Igre 
Džordž Soroš optužen da skladišti toksični otpad u Ukrajini: Sve teorije zavere na račun kontroverznog multimilijardera
Komentari15/12/2023
-19:13
Na internetu su se nedavno pojavila dokumenta koja pokazuju je Ukrajina navodno sklopila dogovor sa multimilijarderom Džordžom Sorošem da koristi njihovu teritoriju za skladištenje toksičnog otpada.
Na Tviter nalogu pod imenom "Žil Vensan" (Jules Vincent), koji se predstavlja kao slobodni novinar i član francuskog Udruženja slobodnih novinara, objavljena je eksplozivna tvrdnja da je plodna zemlja Ukrajine u velikoj opasnosti i da bi zbog Soroševog navodnog plana moglo da dođe do nestašice hrane na globalnom nivou.
U njegovim objavama se navodi da je imao uvid u dokumentaciju u kojoj stoji da je 400 kilometara kvadratnih zemlje ustupljeno naftnim i farmaceutskim kompanijama povezanim sa Sorošem za zatrpavanje toksičnog hemijskog otpada. On je pokazao i dva dokumenta koja bi to navodno trebalo da potkrepe, a jedan od njih izgleda kao da je potpisan između šefa kabineta predsednika Ukrajine i Aleksandra Soroša, Džordžovog sina kom je multimilijarder ove godine prepustio upravljanje njegovim kompanijama. Tu je navodno i ukaz predsednika Ukrajine kojim se dodeljuje zemlja iz nekoliko ukrajinskih oblasti.
Priča se brzo proširila društvenim mrežama, a ubrzo su je preuzeli i ruski državni mediji - agencije TASS i RIA Novosti - ali se na kraju ispostavilo da je reč o falsifikovanim dokumentima.
Naime, iz novinarskog udruženja čiji je Vensan navodno član, poručili su da on nikada nije bio u njihovim redovima i ukazali da je reč o lažnom nalogu. Pored toga, da je kojim slučajem dogovor između Soroša i Ukrajine zaista sklopljen, bio bi nevažeći, jer tamošnji zakoni ne dozvoljavaju prodaju zemlje stranim državljanima ili kompanijama.
Iako je ova "teorija zavere" o Džordžu Sorošu brzo raskrinkana, ostaje ih još mnogo, koje se već godinama šire svetom.
Ko je Džordž Soroš?
Džordž Soroš je među 500 najbogatijih ljudi na svetu, čije se bogatstvo procenjuje na nešto manje od sedam milijardi dolara, nakon što je u svoju Fondaciju za otvoreno društvo donirao više od 32 milijarde i investiciono i poslovno carstvo vredno oko 25 milijardi prepustio sinu Aleksandru.
Tanjug/AP/Ronald Zak
Povezane vesti
Rođen je 1930. u jevrejskoj porodici više srednje klase u Budimpešti i preživeo je nacističku okupaciju Mađarske, posle čega se preselio u Englesku i studirao na Londonskoj školi ekonomije. Bio je student filozofa Karla Popera, čija je knjiga "Otvoreno društvo i njegovi neprijatelji" inspirisala naziv Soroševe fondacije.
Bogatstvo je stekao investicijama i hedž fondovima na Volstritu i u Evropi i vrlo rano počeo da izdvaja značajne iznose u humanitarne svrhe. Već 1979. u doba aparthejda počeo je da finansira stipendije za crne studente u Južnoafričkoj Republici, a zatim se fokusirao na promovisanje demokratije u bivšim komunističkim istočnoevropskim zemljama, uključujući njegovu rodnu Mađarsku.
Kada se Sovjetski Savez raspao 1991. godine, Soroš je to video kao priliku za izgradnju institucija za demokratije u zemljama kojima je nekada vladao komunizam. Te godine osniva Centralnoevropski univerzitet, školu u Budimpešti čiji je cilj promovisanje demokratizacije i međunarodne saradnje.
U međuvremenu, 1992. godine, Soroš je bio jedan od investitora koji su se kladili protiv britanske funte, pre nego što je povučena iz Evropskog valutnog mehanizma. Kolaps funte doneo je Sorošu više od milijardu dolara i reputaciju čoveka koji je "razbio" Banku Engleske.
Svi ovi faktori uticali su na to da desničarske struje o njemu šire brojne teorije zavere, koje nikada nisu zvanično potvrđene, a prema kojima iza njegovog filantropskog rada, stoje ne tako lepi ciljevi uspostavljanja globalne dominacije.
Soroš je oduvek odbacivao sve optužbe pripisujući ih "antisemitizmu".
Česta meta desničara
Naime, jedan od najvećih investitora na svetu, poreklom iz Mađarske, često je meta neproverenih optužbi još od devedesetih, kada je osnovao Fondaciju za otvoreno društvo, za podršku civilnom društvu, a koja često radi na pitanjima bezbednosti i dobrobiti migranata, izbeglica i tražilaca azila.
Povezane vesti
Glasine o njemu i njegovoj organizaciji dobile su na snazi 2003. nakon što je osudio Ameriku za Rat u Iraku i počeo da donira milione dolara tamošnjoj Demokratskoj partiji. Od tada su protiv njega govorili mnogi desničarski komentatori i političari, a među njima i bivši američki predsednik Donald Tramp.
On je tvrdio da je Soroš lično platio hiljadama migranata iz Hondurasa da uđu na tlo Amerike, za šta mediji kasnije nisu pronašli nikakve dokaze.
Teorije zavere o Džordžu Sorošu širili su i političari iz drugih država. Aktuelni predsednik Turske Redžep Erdogan optuživao ga je da stoji iza "jevrejske zavere da podeli i razori Tursku" i mnoge druge nacije, a bivši premijer Italije Mateo Salvini da pokušava da napuni njihovu zemlju migrantima jer "voli robove".
AP Photo/Darko Vojinovic
Ipak, najdalje je u optužbama otišao premijer njegove rodne Mađarske Viktor Orban koji je javno izjavio da Soroš ima tajni plan da preplavi tu zemlju migrantima i da je uništi. BBC je svojevremeno pisao da je tamošnja vlada potrošila 100 miliona evra na medijsku kampanju koja je glasače upozoravala da ne dozvoli "Sorošu da se poslednji smeje" i uvela takozvane "zakone za zaustavljanje Soroša", koji su kriminalizovali pružanje pomoći ilegalnim imigrantima i uveli visoke poreze organizacijama koje "promovišu migracije".
Ove godine našao se i na meti Ilona Maska, koji je izjavio da on "fundamentalno mrzi čovečanstvo" i radi stvari koje "nagrizaju strukturu civilizacije".
Mask je takođe pretio da će tužiti Soroševu Fondaciju za otvoreno društvo jer, "pokušava da ubije njegovu platformu", nakon što je ta fondacija zajedno sa drugim organizacijama za građanska prava, objavila izveštaj o porastu govoru mržnje na "X/Tviteru" od trenutka kada je on stupio na njeno čelo.
Komentari (0)