Igre 
"Amnestija katalonskih separatista otvara Pandorinu kutiju": Šta čeka Španiju posle rizičnog poteza Pedra Sančeza?
Komentari13/11/2023
-20:00
Članovi španskog parlamenta debatovaće u sredu o reizboru aktuelnog premijera u tehničkom mandatu Pedra Sančeza, a lideri stranaka glasaće u četvrtak, najavila je predsedavajuća španskog parlamenta Fransina Armengol.
Očekuje se da će Sančez, koji je na funkciji od 2018. godine, biti izglasan bez problema s obzirom na to da je njegova Socijalistička partija, koja je na izborima osvojila 121 poslaničko mesto, uz mnogo peripetija i ustupaka dobila podršku nekoliko manjih stranaka i ukupno 179 mesta, što je bilo neophodno za formiranje vlade. Međutim, malo je verovatno da će se nakon toga stišati bura koju je u Španiji pokrenula Sančezova odluka da u zamenu za političku podršku partija katalonskih separatista, njihovim aktivistima obezbedi amnestiju za pokušaj državnog udara 2017.
Dok je opozicija opisala Sančezov potez kao "prepuštanje ucenama", a veliki broj ljudi izašao na ulice zbog, kako uzvikuju u parolama, "izdajničkog" postupka premijera, postavlja se pitanje da li će i u Španiji kao i u mnogim drugim evropskim zemljama, doći do većeg uspona desnice, sa nesagledivim posledicama.
Prema mišljenju politikologa dr Rajka Petrovića, stručnjaka za političke i društvene prilike na prostoru Iberijskog poluostrva i Latinske Amerike, "Sančez je sporazumom sa separatističkim partijama prešao crvenu liniju" koju u Španiji nakon demokratizacije zemlje, odnosno od 1978. godine pa do danas niko nije prešao i zbog toga izazvao bes čak i kod dela pripadnika njegove partije.
Tanjug/AP Photo/Manu Fernandez
"Treba uzeti u obzir da su mnogi bivši predsednici Socijalističke partije Španije, čiji je Sančez danas šef, bili spremni na žestoku borbu protiv i baskijskog i katalonskog secesionizma, a među njima i Felipe Gonzales. On je, na primer, kao bivši državnik u penziji, jedan od najvećih kritičara Sančezove politike, posebno kada je reč o amnestiranju Karlesa Puđdemona i drugih katalonskih secesionističkih lidera", ocenjuje dr Petrović za Euronews Srbija.
Čvrsto držanje za premijersku fotelju
Neubedljivi rezultati izbora u Španiji održanih 23. jula doneli su najviše glasova Narodnoj partiji desnog centra, pod vođstvom Alberta Nunjeza Fejoa - 137, dok su Socijalisti dobili 121 glas. Iako je tamo ranije važilo nepisano pravilo da politička partija koja osvoji većinu glasova, pa makar i relativnu, treba da formira vladu uz prećutno dobrenje one druge, prema rečima našeg sagovornika, Sančez nije pristao na to.
"Pritom, on je obećavao tokom predizborne kampanje da neće pristati na dve stvari zarad opstanka na vlasti - prvo, da neće dozvoliti referendum koji bi podržala španska vlada o otcepljenju Katalonije. A drugi, da pomiluje Karlesa Puđdemona i neke ostale katalonske lidere koji su učestvovali u pokušaju državnog udara 2017. godine. Prema mom mišljenju, Pedro Sančez je svojim potezima pokazao da je stavio svoj lični politički interes ispred, kako državnog interesa same Španije, tako i interesa same Socijalističke radničke partije Španije, jer unutar nje postoje veliki sukobi i mimoilaženja oko nedavnih odluka", ocenjuje dr Petrović.
Povezane vesti
Nezadovoljstvo zbog potpune promene Sančezovog odnosa prema pitanju amnestiranja katalonskih separatista prelilo se i na ulice španskih gradova, gde već danima traju mirni protesti.
Tanjug/ AP Photo/Paul White
"Međutim, praktično svako veče u poslednjih 7-8 dana se iz predsedništva Socijalističke radničke partije Španije u Madridu održavaju protesti, možemo slobodno reći krajnje ekstremnih desničarskih neofašističkih organizacija. Neki dovode u vezu te proteste sa španskom ekstremno desničarskom partijom Vox. Međutim, činjenica je da je veliki deo španske javnosti ne samo nezadovoljan, već i ogorčen", ističe stručnjak za političke i društvene prilike na prostoru Iberijskog poluostrva.
Sančez je svojim potezom zabrinuo i Evropsku uniju, a već nekoliko sudskih udruženja u Španiji je pozvalo javno, putem apela, protiv odluke o amnestiji. Prema mišljenju dr Petrovića, "nema nikakve sumnje da je davanje pomilovanja Karlosu Puđemonu apsolutno protiv Ustava Španije, protiv svih odluka Ustavnog suda Španije dosada i protiv niza zakona u toj zemlji koji se odnose na tu materiju".
"Njegov argument je ono što Španci zovu konvivencija, odnosno suživot. On ističe da niko ne može promeniti činjenicu da gotovo polovina Katalonaca želi nezavisnost, da se to ne može ignorisati i da se mora i njima izaći u susret. Drugo, Sančez objašnjava pomilovanje Karlesa Puđdemona kao čin kojim zapravo želi da ne dozvoli izjednačavanje jednog političkog čina sa nekim konkretnim krivičnim delom. Dakle, on to pravda činjenicom da je to bio izraz volje jednog dela katalonske javnosti, a da je Puđdemon bio samo realizator te volje", objašnjava dr Petrović.
Može li zbog novih događaja doći do jačanja desnice?
Desničarske partije u Španiji koriste priliku da pridobiju podršku dela javnosti nezadovoljnog Sančezom, ali naš sagovornik smatra da zasad ne deluje da bi mogle da prevladaju, ukoliko bi izbori ipak bili prevremeno raspisani.
"Prema anketama u Španiji, paradoksalno, krajnje desni Vox je u blagom padu, kao i Socijalistička partija Španije, a da je Narodna partija u blagom porastu. Drugim rečima, kada bi se ponovo održali izbori u Španiji, mi bismo praktično imali istu situaciju kao u julu ove godine da bi Pedro Sanchez uz pomoć katalonskih separatista, mogao da formira većinu u parlamentu", kaže dr Petrović.
Tanjug/AP/Gloria Calvi
Ono što bi moglo da generiše snažan uspon desnice ili krajnje desnice u Španiji, smatra naš sagovornik, bio bi eventualni referendum o nezavisnosti Katalonije koji bi podržala centralna vlada u Madridu.
Povezane vesti
"To je i dalje glavni zahtev Karlesa Puđdemona i njegove političke partije od koga oni ne odustaju. Oni vide ovo pomilovanje kao jednu etapu, a Sančez kao zatvaranje tog pitanja. Međutim, to prema mom mišljenju samo otvara katalonsku Pandorinu kutiju", ističe analitičar.
On objašnjava da prema španskom političkom sistemu svaka bitna odluka vlade, poput budžeta i drugih zakona od vitalnog značaja za državu, mora da se glasa unutar parlamenta, što znači da može da bude oboren svaki naredni put ukoliko im se usprotivi Puđdemonova partija.
"Ako u jednom trenutku ona bude tražila referendum o nezavisnosti Katalonije, mislim da bismo u toj situaciji mogli da imamo velike proteste na ulicama i ubrzani uspon desnice", ocenjuje dr Petrović.
Novo jačanje separatističkog pokreta
Separatistički pokret Katalonije koji je značajno izgubio na snazi poslednjih godina, sada zbog novonastale situacije ponovo dobija na značaju.
"Karles Puđdemon i njegovi saradnici pokušavaju sada da ubede katalonsku javnost da je zapravo priča o referendumu iz 2017. godine imala određeni efekat. Zahvaljujući ovom pomilovanju, oni su pokazali da, ako pokušate da načinite najveće krivično delo veleizdaje, odnosno da krenete u secesiju, nećete odgovarati za to", kaže dr Petrović dodajući da nema sumnje da su sada dodatno osnaženi i motivisani da dodatno pojačaju svoje zahteve.
"Ne treba zaboraviti da, iako teroristička organizacija ETA više ne postoji zvanično od 2018. godine, na izborima u Baskiji direktno učestvuju ljudi koji su bili njeni pripadnici, i koji su bili čak i osuđeni za terorističko delovanje i odležali svoje kazne u zatvoru, tamo ih i dalje dočekuju kao nacionalne heroje, i tamo i dalje 30 posto ljudi želi nezavisnost, tako da mislim da će i oni biti dodatno hrabriji sa svim ovim što se dešava", upozorava dr Petrović.
Turbulentne godine za Španiju
Sančez, barem prema rezultatima tamošnjih anketa, nije drastično izgubio popularnost i još ima biračko telo na koje problematika sa separatistima neće bitno uticati. Ipak, uz sve ekonomske i društvene probleme s kojima se trenutno suočava cela Evropa, nema sumnje da Španija ulazi u vrlo teške godine.
Tanjug AP/Joan Mateu Parra
"Politička kriza će se očitavati na više frontova i ja se bojim da je ovo tek početak. Već se govori o tome da će Pedro Sančez tražiti referendum o državnom ujedinjenju same Španije, jer značajan procenat ljudi želi da ona postane republika. Popularnost monarhije je na istorijskom minimumu, a čak 70 posto mladih u Španiji je protiv monarhije, odnosno za republiku", upozorava dr Petrović.
Ističe da je ta zemlja tokom čitavog 20. veka i sada u 21. veku zemlja koja se deli, kako se to kaže u teoriji, na dve Španije - na levičarsku, progresističku i na desničarsku, odnosno tradicionalističku.
"Zbog toga je, nažalost, izbio Španski građanski rat. To su dva dela Španije koje imaju potpuno drugačije poimanje i prošlosti Španije i njene sadašnjosti, i oko toga gde ona treba da ide u narednom periodu. To su i potpuno drugačiji ekonomski modeli, socijaldemokratski, neoliberalni i potpuno drugačiji pogled na neki novi korpus prava, poput pitanja gej brakova, prava na abortus, eutanaziju i slično. Tako da ćemo, bojim se i ubuduće sve češće pričati o krizi u Španiji", zaključuje naš sagovornik.
Komentari (0)