Vrhovnog suda Poljske, dok je druga komora potvrdila da Kaminski i Vasik više nisu poslanici. Kao i kod podele između Vrhovnog i Ustavnog suda u pitanju su dve struje. Naime, nezavisnost prve komore dovode u pitanje sudovi EU, dok Dudini protivnici smatraju da su neke njene sudije imenovane mimo zakona. Komora koja se slaže sa Holovnijom prihvaćena je od strane Brisela.
Ovi događaji, kako ocenjuje Rojters, označavaju promenu brzine u naporima novog premijera Donalda Tuska da poništi politiku svojih prethodnika iz partije Pravo i pravda (PiS), i kazni optužene za navodna nedela tokom vremena provedenog na vlasti. Naime, PiS je vladao osam godina i tokom tog perioda se suočio sa brojnim optužbama za podrivanje vladavine prava, kao i kritikama iz Evropske unije.
Borba oko sudbine Kaminskog i Vasika poslanika stavila je u prvi plan ogroman problem koji nova vlada ima u u otklanjanju "nereda" koji je u pravosuđu napravio PiS, navodi se u članku Politika. Veliki izazov za Tuskovu administraciju je i odmrzavanje milijardi evra iz EU fondova namenjenih Poljskoj, što nije moguće bez reformi u skladu sa demokratskim pravilima koja važe u Uniji. Prema pisanju pomenutog portala to bi omogućilo Poljskoj da ponovo bude moćan igrač na evropskoj sceni.
Tanjug AP/Czarek Sokolowski
„Mnogo toga zavisi od odlučnosti nove vlade i koliko daleko je spremna da ide kako bi povratila vladavinu prava u Poljskoj“, smatra je Jakub Jaračevski, istraživač u nevladinoj organizaciji "Democracy Reporting International".
Bitka stare i nove vlasti prenela se i na ulice, gde su protiv hapšenja protestovale pristalice PiS-a, na poziv ove partije, pod sloganom "Slobodni Poljaci". Među transparentima su bili natpisi "Solidarnost sa Kaminskim i Vasikom", dok demonstranti, prema saopštenju PiS-a, "štite demokratiju i slobodu medija".
Državna televizija je pred gašenjem?
Paralelno sa borbom oko dvojice bivših funkcionera vodi se i bitka za kontrolu nad državnom televizijom TVP. Ona je počela još krajem decembra kada je novi ministar kulture Bartolomej Sijenkevič rešio da otpusti staru upravu, a zatim pokrenuo stečajni proces kako bi mogao, kao predstavnik države koja je vlasnik TVP-a, da imenuje novu upravu.
Program informativnog kanala TVP info je prekinut 20. decembra, zajedno sa još nekim kanalima TVP-a, i na njemu se vrteo samo logo dok je trajala čistka. Ponovo je pušten u rad tek 29. decembra u 19.30 kada su večernje vesti emitovane sa novom grafikom. Voditelj je tada rekao gledaocima da će servis od sada "davati glas svim stranama sa ciljem da ujedini Poljake, a ne da stvara razdor".
Kao odgovor na te poteze, političari iz stranke Pravo i pravda nasilno su ušli u sedište državne televizije, gde su navodno proveli celu noć. Predvodio ih je Jaroslav Kačinski, jedan od najuticajnijih političara u zemlji. On je medijima rekao da u svakoj demokratiji moraju postojati jaki antivladini mediji.
Tanjug AP/Czarek Sokolowski
U međuvremenu, Duda je optužio novu vladu za kršenje Ustava i stavio veto na Zakon o potrošnji kojim se državnim medijima dodeljuje 689 miliona evra. Upravo kao odgovor na taj potez je Sijenkevič pokrenuo stečajni postupak. Ministarstvo kulture je zatim saopštilo da bi javni servis mogao biti ugašen, jer nisu obezbeđena sredstva iz budžeta.
Tako je nastala svojevrsna "pat pozicija" u kojoj nijedna strane nema potpunu kontrolu nad televizijom, ali može da sabotira poteze protivnika. Nastao je toliki haos da su u jednom trenutku, na samom kraju prošle godine, tri osobe tvrdile da su direktori TVP-a, piše portal specijalizovan za medijska pitanja Columbia Journalism Review.
Odlazeća vlada je zadnjeg dana na vlasti čak uvela broj telefona na koji bi gledaoci mogli da se jave i podrže "pluralizam" u medijima.
Sijenkevič je osujećen u nameri da imenuje novu upravu nakon što je njegov zahtev odbio Nacionalni sudski registar (KRS), što je ekvivalent Agencije za privredni registar u Srbiji. On se inače pozivao na prethodnu odluku Ustavnog suda da reforme javnog servisa pod prethodnom vladom nisu bile regularne.
U obrazloženju ove odluke, sudski činovnik Tomaš Košub je napisao da presuda Ustavnog suda ne predstavlja osnov za preuzimanje kontrole od strane ministra. Ova odluka je podložna žalbi, koja za sada nije podneta.
U odluci se dodaje da je, prema poljskom Zakonu o radiodifuziji, Nacionalni savet za medije (RMN) i dalje odgovoran za imenovanja rukovodioca. U tom telu većinu imaju članovi koje je imenovao PiS, pa su male šanse da ono dozvoli dovođenje menadžera lojalnih novoj vladi.
Poljski nacionalni savet za medije je formiran 2016. godine, kada je PiS bio na vlasti, a telo je dobilo odgovornost za imenovanje rukovodstva državnih medija.
Nova stečajna direktorka TVP-a Danijela Gorgoza je kako saznaje portal Wirtualnemedia.pl u četvrtak zatvorila zgradu televizije "iz bezbednosnih razloga", jer su ispred okupljeni demostranti PiS-a. Kako je objavio isti portal unutra se i dalje nalazi bivši direktor Mihalj Adamčik kao i neki od članova bivše uprave.
Iako stečaj ima za cilj konačno gašenje kompanije, on se prema poljskom zakonu može obustaviti u bilo kom trenutku.
"Postupak likvidacije završava se brisanjem privrednog društva iz registra, što je pravni ekvivalent zakonskog gašenja privrednog društva", dao je pravno objašnjenje list Rzeczpospolita.
Iako je Poljska za vreme vlasti PiS-a pala na rekordno nisku 66. poziciju Svetskog indeksa slobode medija, mnogi pravnici i organizacije su kritikovali pokušaj agresivnog preuzimanja kontrole nad TVP-om.
Helsinški odbor za ljudska prava saopštio je da je taj potez pokrenuo „ozbiljna pravna pitanja“ u izjavi za portal na engleskom Poruke iz Poljske.
Oglasio se i pravni stručnjak Stenli Bil, sa Univerziteta Kembridž koji tvrdi da to odražava „modus operandi odlučivanja izvršne vlasti na mutnim granicama zakona“
Pomenuti portal je takođe naveo mišljenja tri pravna stručnjaka, od kojih su dva bila kritična prema čistki i stečaju.
Međutim, podela je i među eskpertima jako duboka, a kao jedan od razloga se navodi "iskrivljen" pravni okvir za državne medije u kojem ima dosta nedoumica. Kritičari PiS-a takođe kažu da je ta stranka stvorila jedno regulatorno telo upitne ustavnosti, a zatim preuzela efektivnu kontrolu nad drugim.
Nova vlada je mogla da pokuša da zakonski zaobiđe ove blokade, ali to bi to bilo sporo i komplikovano, a pritom Duda ima pravo veta dokle god je predsednik, to jest najmanje do sledeće godine.
"Nova vlada je stoga u škripcu. Da li da prihvati kontinuiranu propagandu iz državnih medija ili da deluje na njenom brzom suzbijanju, ali da na taj način rizikuje stvaranje utiska jednakog bezakonja kao i Pravo i pravda", sažeta je jako komplikovana i neizvesna situacija u tekstu portala Columbia Journalism Review.
Tokom osam godina vladavine PiS-a, međunarodni eksperti su često otkrivali da je prekršila slobodu medija. Za to vreme, Poljska je pala sa svoje najviše ikad na najnižu poziciju na Svetskom indeksu slobode štampe, dok je poverenje u TVP palo na rekordno nizak nivo.
Komentari (0)