Anonimne dojave o bombama u mnogim evropskim zemljama - motiv je destabilizacija država: Kako tome stati na put?

Anonimne pretnje bombama koje mesecima unazad stižu na adrese škola širom Evrope upalile su crveni alarm i dovele do toga da se u nekima od njih otkaže i nastava. Evropske policije izlaze na teren odmah po dojavi, deca i zaposleni se po proceduri evakuišu, ali sve dalje od toga svodi se na nivo pretpostavki i spekulacija. Zvaničnih informacija o tome ko i zbog čega šalje ove uznemirujuće mejlove i dalje nema.

Sagovornici Euronews Srbija smatraju da je cilj ovih delovanja zapravo da se izazove panika među ljudima i da se pošalje poruka o tome da je država nestabilna.

Ono što je izvesno je to da su ove dojave, koje su se do sada pokazale kao lažne, zajedničke mnogim evropskim obrazovnim insitucijama počev od Francuske i Belgije pa sve do batličkih zemalja. Sa ove liste, međutim, nije izuzet ni naš region na čelu sa Srbijom i Severnom Makedonijom.

Obrazac je mahom isti: na mejlove škola stigne poruka o tome da se u zgradi nalazi eksplozivna naprava, nakon toga direktor obaveštava nadležne službe da reaguju, a kada se ispitaju sve okolnosti, onda se odlučuje kako će se nastava ubuduće odvijati. 

Poslednja na ovom spisku zemalja koja se našla na ovoj, ni malo poželjnoj, mejling listi je Litvanija. Prema pisanju Euronews-a, ove nedelje je na desetina litvanskih škola prijavilo policiji da je dobilo anonimne pretnje bombama, što je inače treći slučaj u poslednjih nekoliko meseci.

Preteće poruke su mahom poslate tokom noći i naznačavale su konkretno vreme za detonaciju eksploziva. Iz policije su naveli da su na meti uglavnom bile osnovne škole i gimnazije i da je pristiglo nekoliko stotina poruka čiji je sadržaj, kako se dodaje, bio na ruskom jeziku. Ovaj porast pretnji Nacionalni centar za upravljanje krizama u Litvaniji za sada tretira kao "infomacioni napad".

profimedia

I škole u drugim baltičkim državama takođe su bile na meti. U Estoniji je prošle nedelje počeo talas pretećih neželjenih mejlova, piše AP. Kao rezultat toga, većina škola u Tartu, drugom po veličini gradu u zemlji, zatvoreno je prošlog četvrtka.

Aurelija Vernikajte, portparolka litvanske bezbednosne agencije, rekla je da su poruke koje su se pojavile u Litvaniji, Estoniji i Letoniji "verovatno sprovedene na inicijativu neprijateljskih država".

Kako je dodala, oni su imali za cilj da "poremete i destabilizuju rad institucija i povećaju nepoverenje", rekla je ona za Baltik njuz servis, glavnu novinsku agenciju u regionu.

Kako se dalje navodi, letonske vlasti veruju da je pošiljalac mejlova sa pretnjama bila ista osoba, da je bila aktivna oko godinu dana i da je slala slična pisma pretnji raznim organizacijama, ne samo školama.

I Brisel je bio na udaru ovih poruka. Naime, mnoge škole u ovom gradu, i uopšte u regionu Brabant, bile su zatvorene 27. novembra jer je veče pre toga na njihove mejl adrese stigla poruka uznemirajućeg sadržaja. Vlada je zbog toga donela odluku o zatvaranju 27 škola u okviru strogog "poštovanja principa predostrožnosti", preneo je tada Rojters.

I srednja škola u francuskom gradu Arasu, na severu zemlje, je sredinom oktobra bila evakuisana zbog anonimne dojave o bombi. Srbija i Severna Makedonija se takođe nalaze na ovoj listi. 

Početkom godine su makedonske vlasti razmišljale o tome da se škole vrate onlajn nastavi kao rešenje za gotovo svakodnevne dojave o bombama koje primoravaju na evakuaciju škola širom zemlje. Srbija se pak, krajem ove godine, našla na udaru lažnih dojava gotovo svakog dana. U poslednjih desetak dana, bilo je najamnje tri dojave koje su uzbunile beogradske škole, a u petak, 8. decembra, prvi put na spisku su se našli i beogradski vrtići. 

Škole su najčešća meta, jer su deca najosetljivija kategorija

Govoreći o trendu sve češćih lažni dojava o bombama stručnjaci za Euronews Srbija kažu da je očigledno da se radi o zloupotrebi prava sa ciljem da se izazove strah i opšta pometnja u društvu. 

Bezbednosni analitičar Darko Obradović objašnajva za Euronews Srbija da je reč o napadu, pre svega, sa ciljem da se pošalje određena poruka.

"Reč je o pretnjama koje imaju za cilj da izazovu paniku i strah tako što žele da na ovaj način pošalju poruku da države ne mogu ne mogu da zaštite svoje građane. Reč je o sinhronizovanoj, prikrivenoj aktivnosti čiji nosioci očigleno deluju iz istog centra ili su na određen način povezani. Možemo da vidimo da oni udraraju isključivo na demokratske, evropske države", kaže Obradović.

Gotovo istog mišljenja je i Sreten Jugović sa Kriminalističko-policijskog univerziteta u Beogradu koji je u ranijem razgovoru za Euronews Srbija rekao da cilj lažne dojave može da bude izazivanje straha, što "ima elemente terorizma", ali da je to, prema njegovim rečima - teško dokazivo. 

Unsplash/Kaitlyn Baker

On ističe da su škole danas najčešća meta lažnih dojava, jer su "deca najosetljivija kategorija". Međutim, Jugović kaže da je procedura provere uvek ista, navodeći da je veći broj službenika završio obuku za tu vrstu zadataka. 

"To rade posebno obučeni ljudi sa posebnom opremom. To što sada to ide dosta brže, to samo govori da je i policija postala u tom smislu efikasnija, to ne treba shvatiti da to što kraće traje, da je to na uštrb kvaliteta i da se površno vrši pregled, nego jednostavno su organizacioni oblici rada prilagođeni, ima više obučenih policijskih službenika i u tom smislu je policija efikasnija, zato što je to česta pojava, pa i samim tim to je zahtevalo i prilagođavanje organizacije unutar policije", kaže on.

Obradović objašnjava da ni u kom slučaju nije reč o naivnim pretnjama, jer je digitalnu putanju lako utvrditi ako se on dobro ne sakrije.

"Digitalna forenzika može da rekonstruiše put pretećih mejlova koji se obično završavaju na nekom od servisa za anonimno komuniciranje. Zbog toga nije lako dođi do onih koji te melove šalju", kaže on.

Jugović dodaje da uprkos ovom trendu policija, kao "najistureniji državni organ i subjekt od kog se najviše očekuje", u skladu sa propisima efikasno postupa. 

"Svaka zemlja ima drugačiji protokol u postupanju, to olakšava onima koji šalju preteće poruke"

Obradović objašnjava da se svaka zemlja razlikuje po tome kako postupa u ovim situacijama i da tu postoje mnogi pravini i bezbedonsni okviri koji je ograničavaju. Smatrada je svakako međusobna saradnja ključna u tome da se ovim pretećim porukama stane definitivno na kraj.

"Suština je u tome što infrastruktura koju predstavlja internet nije monolitna već je sačinjena od više jurizdikcija u krivično-pravnom smislu i samim tim predstavlja relatno lak način da se zavara trag. Sa druge strane kirminalistička saradnja je poprilično otežana jer različite zemlje imaju različite propise. Tako neke zemlje reaguju za osam dana, neke deset. Neke čuvaju podatke 30 dana, neke manje. Kada se sve spoji sa servisima za anonimnost da zapravo počinilac bude izuzet od otkrivanja jer spoj pravnih i tehničkih aktivnosti objetktivno otežava da oni budu otkriveni", kaže on.

On navodi primer američkog FBI kao pozitivan u borbi sa svim anonimnim pretnjama. Kako je objasnio, Amerikanci su implementirali takovzani "tihi alarm", odnosno, kako objašnjava, kada se pretnja uputi ona direktno odlazi  FBI-ju i onda oni hitno reaguju, dok onaj kome je mejl upućen biva obavešten od strane nadležnog organa da bude u pripravnosti.

"Suštinski mislim da se treba oslnoniti na iskstva koje ima američki FBI sa svim vrstama anonimnih dojava. Oni imaju najveći broj takvih slučajeva pa samim tim iznose i određene zaključke. Ono što je važno je da ne stvara panika, što je nekada krajnji cilj tih pretnji. Slično je i sa avionima. Nikada se putnicima ne kaže da je bomba u avionu, već da je izgubljen prtljag pa putnici u miru izađu iz aviona", objašnjava on. 

Na pitanje kako Srbija može da se zaštiti naglašava da je saradnja sa drugim zemljama jako važna.

"Mi ne možemo da uđemo u cenzuru, da isključimo internet ali možemo da radimo na bezbednosnoj samosvesti koja će omogućiti da se u miru i redu odgovori na pretnje i to bez stvaranja panike i straha. Suštinski u ovom trenutku nije moguće podići kapacitete kako bi se pretnje maksimalno elimnisale, ali se mogu implementirati određena iskustva. U prvom koraku treba uspostaviti bezbednosnu sradnju u okviru istih organizacija kao što je Centar za borbu protiv hibridnih pretnji iz Helsinkija kojem bi Srbija trebala da pristupi", kaže on.