Borba protiv krijumčara migranata veliki izazov: Kakve efekte imaju pojačane akcije policije posle incidenta u Horgošu?

Komentari

Autor: Euronews Centar

06/11/2023

21:59

Borba protiv krijumčara migranata veliki izazov: Kakve efekte imaju pojačane akcije policije posle incidenta u Horgošu? - Copyright MUP Srbije

veličina teksta

Aa Aa

Prošle nedelje dogodio se još jedan oružani incident među krijumčarima migranata u Srbiji. Policija je u petak uhapsila šest osoba zbog sukoba u Horgošu u kojem su poginula tri migranta, a jedan je povređen. U poslednjem periodu aktivnosti policije su se intenzivirale. Granična policija, specijalna antiteroristička jedinica, Žandarmedija, kriminalistička, saobraćajna policija i druge jedinice - svi su uključeni u rešavanje ovog problema, a svakodnevno stižu saopštenja policije o pronađenim regularnim migrantima i krijumčarima i zaplenjenom oružju i predmetima. Samo danas su pripadnici MUP-a na teritoriji Pirota, Kikinde, Subotice i Sombora pronašli ukupno 165 iregularnih migranata.

Sagovornici emisije Euronews centar govorili su o tome kakvi su efekti pojačanih kontrola i akcija policije i kako rešiti problem iregluarnih migranata.

Krijumčarenje ljudi je veoma unosan posao, a prema Indeksu za merenje organizovanog kriminala na Zapadnom Balkanu, to je treće po veličini ilegalno tržište, odmah nakon heroina i falsifikovane robe, a iznad kanabisa, kokaina i oružja. Samo 2020. godine procena vrednosti ovog tržišta na prelazu između Srbije, Mađarske i Rumunije bila je oko 10 miliona evra. Prema procenama Centra za pomoć migrantima i tražiocima azila, u Srbiji trenutno ima 5.000 migranata, a samo ove godine prošlo je više od 70.000 ljudi kroz zemlju.

Miroslava Jelačić Kojić iz Grupe 484 rekla je da su aktivnosti policije koje se trenutno odvijaju izazvane najnovijim incidentom, ali je istakla da bi trebalo imati u vidu da se te akcije odvijaju kontinuirano već izvestan vremenski period. Kako je rekla, te akcije nisu bile tog obima i toliko učestale, ali je takav rad Ministarstva unutrašnjih poslova primetan skoro godinu dana.

Upitana kako građani reaguju na te aktivnosti, ona je rekla da prema iskustvu Grupe 484 prisustvo policije kod meštana izaziva određenu vrstu dodatne sigurnosti.

"Iako svi statistički podaci, uključujući izveštaje o radu Ministarstva unutrašnjih poslova, pokazuju da je broj izvršenih krivičnih dela u kojima su izvršioci migranti zanemarljivo mali, ukoliko se pogledaju ukupni statistički podaci o izvršenim krivičnim delima na teritoriji Republike Srbije. Tako da je pitanje u stvari u kolikoj meri postoji zaista opravdan strah i bojazan da će sami građani Republike Srbije biti ugroženi od strane različitih imigrantskih grupa", navela je.

"Sukobi za prevlast nad teritorijom i klijentima"

Kaže da se u incidentima koji su se dešavali videlo da je najčešće reč o sukobima različitih grupa, i da su najčešće u pozadini krijumčarske grupe. Ističe i da je sistem upravljanja migracijama kompleksan i zato na globalnom nivou predstavlja veliki izazov jer postoji ogromna finansijska korist za grupe koje se bave krijumčarenjem.

Govoreći o sukobima krijumčarskih grupa, Milica Švabić iz organizacije Klikaktiv navodi da je bilo žrtava unakrsne paljbe u izbegličkoj populaciji.

"Prilikom te prve pucnjave u julu prošle godine, devojčica iz Irana od 15 godina je bila ranjena. Svi ti sukobi se dešavaju između krijumčarskih grupa i to su sukobi za prevlast nad teritorijom i nad klijentima. Ja bih nekako morala da kažem da zaista najveći broj ljudi koji se nalazi i u zvaničnim kampovima, ali i u ovim nezvaničnim naseljima, odnosno nezvaničnim kampovima, su zaista izbeglice i ljudi koji beže od progona i rata u zemlji porekla. Najveći broj ljudi koje mi vidimo na terenu su ljudi iz Avganistana i Sirije", rekla je Švabić.

Govoreći o sankcijama za krijumčarenje, ona je rekla da je problem to što veoma mali broj predmeta zaista dođe do sudova. Kako kaže, poslednjih deset dana mi čujemo šta je sve pronađeno na terenu i koliko je krivičnih prijava podneto, ali ne dobijamo informacije o tome šta se kasnije dešava sa tim prijavama, odnosno da li su pokrenuti sudski postupci protiv odgovornih lica.

Ističe da krijumčarske mreže čine ljudi koji su iz ibegličke populacije, ali i lokalno stanovništvo. Kako dodaje, migranti ne koriste krijumčare samo da bi prešli granicu, već i za boravak na teritoriji Srbije i svih drugih zemalja ovog geografskog položaja.

“Ljudi se ovde duže zadržavaju, upravo zbog toga što ih mađarska policija svakodnevno vraća, prebija. To sve produžava vreme boravka koje ljudi ovde provode. Zbog nedostatka adekvatne zaštite od strane organa Republike Srbije ljudi se opet okreću krijumčarima i plaćaju boravak po privatnim smeštajima, po šumama, pod svim tim neformalnim naseljima", rekla je ona.

Potreba za humanitarnim koridorima i efikasnim sistemima zaštite

Tokom krijumčarenja dešavaju se razni drastični slučajevi nehumanog postupanja prema migrantima. Miroslava Jelačić Kojić kaže da je jako važno da migranti budu upoznati sa rizicima koje krijumčarenje nosi.

Švabić dodaje da ograde na granicama pogoduju krijumčarima jer izgeglice guraju dublje u njihove ruke, a to onda povećava i cenu krijumčarenja. Upitana šta je rešenje, kaže da bi trebalo uspostaviti humanitarne koridore za izbeglice i efikasne sisteme zaštite.

"Mi u poslednje dve godine vidimo da je to apsolutno moguće sa ratom u Ukrajini, gde je ukrajinskim izbeglicama dozvoljeno da se legalno kreću kroz sve zemlje Evrope, gde im je automatski odobrena privremena zaštita, gde odmah dobijaju dokumenta, pravo na rad, pravo na smeštaj i sav drugi spektar prava koji ide sa privremenom zaštitom", navela je.