Igre 
"Ako Italija zove Albaniju, ona je tu": Rama i Meloni napravili "kontroverzan" plan, EU traži detalje sporazuma
Komentari09/11/2023
-15:01
Italija će izgraditi dva prihvatna centra u Albaniji za smeštaj migranata koji pokušavaju da stignu do njenih obala, izjavila je u ponedeljak premijerka te zemlje Džordža Meloni nakon razgovora sa njenim albanskim kolegom Edijem Ramom u Rimu. Ti objekti, kako je navela, trebalo bi da budu otvoreni na proleće i u početku će primiti 3.000 ljudi, međutim, osmišljeni plan izazvao je reakciju zvaničnog Brisela koji je upozorio da sporazum o migraciji mora da bude u skladu sa EU i međunarodnim pravom.
"U kontaktu smo sa italijanskim vlastima jer moramo da vidimo detalje. Tražimo detaljne informacije o ovoj vrsti aranžmana", rekao je portparol Evropske komisije u utorak.
Prema ovom sporazumu, koji je bio neočekivan i ujedno prvi takve vrste za jednu članicu EU, Italija će u ovoj balkanskoj zemji izgraditi prihvatne centre za obradu zahteva za azil koje su italijanske vlasti spasile na Sredozemnom moru, a koji će potom da budu iskrcani u albanski primorski grad Šenđin. Kada centri budu "potpuno pokrenuti", Melonijeva se nada da bi mogli da obrađuju do 36.000 zahteva godišnje.
Kako je rekla nakon razgovora sa Ramom, dogovor je pozdravila kao "evropski sporazum" i "inovativno rešenje", koje ima za cilj da suzbije porast broja prelaza preko Sredozemnog mora iz Severne Afrike.
Podsetimo, krajnje desničarska stranka Braća Italije, na čijem čelu se nalazi upravo Meloni, suočava se sa sve većim pritiskom jer nije ispunila predizborno obećanje da će ograničiti ilegalnu migraciju, piše CNN. Više od 145.000 ljudi stiglo je do obala Italije od januara, u poređenju sa 88.000 prošle godine.
Dogovor je, kako je rekla Meloni, postignut na političkom nivou i tek treba da ga "prate sve posledične regulatorne odredbe". Ipak, Amnesti internešenal je već kritikovao predlog kao "nezakonit" i "neizvodljiv", a brojna pitanja su ostala bez odgovora, kao što je ko će se baviti deportacijom odbijenih aplikanata. Prvi izveštaji sugerisali su da će taj zadatak izvršiti albanske vlasti, ali je premijer Rama kasnije rekao da će to prvo pasti na pleća Italije.
Italija "zaobilazi" Dablinski sporazum
Kako je rekla Meloni, centri koji će biti izgrađeni u albanskim lukama "u potpunosti su u skladu sa EU i međunarodnim pravom". Jedan centar će se koristiti za procesuiranje migranata koji su spaseni na moru, a drugi će se koristiti za smeštaj migranata koji ispunjavaju uslove da podnesu zahtev za azil u EU. Nije jasno šta bi se desilo sa onima koji ne ispunjavaju uslove, ali vlada Melonijeve se usredsredila na korišćenje pretnje trenutnom deportacijom kao sredstva da odvrati migrante od dolaska na obale Italije.
Povezane vesti
Trenutna deportacija nije dozvoljena unutar EU zbog statuta o ljudskim pravima koji dozvoljavaju svima koji dođu da podnesu zahtev za azil. Pošto Albanija nije članica EU, ta pravila neće važiti.
"Masovna iregularna imigracija je fenomen sa kojim države članice EU ne mogu da se izbore same", rekla je Meloni i dodala da "saradnja između država članica EU i onih koje su, za sada, zemlje koje nisu članice EU, može igrati odlučujuću ulogu".
"Ako Italija zove Albaniju, ona je tu. Mi smo evropska država, ali nam nedostaje 'U' ispred, ali nas to ne sprečava da budemo i vidimo svet kao Evropljani", rekao je Rama.
profimedia
Inače, kako navodi CNN, plan bi omogućio Italiji da zaobiđe Dablinski sporazum, koji kaže da prva zemlja u koju migranti stignu mora da brine o njima i procesuira njihove slučajeve.
Italija će obezbediti ljudstvo za obradu zahteva, ali će Albanija obezbediti policiju za obezbeđenje i nadzor. Meloni je rekla i da maloletnici, trudnice i druge ugrožene grupe neće slati u Albaniju.
U oštroj izjavi za CNN, Međunarodni komitet spasavanja (IRC) osudio je plan Rima, za koji je rekao da nanosi "dodatan udarac principu solidarnosti EU".
"Plan italijanske vlade da izgradi prihvatne centre za izbeglice i tražioce azila u Albaniji svedoči o njenoj nesrazmernoj usredsređenosti na sprečavanje dolaska ljudi u EU, umesto na stvaranje sigurnih i legalnih puteva za one koji traže utočište. Velika pitanja se postavljaju u vezi sa primenom italijanske jurisdikcije u Albaniji, jer ostaje nejasno kako ljudi koji se kreću mogu da pristupe azilu i ostvare svoja osnovna prava na teritoriji koja nije članica EU", rekla je Suzana Zanfrini, direktorka IRC Italija.
Povezane vesti
Još jedan kontroverzni sporazum u Evropi
Razvoj događaja odmah je izazvao poređenja sa kontroverznim sporazumom o migraciji između Ujedinjenog Kraljevstva i Ruande, prema kojem bi se tražioci azila prebacivali sa britanske teritorije u tu afričku zemlju dok su njihovi zahtevi u procesu. Britanski sudovi i dalje blokiraju plan i nije došlo do deportacije.
Ilva Johanson, evropska komesarka za unutrašnje poslove, rekla je prošle godine da plan Velike Britanije "nije humana i dostojanstvena politika migracije". Ali, Austrija je nedavno rekla da je otvorena za ispitivanje sporazuma u stilu Ruande sa zemljom koja nije članica EU.
Upitan o poređenju, portparol EK je negirao sličnost jer bi se italijansko-albanska šema odnosila na one koji još nisu stigli do italijanskih obala.
"Moramo da razumemo italijanski slučaj pre nego što krenemo u detalje. Prema prvim informacijama koje vidimo, ovo nije isti slučaj. Ali, opet, biće nam potrebne detaljne informacije", rekao je on.
Vest iz Rima stiže u trenutku kada migraciona reforma bloka u pet delova ulazi u završni deo. Remont uključuje bržu "graničnu proceduru" za razmatranje zahteva za azil podnosilaca zahteva iz zemalja sa niskom stopom priznavanja, kao što su Tunis, Egipat, Maroko i Pakistan. Postupak treba da traje najviše 12 nedelja.
Italija, u koju je ove godine došlo do neregularnog dolaska više od 145.000 migranata, postala je jedan od najglasnijih zagovornika nove politike.
"Verujem da bi (sporazum) mogao da postane model saradnje između zemalja EU i zemalja koje nisu članice EU u upravljanju migracionim tokovima. Mislim da ovaj sporazum karakteriše hrabar evropski duh", rekla je Meloni za Il Mesađero u intervjuu, napominjući da je unapred obavestila Komisiju i da nije dobila nikakve negativne povratne informacije.
Komentari (0)