Sančeza podržali i katalonski separatisti: Da li bi to moglo da utiče na odnos nove španske vlade prema pitanju Kosova?

Komentari

Autor: Euronews Srbija/N. Z.

18/11/2023

19:35

Sančeza podržali i katalonski separatisti: Da li bi to moglo da utiče na odnos nove španske vlade prema pitanju Kosova? - Copyright Tanjug/AP Photo/Manu Fernandez

veličina teksta

Aa Aa

Španija je formirala novu vladu, na čijem čelu se, drugi put, nalazi lider Socijalističke partije Pedro Sančez. Podršku za svoj drugi mandat dobio je povlačeći jedan od najkontroverznijih poteza u španskoj politici - predloživši zakon o amnestiji za katalonske separatiste, od kojih je zauzvrat dobio "zeleno svetlo" za reizbor. S obzirom na to da će novu špansku vladu činiti i oni koji pozivaju na katalonsku nezavisnost postavlja se pitanje šta bi to moglo da znači za buduću politiku Madrida prema Kosovu.

Španija je, podsetimo, jedna od pet zemalja članica Evropske unije koja ne priznaje jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. Međutim, pored Grčke, Rumunije, Slovačke i Kipra, može se reći i da je u svom stavu upravo ona "najtvrdokornija". Ta čvrstina do sada se ogledala u nekoliko odluka. Poslednja u nizu odnosila se na glasanje u Savetu Evrope, po pitanju članstva Kosova, gde je Španija bila protiv.

Takođe, kosovska zastava jedina se nije vijorila na samitu EU i Zapadnog Balkana 2021. godine u Sloveniji, iako je Priština na tom događaju učestvovala. Razlog je upravo bio Madrid i Pedro Sančez koji je pristao da prisustvuje samo pod uslovom da se obeležje Kosova ne ističe, pisali su tada mediji. Uz to, španski premijer posetio je prošle godine region kada je došao i u Beograd. Na tom putu Kosovo je zaobiđeno.

Razlog za špansko nepriznavanje Kosova ogleda se u unutrašnjim pitanjima te zemlje. U Španiji postoje brojni pokreti za nezavnisnost u regionima Baskije na severozapadu i Katalonije na severoistoku. Vrhunac borbe za katalonsku nezavisnost dogodio se pre šest godina kada je organizovan referendum za otcepljenje, koji španska vlada nije priznala.

Nisu ga priznale ni druge zemlje. Te 2017. godine Nemačka je glasanje nazvala "zabrinjavajućim" jer su i druge države zabrinute zbog svojih separatistički orijentisanih zajednica. Zvanični Beograd optužio je tada međunarodnu zajednicu za "dvostruke aršine".

"Smetaju mi dvostruki aršini međunarodne zajednice. EU nikada neće reći da je pogrešila priznavanjem Kosova, ali će im se ta odluka vratiti. Pandorina kutija je otvorena", rekao je 2017, i tada na poziciji ministra spoljnih poslova Srbije, Ivica Dačić za RTS.

I dok će mnogi reći i u Srbiji, i u Španiji da "Kosovo i Katalonija nisu isto", ne može se izbeći pitanje da li bi stav zvaničnog Madrida prema Kosovu na neki način mogao da postane labaviji. Da do toga verovatno neće doći, smatra profesor Centralnog univerziteta u Kataloniji Adrija Alsina Leal, ali on za Euronews Srbija napominje da ne treba zaboraviti da Španija u poslednjih nekoliko godina nije bila pouzdana kada je reč o teritorijalnim sporovima.

Kakvi glasovi će se čuti u španskoj vladi?

Sančez je ponovo izglasan za premijera u četvrtak, a podržalo ga je 179 poslanika. Glasanje je usledilo nakon skoro dva dana debate među stranačkim liderima u parlamentu, koja je bila usredsređena na kontroverzan sporazum o amnestiji za pristalice katalonske nezavisnosti.

Među onima koji su ga podržali je i sedam poslanika katalonske separatističke partije "Zajedno za Kataloniju" na čijem čelu se nalazi Karles Puđdemon, jedan od kreatora referenduma iz 2017. godine, koji trenutno živi u egzilu u Belgiji.

Kako je podsetio Dragan Bisenić, u autorskom tekstu za Kosovo online, Puđdemon je zadržao svoj mandat u Evropskom parlamentu i u više navrata govorio je u poređinjima Španije i Kosova.

"Gospođo predsednice, komesaru, budućnost Kosova je međunarodno priznanje i Evropa. Napori koje ulažu kosovsko društvo i institucije zaslužuju više i jedno i drugo: više međunarodnog priznanja i više Evrope. Nažalost, još uvek ima zemalja EU koje ne priznaju Kosovo. Neki od njih, poput Španije, iz razloga koji nemaju veze sa Kosovom, već sa Katalonijom, ne žele da priznaju legalnost jednostranog proglašenja nezavisnosti. Zbog toga je Španija jedina zemlja u šengenskom prostoru koja neće primeniti izuzeće od viza koje je odobrila EU", rekao je Puđdemon u maju u Evropskom parlamentu.

Baš zbog toga se i postavlja pitanje šta bi sada moglo da se očekuje po pitanju odnosa Madrida prema Prištini. Prilikom posete Beogradu, Sančez je ponovio da Španija podržava Srbiju po pitanju Kosova. On je na konferenciji za novinare sa predsednikom Aleksandrom Vučićem rekao da Španiju i Srbiju vezuje potreba da se "poštuju međunarodno pravo i suverenitet i teritorijalni integritet dveju država". Španija će, kako je dodao, biti uz Srbiju u poštovanju ovih principa.

Adrija Alsina Leal smatra da Kosovo i Katalonija ni po čemu nisu slični, ali kako dodaje, ova dva slučaja pokazuju da ne postoje odgovarajuća pravila i sudovi u međunarodnom sistemu u vezi sa međunarodnim ili teritorijalnim sporovima kao što su ova dva.

Može li se Sančezu verovati?

Španija je, kako piše Blumberg, oprezna u pogledu bilo kakvog presedana koji bi mogao da pomogne u potvrđivanju zahteva Katalonaca za pravo na samoopredeljenje. Postoji, međutim, veliki znak pitanja.

I pored svih tvrdokornih stavova koje je Sančez dosad pokazivao, poverenje u njegovo vođstvo poljuljano je upravo pregovorima o formiranju nove vlade u prethodnih nekoliko meseci i pomenutim zakonom o amnestiji. Uz to, Adrija Alsina Lael kaže da Madrid postaje nepouzdan kada je reč o teritorijalnim sporovima.

"Ja ne mislim da će ovo sve promeniti stav Španije prema pitanju Kosova, ali opet istovremeno vredi pomenuti da Španija nije u poslednjih nekoliko godina bila pouzdana što se tiče teritorijalnih sporova. Podsetimo se samo o slučaju Zapadne Sahare i Maroka i kako je vlada Pedra Sančeza potpuno promenila svoju poziciju o Zapadnoj Sahari. Španija je podržavala referendum u Zapadnoj Sahari i na kraju je podržala suverenitet Maroka nad tom istom Zapadnom Saharom", rekao je on.

Takođe, Španija je podržala pozive Evropske unije na rešenje sukoba između Izraela i Hamasa kao "dve države", što su katalonski separatisti pozdravili kao još jedan znak promene kod Sančeza.

"Poslednjih dana videli smo na koji je način Pedro Sančez govorio, opet menjajući dugogodišnju politiku o pitanju Izraela i Palestine. Ja ne bih to povezivao sa slučajem Katalonije, Kosovo, ali jednostavno, promena je bila u prošlosti i to skoroj prošlosti u Španiji i moramo to imati u vidu", rekao je profesor za Euronews Srbija.