RAT U UKRAJINI Mišel: Ukrajina može da se pridruži EU 2030, ukrajinski general: Naše trupe napreduju na južnom frontu

Danas je 586 dan rata u Ukrajini. U Kijevu je održan sastanak ministara inostranih poslova EU, prvo takvo okupljanje izvan granica bloka s koga je stiglo obećanje o stalnoj podršci Unije. Ukrajinska pobeda zavisi od saradnje s EU, poručio je ministrima ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i istakao važnost "odbrambene pomoći" za Ukrajinu nakon što je Kongres SAD-a izostavio ratnu pomoć Ukrajini iz budžetske potrošnje.

Kako je protekao prethodni dan ruske invazije na Ukrajinu pročitajte u jučerašnjem blogu.

Euronews

       Dešavanja u Ukrajini možete pratiti iz minuta u minut u našem LIVE blogu 

22.16 Šarl Mišel: Ukrajina može da se pridruži EU 2030. godine

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel izjavio je da bi Ukrajina mogla da se pridruži Evropskoj uniji 2030. ''ako obe strane urade svoj domaći zadatak''.

"Ukrajina i druge zemlje kandidati moraju sprovesti reforme, boriti se protiv korupcije i ispuniti zakonske uslove. Nama u EU treba da bude jasno šta želimo da postignemo zajedno, koji su nam prioriteti i na šta želimo da potrošimo novac. I moramo da ubrzamo naše procese donošenja odluka", rekao je Mišel u intervjuu za nemački ''Špigel''.

On je upozorio da zemlje Zapadnog Balkana već 20 godina čekaju da uđu u EU, zbog čega tu raste uticaj Rusije i Kine. Prosperitetna i bezbedna Ukrajina je u evropskom interesu, dodao je.

20.29 Rusko Ministarstvo spoljnih poslova uručilo protestnu notu ambasadorki Moldavije

Ambasadorka Moldavije u Ruskoj Federaciji Lilian Darijus pozvana je danas u rusko Ministarstvo spoljnih poslova gde joj je uručen oštar protest zbog pritiska na medije na ruskom jeziku, saopštilo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova.

"Moldavskoj strani uručen je oštar protest u vezi sa tekućim politički motivisanim progonom medija na ruskom jeziku u Moldaviji, čija je druga manifestacija bila odluka da se direktor novinske agencije Sputnjik Moldavija, Vitalij Denisov, protera iz zemlje 13. septembra", navodi se u saopštenju ruskog Ministarstva. 

Kako se navodi, moldavska ambasadorka obaveštena je da je, kao recipročna mera, jednom broju lica zabranjen ulazak u Rusiju zbog njihove uloge u ograničavanju prava ruskih novinara u Moldaviji i podsticanjem antiruskih osećanja, prenose RIA novosti.

19.42 Sunak: Britanija spremna da podrži Ukrajinu koliko god bude potrebno

Britanski premijer Riši Sunak izjavio je danas tokom video-poziva u kojem su učestovali lideri zemalja G7 i članica NATO, da je Velika Britanija spremna da podrži Ukrajinu vojno, humanitarno i ekonomski ''koliko god bude potrebno''.

''Premijer Riši Sunak govorio je o tekućoj vojnoj, humanitarnoj i ekonomskoj pomoći Velike Britanije Ukrajini i naglasio da će se ta podrška nastaviti koliko god bude potrebno'', saopšteno je iz Dauning strita, prenosi Rojters.

Američki predsednik Džozef Bajden sazvao je ovaj video-poziv usred zabrinutosti da podrška Ukrajini u ratnim naporima protiv Rusije bledi, posebno u SAD, gde je Kongres isključio pomoć Ukrajini iz hitnog zakona kako bi sprečio delimičan prestanak rada vlade, navodi Rojters.

19.20 Admiral Bauer: NATO započeo pripreme za konfrontaciju s Rusijom

Zemlje čanice NATO počele su pripreme za konfrontaciju sa Rusijom i povratak principima kolektivne odbrane od globalnog protivnika iz 2008, 14 godina pre početka rata u Ukrajini, izjavio je danas predsednik Vojnog komiteta NATO, admiral Rob Bauer.

U svom obraćanju na Varšavskom bezbednosnom forumu, on je rekao da vojni planovi Alijanse imaju 4.500 stranica sadržaja o tome kako se suprotstaviti Rusiji, prenosi TASS.

''U suštini, ono što se desilo od 2008. godine je da je počeo rad u vojsci da se naše razmišljanje vrati ka kolektivnoj odbrani. To je bilo neophodno zbog ponašanja Rusije, prema Gruziji 2008. i Ukrajini 2014. i 2022. A najveća promena za NATO je bila da bude pripremljen za sve agresivnijeg protivnika'', rekao je Bauer i dodao da se zbog toga unutar Alijanse počelo sa planiranjem promene vojne strategije, što je dovelo do novih detaljnijih planova koji su dogovoreni na Samitu u Viljnusu u julu.

19.14 EK odmrzava novac za Mađarsku

Evropska komisija se sprema da odmrzne oko 13 milijardi evra za Mađarsku, kako bi pokušala da izbegne da mađarski premijer Viktor Orban stavi veto na pomoć Evropske unije Ukrajini, što će verovatno izazvati kritike Evropskog parlamenta, prenosi Politiko.

Komisiji je potrebna jednoglasna podrška 27 zemalja članica za ažuriranje dugoročnog budžeta EU, koji uključuje 50 milijardi evra za finansiranje Ukrajine. Trenutna pomoć EU Kijevu ističe u decembru, a dogovor svih članica je sve hitniji, s obzirom na odluku američkog Kongresa da privremeno ukine nastavak vojnog finansiranja Ukrajine, kao i zbog izborne pobede Roberta Fica u Slovačkoj. Orban je već najavio da Mađarska neće podržati dalje finansiranje Ukrajine, navodeći zabrinutost za pripadnike mađarske manjine u toj zemlji i zahtevajući da Kijev promeni zakon o pravu manjina da koriste svoje jezike. 

18.22 Belorusija započela vežbe provere borbene gotovosti

Belorusko Ministarstvo odbrane saopštilo je danas da je započelo vežbe za proveru borbene gotovosti svojih oružanih snaga.

''Trupe će u najkraćem mogućem roku krenuti u naznačena područja, nakon čega će uslediti izvršenje normativnih standarda na predmetima borbene obuke'', saopšteno je iz ministarstva, ali nije precizirano koliko će vežbe trajati, prenosi Rojters.

Manevri će se odvijati u regionu Minska i Vitebska, i uključiće vojnu opremu i avijaciju.

Vojne vežbe u Belorusiji, koja je Rusiji omogućila da koristi teritoriju kao polaznu tačku za invaziju na Ukrajinu u februaru 2022, povremeno izazivaju zabrinutost za bezbednost u Ukrajini, Poljskoj i baltičkim državama, navodi Rojters. Minsk je negirao postojanje bilo kakvih neprijateljskih planova prema susedima, ali je upozorio da će svaki upad na belorusku teritoriju izazvati odgovor.

17.58 Zelenski posetio trupe u blizini Kupjanska i Limana

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski saopštio je danas da je posetio ukrajinske trupe na pojedinim lokacijama u blizini gradova Kupjansk i Liman.

''U poseti smo našim brigadama koje izvršavaju borbene zadatke u jednoj od najvrelijih oblasti - Kupjansko-Limanskoj oblasti'', naveo je Zelenski na svom nalogu na platformi Telegram.

Dodao je da je sa brigadnim komadantima razgovarao o operativnoj situaciji i drugim pitanjima. Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je ranije danas da su jedinice borbene grupe Zapad njene vojske, uz podršku aviona i artiljerije, nanele udare na ljudstvo i opremu u četiri lokacije u Kupjanskoj oblasti.

 

 

 17.43 Bajden sa liderima EU, NATO i saveznika o nastavku koordinisane podrške Ukrajini

Američki predsednik Džozef Bajden danas je video konferencijom razgovarao sa liderima zemalja saveznika, Evropske unije i NATO-a o nastavku koordinisane podrške Ukrajini, saopštila je Bela kuća.  Kako se navodi u saopštenju, Bajden je razgovarao sa liderima Kanade, Nemačke, Italije, Japana, Poljske, Rumunije, Velike Britanije i Francuske, kao i sa liderima NATO, Evropske komisije i Evropskog saveta, prenosi Rojters. 

Predsednik Poljske Andžej Duda rekao je da je Bajden tokom video konferencije uverio lidere G7 i evropskih država u nastavak podrške Vašingtona Ukrajini. 

"Uverio nas da se nastavlja podrška za davanje pomoći Ukrajini, posebno vojne pomoći. Rekao je da će obezbediti tu podršku u Kongresu", naveo je Duda na konferenciji za novinare.

Bajden je sa liderima zemalja saveznika, EU i NATO razgovarao nakon što je američki Kongres usvojio, a Bajden potpisao, zakon o budžetu, kojim je odbačen zahtev Bajdena za pružanje pomoći Ukrajini u iznosu od više milijardi dolara.

13.40 Ukrajina danas prelazi na režim "kontrolisane fleksibilnosti" kursa grivne

Narodna banka Ukrajine (NBU) saopštila je da od danas prelazi sa fiksnog kursa ukrajinske valute grivne na režim "kontrolisane fleksibilnosti".

Kako prenosi Komersant, zvanični kurs grivne će se određivati transkacijama na međubankarskom deviznom tržištu, ali Narodna banka Ukrajine će i dalje ograničavati fluktuacije kursa i sprečavati značajno jačanje ili slabljenje ukrajinske valute.

Ukrajinski regulator je napomenuo da je režim fiksiranja kursa grivne, koji je uveden nakon izbijanja sukoba u februaru 2022. godine, efikasan samo u ograničenoj perspektivi i tokom vremena dovodi do akumulacije valutnih rizika i povećanja mikro- i makroekonomskih neravnoteža.

09.23 Kijev: Uništeno 29 ruskih dronova i jedna krstareća raketa

Ukrajina je uništila 29 od 31 ruskog drona i jednu krstareću raketu, od kojih je većina ciljala regione Nikolajeva i Dnjepropetrovska, saopštila je ukrajinska vojska. Napadi su tokom noći u talasima trajali više od tri sata, navodi južna komanda ukrajinskih snaga, prenosi Rojters.

Delovi pogođenih letelica koji su padali u gradu Dnjepru na jugoistoku zemlje izazvali su požar u privatnoj firmi koji je brzo ugašen, saopštio je guverner Dnjepropetrovske oblasti Sergej Lisak.

Oštećenje proizvodnih objekata u industrijskom preduzeću u Pavlogradu dovelo je do požara koji je takođe ugašen, dodao je Lisak u objavi na Telegramu. Iznad južnog regiona Nikolajeva uništeno je 16 dronova, saopštio je guverner Vitalij Kim.

08.02 Ukrajina nastavlja kontraofanzivu u Zaporožju i kod Bahmuta

Ukrajinske kontraofanzivne operacije nastavljene su u Zaporožju i kod Bahmuta, a ukrajinske trupe su od 2. oktobra malo napredovale u blizini granice između regiona Donjecka i Zaporožja, navodi se u novom izveštaju Američkog instituta za proučavanje rata.

"Geolokacijski snimci objavljeni 2. oktobra pokazuju da su ukrajinske snage napredovale neznatno severozapadno od Novomajorske (18 km jugoistočno od Velike Novoselke). Ukrajinski generalštab je izvestio da su ukrajinske trupe nastavile ofanzivne operacije u Melitopolju (zapadno od Zaporoške oblasti) i pravcima Bahmuta", piše u izveštaju.

Prema pisau Uniana, u protekla 24 sata Rusi su napali na nekoliko linija fronta. Generalštab je izvestio da su u pravcu Bahmuta ruske snage bezuspešno pokušale da povrate izgubljenu poziciju u oblasti Andrejevke u Donjeckoj oblasti, a u Zaporožju da povrate položaje u oblasti Novodarovke i Verbove.

08.01 Zelenski: Ukrajina bi mogla da počne pregovore o članstvu u EU ove godine

Kijevu je rečeno da je "apsolutno moguće“ da pregovori o članstvu u EU počnu ove godine, rekao je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski posle iznenadnog sastanka ministara spoljnih poslova EU u ukrajinskoj prestonici.

"Naš ključni cilj je da ove godine donesemo odluku o početku pregovora o članstvu. I danas sam još jednom na sastancima i pregovorima čuo da je to apsolutno moguće", rekao je Zelenski u svom noćnom obraćanju.

Predsednik je rekao da je "samo pitanje vremena" kada će se Ukrajina pridružiti bloku i da će "definitivno ispuniti" svoj deo preduslova.

Dodao je da je Ukrajina lider u zaštiti samih temelja na kojima počiva evropsko jedinstvo – "Jedinstvo moderne Evrope, koja ceni ljudsku slobodu i ravnopravnost nacija, ceni međunarodno pravo".

On je rekao da su razgovori uključivali i pokušaj Rusije da zaobiđe međunarodne sankcije, bezbednost u Crnom moru i rad ukrajinskih luka i jačanje ukrajinske protivvazdušne odbrane.

Naveo je i da se Italija obavezala da obnovi katedralu u Odesi, koja je uništena u ruskom raketnom udaru u julu.

08.00 Harkov zbog rata gradi prvu podzemnu školu

Ukrajinski grad Harkov izgradiće prvu potpuno podzemnu školu, s ciljem zaštite učenika od učestalih ruskih raketnih napada, objavio je gradonačelnik Ihor Terehov.

"Takvo sklonište omogućiće hiljadama dece u Harkovu da nastave bezbedno obrazovanje "licem u lice" čak i tokom raketnih pretnji", objavio je Terehov na Telegramu, prenosi Rojters.

07.52 Pentagon: Ponestaje novca za dopunu vojnih zaliha nakon slanja oružja Ukrajini

Pentagon je upozorio američki Kongres da mu ponestaje novac za zamenu oružja koje su SAD poslale Ukrajini i da je primoran da uspori snabdevanje pojedinih trupa kako bi ih zaštitio od "neizvesne budućnosti".

"Neuspeh da popunimo naše vojne zalihe na vreme može da naškodi spremnosti naše vojske", navodi se u pismu upućenom liderima Kongresa u koje je AP imao uvid. U pismu se navodi da će SAD bez dodatnog novca morati da odlože zamenu ili da smanje kapacitete kada je reč o protivvazdušnoj odbrani, municiji i bespilotnim letelicama.

07.40 Kakva posledice po Ukrajinu može da ima odluka američkog Kongresa da u narednom periodu ne šalje pomoć Ukrajini?

Predsednik SAD-a Džo Bajden je u nedelju potpisao predlog zakona o produženju finansiranja savezne vlade za 45 dana u kojoj, ovog puta, nema stavke o pomoći Ukrajini. Američki predsednik je nakon toga na konferenciji za novinare u Beloj kući rekao da će uprkos tome Amerika nastaviti da podržava Kijev, dok sa suprotne strane kažu da ovo odbijanje pre svega "shvataju kao incident", i da se ne radi o "nečemu sistematskom". Detaljnije o svemu pročitajte u posebnom tekstu.

07.30 Guvernator Brjanske oblasti: Ukrajina kasetnom municijom gađala selo Klimovo u Brjanskoj oblasti

Kijev je danas kasetnom municijom gađao rusko selo u blizini ukrajinske granice, oštetivši nekoliko kuća, saopštio je guvernator Brjanske oblasti Aleksandar Bogomaz.Prema prvim informacijama, u granatiranju sela Klimovo nije bilo žrtava, napisao je Bogomaz na Telegramu, prenosi agencija RIA Novosti.

Dodao je da je oštećeno više stambenih i pomoćnih objekata.Rojters navodi da nije bio u mogućnosti da nezavisno proveri izjavu ruskog zvaničnika, koju je ovaj dao bez pružanja vizuelnih dokaza. Iz Ukrajine nije bilo komentara.

06.45 Naredne godine Moskva izdvaja trećinu budžeta za odbranu

Rusija će u 2024. izdvojiti gotovo trećinu budžeta za odbranu, pokazuju dokumenti Kremlja. Moskva takođe planira i da poveća zaduženje države kako bi u narednim godinama mogla da financira ono što naziva "specijalna vojna operacija", piše Sky News.

Moskva navodno računa na to da će se prihodi od nafte i plina oporaviti na niveo od pre invazije. Tako će sledeće godine potrošnja za "nacionalnu odbranu" ruskog budžeta iznositi ukupno 10.78 triliiona rubalja, prema dokumentima ministarstva financija. Pre invazije na Ukrajinu, 2021. potrošnja za odbranu je činila 14.4 odsto ukupne potrošnje, dok je sledeće godine porasla na 17.7 odsto. 

06.39 Borelj: EU bi ove godine mogla odobriti pet milijardi evra vojne pomoći Ukrajini

Evropska unija nastavlja da pruža Ukrajini vojnu pomoć, uključujući oružje, municiju i vojnu opremu, kao i obuku za vojno osoblje, i mogla bi da ove godine odobri prvih pet milijardi evra u okviru Evropskog mirovnog fonda za sledeću godinu, izjavio je danas visoki predstavnik EU za spoljnu politiku u bezbednost Žozep Borelj.

„Predložio sam novi bilateralni višegodišnji paket u okviru Evropskog mirovnog fonda (EPF), do pet milijardi evra za narednu godinu. Nadam se da ćemo moći da postignemo dogovor pre kraja godine kada države članice moraju da se dogovore oko revizije Višegodišnjeg finansijskog okvira“, rekao je Borelj na konferenciji za novinare u Kijevu nakon sastanka Saveta EU za spoljne poslove, prenosi Ukrinform.

On je dodao da se nastavlja obuka ukrajinskih vojnika i da je cilj da se u narednim mesecima obuči 40.000 vojnika, što uključuje specijalizovanu obuku za pilote borbenih aviona.

 

 

06.30 Ukrajina uklonila mađarsku OTP banku sa liste "sponzora rata"

Ukrajina je uklonila mađarsku OTP banku sa  liste "međunarodnih sponzora rata", koja obuhvata kompanije optužene da finansijski podržavaju rusku invaziju, saopštila je ukrajinska Nacionalna agencija za prevenciju korupcije.

"Tokom razgovora koji su poslednjih dana intenzivno trajali uz učešće Službe za spoljne poslove EU, OTP banka je preuzela niz obaveza u vezi sa svojim budućim planovima za rusko tržište", navodi agencija u obrazloženju odluke, prenosi Rojters.

Banka je dodata na listu "međunarodnih sponzora rata" u maju zbog nastavka poslovanja u Rusiji. Suspendovana je sa liste 29. septembra, pošto se Kijev nadao da će ta odluka dovesti do toga da Mađarska deblokira 500 miliona evra vojne pomoći EU, ali vlasti u Budimpešti su saopštile da suspenzija ne ukazuje na značajne promene, podseća britanska agencija.

06.20 Kremlj o izostanku nove pomoći Ukrajini: Vašington će nastaviti da bude uključen u sukob

Kremlj je saopštio da veruje da će Vašington nastaviti da bude direktno uključen u sukob.

"Odbijanje Vašingtona da finansira Kijev je privremena pojava, jer će Amerika i dalje biti direktno uključena u sukob", ocenio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov, komentarišući odluku američkog Kongresa da usvoji zakon o privremenom finansiranju koji izostavlja pomoć Kijevu.

06.00 Bugarska zvanično zabranila ulazak u zemlju ruskim automobilima

Bugarska carinska služba uvela je juče zabranu ulaska ruskih automobila na teritoriju Bugarske.

"Zabrana ulaska automobila registrovanih u Rusiji odnosi se i na tranzitna putovanja preko teritorije zemlje", navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu carine, prenosi TASS.

Izuzeci postoje za automobile kupljene u Rusiji za potrebe diplomatsko-konzularnih predstavništava.

"Automobili, koji se već nalaze na teritoriji Bugarske moraju da napuste zemlju najkasnije šest meseci od dana ulaska. Izričito je zabranjen ulazak ili produženje dozvole za privremeni prevoz", dodaje se u saopštenju.

Zabrana ulaska za ruske automobile već je na snazi u Letoniji, Litvaniji, Poljskoj, Finskoj i Estoniji, a od sutra, 3. oktobra, biće uvedena i u Norveškoj.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je zabranu niza zemalja Evropske unije za ulazak automobila sa ruskim registarskim tablicama nazvao "nacizmom".

"Bio sam zapanjen koliko su brzo Evropljani, praktično svi, izgubili spoljašnji izgled iza koga su se krili poslednjih nekoliko godina, zadržavajući neke ostatke ne samo diplomatije, već i elementarne etike. Generalno, ovo je manifestacija onoga što se obično naziva nacizmom. Samo u odnosu na Ruse", rekao je Lavrov.