Igre 
Eksplozija na Severnom toku i dalje odjekuje: Gomilanjem novih izveštaja samo "mute mutnu vodu"
Komentari08/03/2023
-21:00
Eksplozije koje su se prošlog septembra dogodile na četiri tačke gasovoda Severni tok 1 i 2 ponovo su u centru pažnje, nakon što se pojavilo nekoliko novih izveštaja o potencijalnim počiniocima, mada i dalje nema konkretnih zaključaka.
Priču o Severnom toku ponovo je pod reflektore stavio američki istraživački novinar Simor Herš koji je prošlog meseca objavio tekst u kom tvrdi da je za eksplozije odgovoran Vašington, što su iz Bele kuće oštro demantovali.
Sada se pojavilo još nekoliko izveštaja - prema pisanju "Njujork tajma", američke obaveštajne službe sugerisale su da su za eksploziju odgovorne proukrajinske grupe ali da zvanični Kijev nije za to znao. Takođe, nemački mediji prenose i da su nemački tužioci "pronašli tragove" koji bi mogli da ukazuju na to da su za eksplozije odgovorni Ukrajinci.
Nije dugo trebalo ukrajinskoj i ruskoj strani da reaguju na najnovije izveštaje, i dok iz Kijeva negiraju umešanost u incident, Moskva ne odustaje od tvrdnje da je odgovoran zapravo Vašington i da su izveštaji "pokušaji odvlačenja pažnje".
O Severnom toku je ponovo govorio i generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg, ali je novinarima u Stokholmu rekao samo da se "zna da je izvršen napad, mada se ne zna ko stoji iza njega, ali su istrage u toku".
Oprezan je bio i visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žosep Borelj koji je izjavio da se ne treba plašiti istine o terorističkim aktima na gasovode Severni tok 1 i 2, ali da za sada nema pouzdanih podataka o tome.
"Što se tiče "Severnih tokova", radi se o ozbiljnim pitanjima, ali nikada se ne treba plašiti istine. Ja se ne plašim istine, ali mi sada isključivo govorimo o pretpostavkama", rekao je Borelj.
Povezane vesti
Prema njegovim rečima, u Švedskoj, Nemačkoj i Danskoj nastavlja se utvrđivanje preciznih okolnosti onoga što se dogodilo na gasovodima.
"Dok su istrage u toku, ne možemo da donosimo zaključke", kazao je Borelj na konferenciji za medije u Stokholmu po završetku neformalnog sastanka šefova ministara odbrane EU, na kojoj je razmatrano povećanje vojne pomoći Ukrajini,
Tema o Severnom toku stavljena je na "dnevni red" pre svega medija u SAD i Nemačkoj, u trenutku kada se sve više govori o predstojećim prolećnim ofanzivama ukrajinske i ruske vojske na frontu u Ukrajini. Pre samo nekoliko meseci, čitava Evropa pribojavala se velike energetske krize i hladnih radijatora, ali do toga ipak nije došlo.
"Što se tiče same teme energenata, ona trenutno nije aktuelna jer se zimska i grejna sezona približavaju kraju u Evropi, a većeg energetskog kraha, u smislu nestašica gasa i smrzavanja, nije bilo, iako su energenti skuplji nego što su bili pre 24. februara", kaže za Euronews Srbija Dimitrije Milić, programski direktor Novog trećeg puta.
"Tema je", dodaje on "u ovom trenutku ne toliko od energetskog značaja, već je verovatno pre proizvod dnevnopolitičkih i propagandnih nadmudrivanja između, sa jedne strane SAD i Ukrajine, a sa druge Rusije. U tom kontekstu bi je i trebalo gledati, jer objektivnu istinu je trenutno teško saznati, s obzirom na to da su u toku i nacionalne istrage koje još nisu završene".
Izveštaji američkih obaveštajaca
Američki list "Njujork tajms" objavio je 7. marta tekst u kom izveštava, pozivajući se na podatke koje su pregledali američki zvaničnici, da je "proukrajinska grupa izvela napad na Severni tok".
Prema pisanju ovog lista, američki zvaničnici rekli su da nemaju dokaze da su ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ili njegovi najviši oficiri bili umešani u operaciju, ili da su počinioci delovali po nalogu bilo kog ukrajinskog vladinog zvaničnika.
Povezane vesti
U izveštaju se nalaze navodi anonimnih američkih zvaničnika, koji kažu da "pregled novoprikupljenih obaveštajnih podataka sugeriše da su oni bili protivnici ruskog predsednika Vladimira Putina". Dodaje se da su u grupi koja je izvršila napad bili "Ukrajinci, Rusi, ili i jedni i drugi". Međutim, ne precizira se ko su bili članovi ove grupe, niti ko je rukovodio ili platio za čitavu operaciju, ali ni kako je neka "grupa", bez podrške i jedne vlade, mogla da neprimećeno napravi takvu diverziju na značajnom infrastrukturnom objektu.
Ukrajinski državni vrh reagovao je na ovaj tekst "Njujork tajmsa" negirajući bilo kakvu umešanost u napade na Severni tok.
"Kijev apsolutno nije umešan u to", rekao je savetnik ukrajinskog predsednika Mihajlo Podoljak, a u izjavi za "Njujork tajms" povodom cele situacije, rekao je da "Kijev nema informacije o tome šta se dogodilo".
Povezane vesti
Sa druge strane, iz Moskve i dalje tvrde da su SAD krive za napad na Severni tok, a smatraju da su aktuelni izveštaji "koordinisana kampanja lažnih vesti, sa ciljem odvlačenja pažnje".
"Kako SAD mogu da prave bilo kakve pretpostavke bez prethodne istrage? Očigledno je da oni koji su izvršili napad žele da odvuku pažnju", rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov, a prenela ruska agencija RIA Novosti.
Euronews, Tanjug AP/Swedish Coast Guard via AP
Pored izveštaja "Njujork tajmsa", londonski list "Tajms" objavio je tekst u kom se navodi da su, nedelju dana nakon što je došlo do eksplozija na gasovodima Severni tok 1 i 2, članovi jedne skandinavske delegacije u Briselu izašli su iz svoje ambasade zapanjeni količinom detalja koje su dobili vrlo brzo nakon napada.
Kako navodi "Tajms", sabotažu nisu izveli Amerikanci, Rusi niti Poljaci, obavestili su ih predstavnici obaveštajne službe te zemlje, već "privatnog poduhvata" poreklom iz Ukrajine.
"Rečeno im je da to neće ići u javnost, kako bi se sprečila bilo kakva pitanja zbog čega zvanična istraga o uništenju rusko-nemačkog gasovoda ide tako sporo. Ime osobe koja stoji iza tog privatnog poduhvata, Ukrajinca koji nije povezan sa predsednikom Volodimirom Zelenskim i njegovom vladom, kruži obaveštajnim krugovima mesecima, ali nije otkriveno", dodaje britanski list.
Navodi se da NATO zvaničnici nisu hteli da objave podatke kako bi zaštitili Ukrajinu od javne svađe sa Nemačkom, jer je Berlin već odugovlačio sa slanjem naoružanja koje bi Kijevu trebalo da pomogne u ratu.
Nemački ministar: Moguće da je u pitanju svaljivanje krivice na Kijev
Gotovo istovremeno kada je izašao izveštaj "Njujork tajmsa", i nemački mediji objavili su da je došlo do "velikog otkrića" u istrazi koju nemačke vlasti vode o napadima na Severni tok, preneo je briselski list "Politiko".
Istražitelji su uspeli da identifikuju brod koji se potencijalno koristio za prevoz posade od šestoro ljudi, ronilačke opreme i eksploziva, sve do Baltičkog mora gde je napad izvršen početkom septembra.
Zatim je eksploziv postavljen na cevi, naveli su nakon zajedničke istrage nemački mediji ARD, SWR i "Cajt". Nemački izveštaji govore o tome da je brod iznajmljen od kompanije koja ima sedište u poljskoj, "ali čiji su vlasnici, kako se čini, dve osobe iz Ukrajine". Međutim, dodaje se, nisu podneti nikakvi jasni dokazi o tome ko je naručilac napada.
Podoljak je, kao i na pisanje američkih medija, i ovog puta reagovao tako što je negirao bilo kakvu umešanost ukrajinske vlasti u napade na Severni tok.
"Koliko god da uživam u prikupljanju zabavnih teorija zavere o ukrajinskoj vladi, moram da kažem da Ukrajina nema ništa sa incidentom u Baltičkom moru, niti ima ikakve informacije o 'proukrajinskim' saboterskim grupama", napisao je Podoljak na društvenoj mreži Tviter.
Prema nemačkim istraživanjima koja se navode u medijima u toj zemlji, tim koji je postavio eksplozive na cevi sastojao se od petorice muškaraca: kapetana, dva ronioca i dvoje asistenata, kao i od jedne ženske osobe, koja je bila doktorka.
Navodi se da su svi oni nepoznate nacionalnosti i sa lažnim pasošima, kao i da su isplovili iz nemačke luke Roštok 6. septembra. "Kasnije", dodaje se, "kada je brod vraćen, nije bio očišćen, pa su istražitelji mogli da vide tragove eksploziva u kabini".
Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus pozvao je na oprez prilikom bilo kakvih izveštaja koji govore o krivici "proukrajinskih grupa", jer bi to mogao da bude pokušaj namernog svaljivanja krivice na Kijev.
"Vrlo lako bi se moglo desiti da je ovo diverzantska operacija sa ciljem da se krivica zapravo svali na proukrajinske grupe. Verovatnoća je jednaka da je i to slučaj", rekao je Pistorijus za nemački "Dojčlandfunk".
Nemačka vlada je rekla da njihova istraga, koju sprovode u saradnji sa Danskom i Švedskom, i dalje nije gotova, i da je o tome nedavno obavešten Savet bezbednosti UN.
Razlika između novih izveštaja i Heršovog teksta
Izveštaji koji se ovih dana mogu pročitati u američkim i nemačkim medijima razlikuju se od nedavnih pisanja istraživačkog novinara iz SAD, Simora Herša, u jednoj ključnoj stvari: dok oba izveštaja krive za eksploziju ili ukrajinske ili ruske državljane, Herš smatra da ima dovoljno čvrste dokaze da su za napad na Severni tok zapravo odgovorni Amerikanci.
Kako je preneo Rojters, Herš je u tekstu objavljenom na svom sajtu početkom februara naveo da su eksplozivne naprave ispod ruskog gasovoda Severni tok 2, u junu prošle godine, postavili ronioci američke mornarice, u okviru vojne vežbe "Baltops".
Prema Heršu, američki predsednik Džo Bajden je takvu odluku doneo posle devet meseci razgovora sa savetnikom za nacionalnu bezbednost Džejkom Salivenom, državnim sekretarom Entonijem Blinkenom, podsekretarom za politička pitanja Viktorijom Nuland i drugim funkcionerima. Herš je nešto kasnije za rusku agenciju Tas rekao da je izvor za njegov članak kredibilna osoba. '
'To je neko ko zna dosta o tome šta se dešava, ali, očigledno, ne mogu da imenujem ljude javno'', naveo je on.
profimedia
Moskva i Vašington različito su reagovali na ovo pisanje - iz ruskog ministarstva spoljnih poslova rekli su da "SAD imaju sada pred sobom pitanja na koja bi trebalo da odgovore", kao i da će "biti posledica za SAD zbog učešća u eksplozijama".
Sa druge strane, Bela kuća je u potpunosti odbacila Heršove tvrdnje, a portparolka Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće nazvala je Heršovo pisanje "potpunom laži i fikcijom".
Heršove kolege tvrdnje iznete u tekstu nazivaju "mršavim" najviše zbog činjenice što se oslanja na samo jedan izvor, a ne želi da otkrije čak ni ko je u pitanju. Međutim, ima i onih koji su rekli da bi, ukoliko je sve to tačno, "misterija eksplozija" mogla biti objašnjena.
Od kako je Herš objavio tekst, nije napravljena (ili bar nije objavljena) nikakva dalja istraga o njegovim navodima. Poslednje što se zna iz zvanične istrage koju zajednički sporovode Danska, Švedska i Nemačka, jeste to da je istraga u toku i da se ne zna kada će biti završena.
Preporuka za vas
Komentari (0)