Igre 
Đurović: Na severu Srbije sukobi krijumčarskih bandi, problem postoji godinama
Komentari07/11/2023
-12:05
Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović izjavio je danas da na severu Srbije postoji sukob između krijumčarskih bandi, da je problem prisutan dugi niz godina, a da je kulminirao krajem 2022. i početkom 2023. godine, kroz oružane sukobe grupa.
"Radi se o organizovanim bandama koje nisu sačinjene isključivo od predstavnika iz migrantske populacije kriminalaca, već se radi i o onim grupama u koje su uključeni i naši građani. Oni prebacuju ljude preko granice i uzimaju ogroman novac", rekao je Đurović.
On je gostujući na RTS naveo da je većina izbeglica iz Avganistana i Sirije, da im je Srbija poslednja granica, ili predvorje ka EU, a da mnogi od njih pomoć pronalaze upravo u Centru za tražioce azila.
"Ljudi žele da dođu do nas i da se poslednjim naporima, uz plaćanje krijumčarima, domognu EU. Mnogi su dezorijentisani i dezinformisani", rekao je Đurović i dodao da je cilj migranata nepromenjen, većina želi u neku od zemalja EU.
On je istakao da se sukobi krijumčarskih grupa odvijaju duž granica Srbije sa Mađarskom, Hrvatskom i Rumunijom, kao i da je njihov cilj kontrolisanje teritorije. Đurović je spomenuo i direktnu vezu između mađarske politike podizanja ograde na granici sa Srbijom i jačanja krijumčarskih grupa.
"Tako je od 2015. godine, kada je ograda podignuta, i od tada izbeglice i imigranti hrle u ruke onih koji im obezbeđuju ponovni pokušaj prelaska granica", primetio je Đurović.
On je naveo da teroristički napadi u Evropi nemaju uzrok u najskorijem talasu migracija, ali i sa sukobom na Bliskom istoku i rekao da izbeglice iz Gaze teško da mogu da se domognu obala Evrope, osim ako Egipat ne povuče svoje barijere i dopusti ljudima da izađu iz Pojasa Gaze.
Povezane vesti
"Teško je zamisliti da izbeglice idu kroz Izrael. Međutim, ukoliko ceo Bliski istok uđe u konflikt, možemo da očekujemo i novi priliv izbeglica, pre svega u Turskoj. Dešavanja iz Belgije i Francuske nisu ista. Reč je o prvoj, drugoj ili trećoj generaciji migranata. Mnogi od njih su državljani tih zemalja", ocenio je Đurović.
On je istakao da se većina država članica EU služi populističkim ili kratkoročnim ciljevima u nameri da zaustave proces koji je svevremen. Đurović smatra da ni terorizam ne dolazi od migracija, navodeći da su terorističke grupe mnogo ozbiljnije organizovane.
Smatra da bezbednosna situacija u regionu nije idealna, te napomenuo da je Slovenija pojačala bezbednosne mere na graničnim prelazima, dok su Austrija i Bosna i Hercegovina (BiH) unutrašnje mere podigle na viši nivo.
"Za mene su to kratkororčni i politički ciljevi. Oni ni na koji način ne vrše uticaj na migraciju", izjavio je Đurović.
Prema njegovom mišljenju, migracija se ne odvija preko graničnog prelaza i Đurović smatra da je Mađarska pokušala da opravda svoju politiku podizanja ograda prema Srbiji, i do sada potrošenu jednu i po milijardu evra, dok su rezultati izostali i ne odgovaraju prirodi migracije.
Preporuka za vas
Komentari (0)