Sve okolnosti koje su "primorale" zbližavanje Grčke i Turske: "Dobri odnosi sa Atinom, znače i dobre odnose sa EU"
Komentari07/12/2023
-17:23
Poseta turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana Atini smatra se istorijskom, ne toliko zbog vremenskog perioda tokom kojeg ove dve zemlje nisu komunicirale, nego pre svega zbog zaokreta retorike i pozitivne atmosfere koja trenutno vlada u odnosima dve zemlje.
Rešene da osetljiva pitanja i predmete neslaganja ostave po strani, dve zemlje su se radije fokusirale na saradnju u oblastima ekonomije, energetike, kulture, obrazovanja i turizma.
Dopisnica Euronewsa Fei Fulgeri je rekla da je sastanak grčkog premijera Kirjakosa Micotakisa sa Erdoganom protekao u pozitivnom tonu pre svega, jer su obojica pristali da ublaže razlike fokusirajući se na manje osetljiva pitanja.
"Potrebni su dobri odnosi sa Atinom, kako bi Turci mogli da komuniciraju sa Evropom. Erdogan upravo to želi", rekla je naša dopisnica.
Tri najvažnije teme koje su prethodnih godina bile kamen spoticanja, danas nisu ni bile predmet razgovora, a radi se prvenstveno o sporu oko pomorskih granica koji datira još iz sedamdesetih godina prošlog veka, turski sporazum iz 2019. sa Libijom koji je najviše opeteretio grčko-turske odnose i "tradicionalno" kiparsko pitanje.
Srboljub Peović iz Instituta za evropske studije u razgovoru za Euronews Srbija kaže da je "nemoguće naći dobre odgovore za Kipar, Egej i Sredozemlje".
"Obe strane priznaju da je to nemoguće. Ali, normalizacija odnosa se ogledala pre svega u tome što od februara ove godine nije bilo nijednog preleta aviona u tuđem prostoru, a to je nešto što je obeležavalo njihove loše odnose. U oktobru je takođe sklopljen sporazum o migracijama, a imate i obnovljenu razmenu oficira za vezu između Grčke u Turske. Sada će turski oficir biti u Mitileni, a grčki u Izmiru i razmenjivaće se informacije u realnom vremenu".
Prevagnule ekonomske potrebe Ankare?
Peović kaže da su okolnosti koje su požurile normalizaciju odnosa Grčke i Turske upravo ekonomske potrebe Ankare.
"Turska ima potrebu da normalizuje odnose sa EU i generalno sa Zapadom iz ekonomskih razloga. Videli smo i da su novi turski ministar finansija i šefica Centralne banke zapadni đaci, koji su imali karijere u inostranstvu. Oni su napravili pomak u odnosima", ističe Peović.
Osim toga, migracije su takođe bile veliki faktor, te Turska ima potrebu eksternalizacije njihove kontrole.
"Imajte u vidu da je Turska zemlja sa najviše izbeglica na svojoj teritoriji - skoro četiri miliona", podseća Pejović.
Jedno od osetljivih pitanja između Turske i Grčke jeste i rat Izraela i Hamasa, ali uprkos tome što se Erdogan u obraćanju tokom konferencije za štampu osvrnuo na aktuelni sukob, i to je bilo pitanje preko kojeg se lako prešlo.
"Grčka je kao deo EU pružila podršku Izraelu, dok je Turska zauzela propalestinski stav i tu neće biti većih razgovora", podseća naš sagovornik.
SAD srećne jer ne moraju da "lupaju packe"
Erdogan je inače pre nekoliko dana u razgovoru sa poslaničkom grupom svoje stranke (AKP), izneo svoja očekivanja od posete Atini i sastanka koji će imati sa premijerom Kirjakosom Micotakisom.
"Naša linija je jasna. Mi diplomatiju ne vidimo kao zbir koji se završava na nuli, niti kao igru u kojoj jedan dobija, a drugi gubi... Za nas je diplomatija važna prilika da se obe strane sretnu na logičnoj liniji i prilika da obe strane dobiju po principu 'kazan-kazan' (win-win)", rekao je tada turski predsednik.
Peović smatra da je pristup "kazan-kazan" imitiacija kineskog modela diplomatije koji se primenjivao proteklih decenija.
"Radi se o tome da obe strane razmirice ostave po strani i fokusiraju se na ekonomiju"
Tako je Erdogan rekao da postoji "mnogo poglavlja u kojima Grčka i Turska mogu unaprediti saradnju, ali ako, pre svega, isključe treće zemlje koje će tom pitanju pristupati logikom profita i tržišta.
Ali, ko su te "treće zemlje"?
"Treće zemlje je zapravo naziv za EU, bez obzira kako on to formuliše. Erdogan nastoji da prikaže da je kolektivni zapad bio taj koji je remetio odnose Grčke i Turske svih ovih godina, što je teško argumentovati. Sa političke strane pak, korisno je svaliti krivicu na treću stranu"
Nema sumnje da Evropska unija svakako pozitivno gleda na otopljavanje odnosa dve zemlje, a izuzetak verovatno nije ni SAD.
"Posebno zato što su Grčka i Turska bili akteri kojima su morali često da lupaju packe tokom prethodnih godina zbog jednog stanja otvorenog sukoba iz 2016, pa 2020. sa famoznim migracijama. Dakle, to je opterećivalo i američku spoljnu politiku. Sada na ovo gledaju pozitivno, odnosno na front koji će moći da normalizuju", zaključuje Peović u razgovoru za Euronews Srbija.
Komentari (0)