Severni tok godinu dana nakon eksplozije: Da li ćemo ikad otkriti istinu o slučaju koji je najviše pogodio Nemačku?

Komentari

Autor: Euronews Srbija/Nikola Krunić

30/09/2023

22:01

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Pre godinu dana gasovode Severni tok 1 i 2 u Baltičkom moru pogodile su četiri eksplozije. S obzirom na to da je to bila glavna trasa snabdevanja Nemačke i zapadne Evrope ruskim gasom, slučaj je dobio medijsku, političku, energetsku i obaveštajnu dimenziju. Mediji su plasirali brojna scenarija o mogućim počiniocima, ali da li nam je išta jasnije posle godinu dana?

Tog 26. septembra 2022. godine, seizmometar na danskom ostrvu Bornholm registrovao je dva potresa. Prvi se dogodio u dva sata iza ponoći po lokalnom vremenu. Njegova jačina iznosila je 2,3 stepena po Rihteru. Drugi potres zabeležen je oko 19 časova, i bio je jačine 2,1 stepen Rihterove skale. Seizmički podaci bili su mnogo bliži podvodnoj eksploziji nego prirodnom događaju. Ubrzo se ispostavilo da su eksplozije pogodile gasovode Severni tok 1 i 2 koji snabdevaju Nemačku ruskim gasom preko Baltičkog mora. Danski presretači otkrili su curenje gasa, a danska pomorska uprava zatvorila je more za sva plovila u zoni od pet nautičkih milja oko mesta curenja i savetovala je avionima da ostanu najmanje 1.000 metara iznad njega. Ruska firma Gasprom zaustavila je dotok gasa, a nezavisne istrage koje su sprovodile Nemačka, Danska i Švedska, saglasile su se da je curenje gasa isključivo posledica sabotaže.

"Istrage, pre svega ona nemačka koja je najdetaljnija, nisu dale konkretne rezultate i u tom smislu se nije dogodila neka vrsta političkog okrivljavanja nekoga vrlo jasno i sa nekog visokog političkog nivoa. Dakle u tom smislu sve ostalo je zataškano i u domenu političkih špekulacija koje su donekle uticale na raspoloženje u javnom mnenju, ali i to su neki dublji politički procesi koji nisu toliko relevantni. Nije se desilo ništa epohalno delom i zato što se istraga nije završila onako kako se očekivalo", rekao je Milan Igrutinović iz Instituta za evropske studije.

Snimci ogromne pene na morskoj površini preplavili su medije i društvene mreže i ubrzo su počele da se množe spekulacije ko je i zašto prouzrokovao eksploziju na gasovodima Severni tok 1 i 2. Eksplozija se dovodila u direktnu vezu sa ratom u Ukrajini, jer je gasovod predstavljao glavnu rutu za snabdevanje Nemačke i zapadne Evrope ruskim gasom.

"To je pre svega geopolitička posledica proistekla narušavanjem odnosa između velikih sila. Što se tiče energetike, Nemačka je izgubila najpouzdaniji pravac snabdevanja gasom. Ekonomski je nemačka industrija i privreda teško pogođena, ali je s druge strane i Rusija. Rusija u ovom trenutku nema problem sa izvozom energenata, ali Evropa, pre svega Savezna Republika Nemačka ima problema sa uvozom energenata jer energenata nema dovoljno. Rute nisu izgrađene, gas iz cevovoda nikada ne može da bude po istoj ceni kao LNG gas koji mora da bude minimum 2,4 puta skuplji, tako da ovde ne možemo da govorimo o posledicama i konsolidacijama ruske privrede, odnosno ruskog energetskog sektora. Ovde treba govoriti o evropskom energetskom sektoru, pre svega sektoru Evropske unije, pogotovo SR Nemačke", naveo je stručnjak za energetiku Miloš Zdravković.

Posledice osetilo nemačko stanovništvo

Godinu dana kasnije, posledice eksplozije u znatnoj meri je osetilo nemačko stanovništvo.

"Dopremanje ruskog gasa, odnosno prekid tog dopremanja je doveo do skoka cena. Kada su poskupeli gas i struja u Srbiji i Nemačkoj, ja sam poredio cene, cena struje u Nemačkoj je bila šest puta veća nego u Srbiji a cena gasa deset puta veća. Postoji pritisak na nemačke političare da se situacija sa Rusijom reši da se kupovina ruskog gasa preko Ukrajine uspostavi kako bi cene pale", naveo je Nenad Radičević, dopisnik RTS-a iz Nemačke.

Reakcije medija i zvaničnika bile su različite. Njujork Tajms i Špigl, pozivajući se na neimenovane bezbednosne izvore, objavili su da iza sabotaže stoji proukrajinska grupa, koja je za potrebe akcije iznajmila čamac “Andromeda” od poljske kompanije. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski odbacio je bilo kakvu povezanost njegove zemlje sa ovim slučajem. Kijev je za ovu sabotažu optužio Moskvu, dok je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov uperio prstom u Sjedinjene Američke Države.

Kapetan bojnog broda u penziji Petar Bošković odbacuje bilo kakvu mogućnost da bi proukrajinska grupa mogla da bude sposobna za takvu akciju.

"Priče o nekim amaterima, kao njih petoro pa seli u čamac, to je za malu decu. Oni i jesu pod obukom NATO-a, jesu u bliskoj vezi, ali oni nisu imali tu vrstu obuke i logistiku potrebnu za to. Tri meseca pre toga, je upravo na tom prostoru NATO izvodio svoje vežbe. To je bio po meni jedini mogući scenario gde je bilo moguće raditi pod navodnicima, pod senkom velike vežbe. Da se to pripremi i uradi. Jer podsetićemo, te eksplozije su ogromne i jake i to ne mogu raditi male grupe slabo opremljene. To moraju uraditi vrhunski profesionalci, uostalom mi znamo i kako je bilo postaviti taj gasovod i ko je bio sve angažovan na tome. Ko je učestvovao, kako, to je već drugo pitanje, ali po meni to je osnova toga što se desilo", rekao je on.

Jedna od perjanica istraživačkog novinarstva Sajmur Herš takođe je mišljenja da je sabotaža Severnog toka izvedena u režiji velike sile. On se konkretno u svojim tekstovima obrušio na Sjedinjene Američke Države, zbog čega je na Zapadu njegov rad osporavan.

Medijska dimenzija slučaja Severni tok je veoma upadljiva, pogotovo u slučaju Sajmura Herša. Naime, on je u svom tekstu optužio Sjedinjene Američke Države i Norvešku da su izvele sabotažu na gasovodu Severni tok. Ono što je zanimljivo, jeste činjenica da on taj tekst nije objavio ni u jednom od vodećih medija, već na platformi Sabstek.

Po mišljenju Milana Igrutinovića, Heršovi tekstovi imali su veliki značaj u razjašnjavanju političkih posledica eksplozije na Severnom toku 1 i 2.

"On je naterao javnosti tih zemalja da se aktivnije uključe u istragu. Tek smo posle toga saznali da je jedan brod bio uključen. Da su seizmolozi utvrdili da su bile četiri eksplozije umesto dve. Da li je on istinito preneo sve, ne znamo ali mi kao javnost treba da budemo zahvalni na takvim stvarima", rekao je Igrutinović.

Slučaj Severni tok nameće pitanja, kome je sabotaža najviše naštetila, a ko je najviše profitirao?

"Ja sam mišljenja da najviše štete ima Nemačka, a zatim Evropa. Nemačka iz prostog razloga kao najjača ekonomska sila Evrope je izgubila dosta što se tiče sirovina i morala je biti vezana za Ameriku i čim ste vezani za Ameriku znači ispunjavate neke njihove zahteve", rekao je Bošković.

Ono što se dogodilo, smatra Zdravković, otvara mogućnost Turskoj.

"U međuvremenu izgrađen je turski tok, dve cevi po 15,5 milijardi kubika. Prva cev je namenjena za turske potrošače. Druga koja prolazi opet preko Bugarske i Srbije za evropske. Ranije izgrađen Plavi tok, zapravo to je bio prvi ruski direktni gas po dnu mora, 16 milijardi kubika, koji opet spaja Rusiju i Tursku. Kroz Tursku prolazi transanadolijski gasovod, jednostavno Turska je i te kako energetski, samim tim i ekonomski i geostrateški profitirala od rata u Ukrajini i svih ovih posedlica ovakvih dešavanja", rekao je on.

Godinu dana kasnije, brojna pitanja u vezi sa ovim slučajem još uvek nisu razjašnjena, a konkretnija saznanja se još uvek ne naziru.

"Mislim da će trebati vremena da dođemo do prave istine da će prava istina biti u istorijskim čitankama ali za 5-6 godina u najboljem slučaju, a u realnijem slučaju tek za koju deceniju, kada i političari i bezbednosni službenici odu u penziju i počnu da pišu memoare", rekao je Radičević.

Dok istrage ili memoari aktera na geopolitičkoj sceni ne ponude nova saznanja, medijski maraton u nabrajanju posledica i razmatranju mogućih scenarija se nastavlja.