Kontroverzni francuski zakon o imigraciji podelio francusku političku scenu i uzdrmao vladu

U Francuskoj je izglasan kontorverzni zakon o imigraciji koji je izazvao veliku pometnju na političkoj sceni. Politički zemljotres je bio takav da je čak šest ministara zapretilo ostavkama, pa je njegovo izglasavanje unelo određene turbulencije u parlamentarnu koaliciju francuskog predsednika Emauela Makrona. 

Naime, novi zakon o imigraciji u Francuskoj otežava migrantima da dovode članove porodice u zemlju i  produžava čekanje na socijalnu pomoć. Zabranjuje se i zadržavanje maloletnika u pritvoru. 

Kontroverzni deo zakona pravi razliku između građana i migranata, čak i kad je reč o onima koji su legalno tu, time određujući ko ima pravo na socijalne benefite. Vlada priznaje da neke odredbe mogu biti neustavne, i najavljuje proveru.

Olivijer Veran portparol francuske vlade rekao je da novi zakon zapravo daje pojašnjenje o tome kada za stranca nema mesta u Francuskoj.

"Između pristupa levice koja traži nepostojanje granica, da svako bezuslovno može da dođe i nulte imigracione politike krajnje desnice, morali smo da krenemo putem koji ima neki smer, a to je put jedinstva, efikasnosti, pravde, korisnosti. Da sumiram, moramo brže da izbacimo one koji predstavljaju pretnju, i efikasnije da pojasnimo kada za stranca nema mesta u našoj zemlji, da jednostavnije integrišemo one koji ovde treba da ostanu, ljude koji uče naš jezik, podržavaju naše vrednosti i uspevaju da nađu posao", rekao je on.

Zakon predstavlja ideološku pobedu desnice?

Na ovo su reagovale i brojne organizacije za ljudska prava koje kažu da je ovo najnazadniji zakon u poslednjih nekoliko decenija, dok je ldierka desnice u Francuskoj, Marin Le Pen, njegovo usvajanje nazvala ideološkom pobedom desnice. Matilda Pano iz partije "Buntovna Francuska" ocenila je zakon kao degradaciju svačijih prava.

"Znate da je ovaj zakon nepodnošljivo nasilje prema našim zajedničkim principima. Jer, udar na strance znači da treba da se pripremite za napad na sebe. Degradacija prava određenih ljudi nas nepogrešivo priprema za degradaciju svačijih prava", rekla je ona.

Tanjug/AP/Christophe Ena

Poslanica iz redova socijalista Dijenaba Diop rekla je da je njena partija glasala za Makrona da bi sprečila dolazak desnice na vlast, a da je ovim zakonom ugašeno svetlo u republici. 

Koliko je zakon podelio francusku političku scenu govori to što je glasanje o zakonu o imigraciji podlilo Makronovu partiju. Po usvajanju ostavku je dao ministar zdravlja. Lideri trećine francuskih regiona rekli su da se sa nekim odredbama prosto neće usaglašavati.

Kolaković: Podele unutar vladajuće koalicije

Aleksandra Kolaković, Instituta za političke studije kaže za Euronews svet da je ovo već 30. zakon u poslednjih 30 godina koji se donosi i koji se odnosi na imigracije i kako dodaje, posebno je usmeren ka nelegalnim imigracijama i nastojanjem da se one spreče. 

Kako dodaje, franucski predsednik Emauel Makron je ranije rekao da ovaj zakon doživljava kao veliku potrebu zemlje da stane na put imigrantima, dok on, objašnjava sa druge strane je zapravo dosta loše prošao i kod članova njegove političke grupacije, odnosno koalicije.

"Mi možemo reći da zakon unosi te glavne promene kada je reč o azilantima i kada je reč u stvari o socijalnim beneficijama koje bi ljudi koji imigriraju u Francusku mogli da ostvare. Tu se značajno proširuje, pooštrava prostor gde dolazi do smanjenja mogućnosti da se dođe do spajanja porodica, jer se produžava vreme u kom periodu ljudi koji imigriraju mogu da borave u Francuskoj, da imaju redovna primanja i socijalnu zaštitu i da bi uopšte mogli da dovedu članove svoje porodice. To je sada negde 24-30 meseci što je izuzetno prostor da ljudi u stvari dobro razmisle pre neke odluke da li uopšte je Francuska ta zemlja u kojoj bi želei da nastave život", rekla je ona.

Na pitanje o tome da li bi smanjenje tih socijalnih benefita uticalo na to da ovaj zakon može da spreči makar te ilegalne tokove kriminalnih organizacija koje i dovode te migrante, Kolaković kaže da bi to zapravo i trebala da bude suština ovog konroverznog zakona.

"Idaje onih koji su podržali ovaj zakon je zapravo cilj da se spreče te ilegalne migracije koje bi dovele do velikih problema u Francuskoj u pogledu bezbednosti, ali i u pogledu onoga što je u stvari tržište rada. Naime, oni ljudi koji su iz deficitarnih zanimanja i dalje će imati pristup Francuskoj, to se takođe odnosi i na studente", rekla je ona.

Kolaković je objasnila da se ovaj zakon sada drugačije odnosi na mnoge grupe ljudi koji bi da svoj život nastave u Francuskoj.

"Veoma je interesantno kako će se ovaj zakon sprovesti kada je reč o ljudima koji dolaze iz Alžira zbog ugovora između Francuske i Alžira nakon alžirskog rata gde oni imaju sada jedne posebne pogodnosti u odnosu na ovaj zakon. Takođe je interesantno što deca migranata neće dobijati automatski državljanstvo. Moraće da čekaju čak 16 godina pre podnošenja bilo kakvog zahteva, a takođe njihov pristup vrtićima i zdravstvenom socijalnom osiguranju će biti u značajnoj meri ograničen i otežan i zavisiće u značajnoj meri od stabilnosti plata njihovih roditelja ukoliko su oni imigranti", rekla je ona.

Ukazala je i na činjenicu da je ovaj zakon u značajnoj meri uzdrmao francusku političku scenu, i to ne samo u smislu suprostaljenih političkih opcija, već i unutar same partije Makrona.

"Levica je izuzetno kritikovala donošenje ovog zakona. Sa druge strane, mi smo videli i da su pristalice nacionalnog okupljanja, odnosno skupa, bile te koje su isticale da se ovde pre svega pronalaze u ovom novom zakonu neke odredbe koje su oni dugo već vremena predlagali. Uostalom, videli smo da je došlo do jednog raskola u Makronovoj partiji, da je ministar zdravlja podneo ostavku, tu se pominje i jedan susret, razgovor između premijerke Born i ministara saobraćaja, urbanizma i ministrke nauke koji su negde to levo krilo Makronove partije koje iz upravo ovih razloga usporavaju ove odredbe", rekla je ona.

Tanjug/AP//Omar Havana

Inače, Francuska nije jedina evropska zemlja koja se suočava sa zakonima koji se tiču imigracija i kojima se pridaje epitet kontroverznosti. Slična stvar se nedavno desila u Velikoj Britaniji gde je na udaru bio upravo premijer Risi Sunak čiji je nacrt zakona o tome da se ilegalni imigranti iz Engleske presele u Ruandu dobio većinu u parlamentu i uznemirio deo britanske javnosti.

"Kada se govori o ovim zakonima koji se donose i kretanjima koja se odnose u kontekstu imigracija, mi vidimo da se posebno pažnje posvećuje tome da se imigranti vraćaju u zemlje porekla. Francuska će u tom kontekstu imati zakon, koji je sada, jel, izglasan i koji će negde svake godine pred vladu, pred parlament, iznositi rezultate koliko je imigranata tražilo za azil, kako su rešena ta pitanja. Slično je i sa Britancima. Međutim, treba imati u vidu da postoji jedna značajna razlika. Sunak je imao terminologiju koja je negde neprihvatljiva, posebno kada je govorio o tome da dođe do jednog priliva migranata. Makron je bio tu očekivano negde u fazi kompromisa i nije koristio tu terminologiju, tako da će očigledno taj odnos između država zavisiti od stavova vladajućih elita", smatra ona.