Saosećanje Zapada vremenski organičeno? Da li je Zapad umoran od podrške Kijevu - sve više Ukrajinaca veruje da jeste

Komentari

Autor: Euronews/Mihhail Salenkov

23/10/2023

18:29

Saosećanje Zapada vremenski organičeno? Da li je Zapad umoran od podrške Kijevu - sve više Ukrajinaca veruje da jeste - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

SAD i njihovi saveznici obezbedili su finansijsku i vojnu pomoć Kijevu otkako je počela ruska invazija na Ukrajinu i obećali da će podržavati ratom razorenu zemlju onoliko dugo koliko je potrebno. Ipak, Kremlj tvrdi da su simpatije Zapada vremenski ograničene, a prema oktobarskoj anketi koju je sproveo Kijevski međunarodni institut za sociologiju, dvostruko više Ukrajinaca veruje da je Zapad umoran od rata i da želi da prestonica pregovara o dogovoru sa Moskvom.

U novom istraživanju, ukrajinski sociolozi su otkrili kako se stanovništvo zemlje zaista oseća prema jednom od glavnih propagandnih narativa Kremlja – "Zapad je umoran od rata". Udeo Ukrajinaca koji veruju da podrška saveznika opada porastao je sa 15 odsto na 30 odsto u odnosu na septembar i decembar prošle godine, prenosi Euronews.

Teoriju "umornog Zapada" nedavno je ponovio portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov.

"Ranije smo više puta govorili da će, prema našim prognozama, zamor od ovog sukoba, zamor od potpuno apsurdnog sponzorstva kijevskog režima rasti u raznim zemljama, uključujući i SAD", rekao je Peskov početkom oktobra.

Većina ljudi u Ukrajini, više od 60 odsto, i dalje je ubeđena da je podrška Zapada jaka, i kako veruju stručnjaci, malo je verovatno da će oslabiti u narednim mesecima.

"Predsednik Bajden ima još sedam meseci da nastavi da podržava Ukrajinu i on je to izjavio. Sjedinjene Države obezbeđuju Ukrajini ozbiljan sistem naoružanja. Tako da će se ovo sigurno nastaviti", rekla je Džudi Dempsi iz Karnegi centra za Evropu i urednica bloga Strateška Evropa.

Prema njenim tvrdnjama, podrška Brisela Kijevu je ostala nepokolebljiva od februara 2022. godine, početka ruske invazije u punom obimu. EU je spremna da nastavi da pruža finansijsku, političku i vojnu pomoć Kijevu.

"Osećaj da je rat trajao dovoljno dugo postoji među državama članicama, ali nije dovoljno dubok i širok da bi se zaista sagledao, da bi došao do tačke u kojoj Evropljani kažu, dosta je, hajde da pregovaramo", primetila je ona.

Poraz Ukrajine u ratu protiv Rusije mogao bi u budućnosti ozbiljno da utiče na bezbednosnu strukturu u Evropi, kaže Maksimilijan Hes, istraživač na Američkom institutu za spoljnopolitičke studije i autor knjige "Ekonomski rat. Ukrajina i globalni sukob Rusije i Zapada".

"Veoma je važno dobro razumeti šta je ulog u sukobu, a to nije samo budući bezbednosni poredak Evrope i potencijal za još ruske agresije, već i oko reformi ekonomskih i političkih sistema za koje se Ukrajinci bore i bore se da se udruže sa svojim evropskim susedima. Ovo je sukob u kojem vredi podržati Ukrajinu jer će alternativa u kojoj Putin pobedi i uništi tu zemlju dovesti ne samo do razbijanja paradigme evropske bezbednosti već i političke i ekonomske paradigme širom sveta. Evropa takođe", rekao je Hes.

Prema njegovim rečima, u narednim mesecima Ukrajinci ne bi trebalo da brinu da će se finansijska pomoć značajno smanjiti ili potpuno nestati.

"Mislim da je Evropska unija prilično mudro odredila dugoročnu podršku na oba fronta koja će trajati prilično dugo, mnogo godina u smislu budućnosti i kako je već strukturirana. U Sjedinjenim Državama, očekujem da će biti još neke političke borbe oko podrške. Ali svakako mislim da će ta podrška, barem tokom izbora sledeće godine, početkom novembra 2024. godine, ostati jaka i nastaviti da se javlja kada SAD prođu kroz sopstvenu unutrašnju političku krizu" priznao je on.

"Ne postoji mogućnost skorijeg okončanja rata"

Ruska invazija u punom obimu na Ukrajinu ulazi u drugu zimu. Ni Kijev ni Moskva sada nisu spremni da sednu za pregovarački sto, insistirajući na svojim uslovima. Kremlj navodi da će se "specijalna operacija nastaviti dok se ne ostvare njeni ciljevi", ali ukrajinsko rukovodstvo ne smatra dijalog mogućim "sve dok su okupacione trupe na teritoriji zemlje".

"Mi čak i ne razmišljamo o teritorijalnim kompromisima. Za Ukrajinu nema razlike između Donjecke oblasti i Lavovske oblasti, Černigovske oblasti i Krima, Kijeva ili Sevastopolja", podsetio je Ruslan Stefančuk, predsednik Vrhovne rade, govoreći na međunarodnom konferencija "Global Krim. Razumevanje Ukrajine kroz jug".

Kako ističe Dempsi, u ovom trenutku ne vidi da se ovaj rat završava.

"Ukrajinci nisu spremni, i to mogu u potpunosti da razumem, da pregovaraju o bilo kakvom sporazumu koji bi zapravo učinio apsolutno nemogućim postizanje njihovog teritorijalnog integriteta", rekla je Džudi Dempsi.

"I videli smo sve poruke i saopštenja koja dolaze iz Kremlja da nisu u poziciji da pregovaraju. Postavlja se pitanje, ako nijedna strana nije voljna da pregovara, a rat se odugovlači i više ljudi ginu i sve više izbeglica mora da napusti svoje domove, pitamo se da li postoji neka vrsta spoljnog sagovornika koji zapravo može da spoji dve strane? To se trenutno ne vidi", dodala je.

Mir se može postići samo kada ljudi na vlasti u Rusiji više ne mogu da nastave rat, zaključio je Maksimilijan Hes.

"Ne vidim nikakvu mogućnost da se rat u skorije vreme okonča jer Vladimir Putin nije pokazao interesovanje za okončanje rata. Ruska propaganda je i dalje puna diskusija o tome koji će stanovi biti dodeljeni ruskim vojnicima u Odesi na jugozapadu i Kijevu u centralnoj Ukrajini. Realnost je da je Kremlj taj koji je prvi put započeo ovaj rat 2014. i krenuo u rat pune razmere 2022. A mir je moguć samo kada Kremlj Vladimira Putina ili više ne bude u stanju ili više nije voljan da se upusti u borbu", zaključio je on.