Igre 
Podrška Ukrajini pod znakom pitanja: Politička previranja u tri zemlje kvare ratne planove Kijeva
Komentari06/10/2023
-22:02
Politička previranja u Sjedinjenim Američkim Državama i centralnoevropskim zemljama Slovačkoj i Poljskoj, dovela su u pitanje podršku Ukrajini u budućnosti. Anketa Rojtersa pokazala je da unutar obe političke stranke u SAD opada podrška za snabdevanje Ukrajine oružjem. Slovačka je nakon parlamentarnih izbora obustavila isporuku oružja Kijevu, a uoči izbora u Poljskoj, primetno je sve manje zalaganje Varšave za Ukrajinu.
Konzervativni republikanci bili su ključna poluga u Kongresu koja je zaustavila finansijsku pomoć Ukrajini u visini od šest milijardi dolara. Nesuglasice su pretile da obore vladu, međutim, na kraju je usvojen predlog zakona o finansiranju vlade, ali bez odobrene pomoći Ukrajini.
Jedna od posledica bilo je smenjivanje predsedavajućeg Predstavničkog doma Kevina Mekartija - prvo smenjivanje takve vrste u istoriji. Republikanci su Mekartiju zamerili navodni tajni dogovor sa predsednikom Džoom Bajdenom u vezi sa pomoći Kijevu.
"Za mene, kap koja je prelila čašu bilo je saznanje da je Kevin Mekarti sklopio tajni dogovor sa predsednikom Bajdenom o Ukrajini dok smo bili usred ove bitke za finansiranje vlade. Tajni sporedni dogovor o Ukrajini nije ono što američki narod želi da čuje iz usta republikanca", rekao je republikanski kongresmen Met Gec.
U centralnoj Evropi pitanje pomoći Ukrajini takođe je neizvesno. Nakon parlamentarnih izbora u Slovačkoj u kojima je pobedila populistička proruska stranka Smer-SSD na čelu sa nekadašnjim premijerom Robertom Ficom, Bratislava je obustavila isporuku oružja Ukrajini.
"Slovačka ima ozbiljnije probleme od Ukrajine. To je sve što mogu da kažem u ovom trenutku. Zaista mi se ne sviđa što EU nema sopstveni stav po nekim pitanjima i što je vuku SAD, to smo stalno ponavljali. To nam se ne sviđa – to nije mirovni projekat", rekao je Fico.
Slična poruka poslata je i iz Varšave. Uoči parlamentarnih izbora u Poljskoj, premijer Mateuš Moravjecki saopštio je da Poljska više ne šalje oružje Kijevu. Ova odluka usledila je nakon pogoršanja odnosa zbog spora oko uvoza ukrajinskog žita. Poljske vlasti zabranile su uvoz ukrajinskih žitarica, zbog čega je Ukrajina podnela tužbu Svetskoj trgovinskoj organizaciji.
Povezane vesti
"Ukrajini više ne prenosimo oružje jer se sami opremamo najsavremenijim naoružanjem. Morate da imate čime da se branite. Fokusirani smo pre svega na modernizaciju i brzo naoružavanje poljske vojske, tako da ona za vrlo kratko vreme postane jedna od najjačih kopnenih armija u Evropi", naveo je Moravjecki.
Iako je ostatak političkog vrha u Poljskoj ubrzo krenuo u kontrolu štete, nesuglasica i dalje ima, pa poljski premijer podseća Zelenskog na to koliko je njegova zemlja primila ukrajinskih izbeglica.
Upravo zato, predstojeći izbori u Poljskoj smatraju se sudbonosnim za Ukrajinu, s obzirom na to da je njen zapadni sused glavni logistički centar u ratu sa Rusijom.
Pribićević: Neće biti ogromnih promena
Komentarišući za Euronews Srbija da li bi Ukrajina mogla da ostane bez pomoći iz Amerike i Evrope, Ognjen Pribićević sa Instituta društvenih nauka i bivši ambasador u Nemačkoj i Velikoj Britaniji kaže da je ovo što se dogodilo u SAD samo vrh ledenog brega i da problemi postoje još od ranije.
"Problem praktično postoji od samog početka rata zbog toga što republikanci ne dovode u pitanje samu podršku Ukrajini, ali u velikoj meri dovode u pitanje iznos, smatraju da je prevelik iznos. U velikoj meri to izražava raspoloženje ne samo republikanaca nego i jednog dela demokrata koji smatraju da je previše sredstva izdvojeno za Ukrajinu, a sada se postavlja i pitanje šta smo dobili za ta sredstva. To neraspoloženje će biti jedno od najznačajnijih faktora ovih sledećih izbora, uz ekonomiju", rekao je on.
Kako kaže, Ukrajina se pojvila kao dodatni faktor ovog sukoba između republikanaca i demokrata. Pomoć jeste dovedena u pitanje, ali Pribićević napominje da i administracija i predsednik imaju načina to da reše.
Kada je reč o dvema centralnoevropskim državama, ukazuje da su čak i neki evropski lideri naveli da se bez SAD ne može ništa.
Povezane vesti
"Mislim da se vraćamo na ono što je osnovno, a to je zapravo bezbednost,sigurnost i tu je svakako i EU i Evropa najviše uslovno zakazala. Najvažnija je bezbednost, a Evropa je to zanemarila, samo dva odsto izdvajaju", rekao je on.
Kako kaže, Poljska je u novoj konstelaciji snaga u Evropi u rangu Nemačke.
"Ona je taj četvti stub bezbednosne strateške politike i taj konflikt sa Poljskom je vrlo ozbiljan. Nije to samo pitanje žita, to je i ptianje nekih drugih stvari, ali videli ste da je Poljska preko noći zapravo prestala sa kritikama zato što su SAD intervenisale. Nisu ni ovo prvi pokrenuli Slovaci i Poljaci, prvo je pokrenula sadašnja premijerka Italije kada je bila u opoziciji, ona je tada rekla mi ćemo videti šta ćemo. Neće tu biti nekih ogromnih promena, čak i Slovačka, koja je u NATO i EU, i tu se jasno zna ko odlučuje", zaključio je on.
Povezane vesti
Komentari (0)