Odluka iz Strazbura uzburkala strasti u BiH: Trnovit put od dejtonskog glasanja po naciji do prava na izbor po programu

Evropski sud za ljudska parva u Strazburu doneo je presudu po apelaciji savetnika člana Predsedništva BiH Željka Komšića, Slavena Kovačevića, protiv BiH, prema kojem bi članovi Predsedništva, kao i delegati u domu parlamenta, trebalo da budu birani s područja cele države, a ne iz entiteta s obzirom na to da se prema Ustavu Bošnjaci i Hrvati biraju sa teritorije Fedreacije BiH, a Srbi sa teritorije Republike Srpske.

Kovačević se naime žalio sudu da je na ovaj način ugroženo njegovo pravo jer ovako nije moguće da se svakom građaninu BiH omogući da glasa za bilo kog kandidata bez obzira na etničku pripadnost. Da bi ovo vilo primenjeno, neophodna je promena Ustava, pa samim tim i Dejtonskog sporazuma.

Bosna i Hercegovina je na Evropskom sudu za ljudska prava već proglašena krivom za kršenje ljudskih prava i diskriminaciju u predmetima Sejdić-Finci, Zornić, Pudarić, Pilav i Šlaku protiv BiH. Građani su u tim slučajevima tužili BiH zbog diskriminacije, jer im je onemogućeno da budu birani u Predsedništvo BiH i Dom naroda BiH jer se ne izjašnjavaju kao pripadnici jednog od tri konstitutivna naroda, ili kao Bošnjak i Srbin žive u "pogrešnom" entitetu. Ove presuda ne primenjuju se već duže od decenije.

"Postoji razlika u mojoj presudi u odnosu na presude drugih aplikanata od ranije. Oni su se naime žalili da je ugroženo njihovo pasivno biračko pravo, odnosno pravo na kandidovanje, i da oni zbog svoje etničke pripadnosti i mesta prebivališta ne mogu da se kandiduju za određene organe vlasti u BiH. Za razliku od njih, ja sam tražio da se zaštiti aktivno biračko telo u smislu da kada biramo članove Presedništva kao kolektivne šefove BIH ne bi smelo da bude etničkih i teritorijalnih ograničenja. Moja namera je bila da svi građani BiH mogu podjednako da glasaju za bilo kog kandidata koji se kandiduje za Predsedništvo. Što se Doma narodne skupštine tiče, stvar je kompleksnija. Ako se zadrži njegov zakonodavni karakter, onda treba da svako može da glasa podjednako i u jednakim uslovima. Ukoliko to ne bude zakonodavni organ, odnosno ako to bude telo koje će štititi kolektivna prava, onda bi zaštita tih vitalnih interesa bila u okviru nekoliko uskih pitanja koja se tiču entiteta", rekao je za Euronews Srbija Slaven Kovačević.

Euronews

Kovačević objašnava da je njegov cilj da se na budućim izborima u BiH omogući glasačima da glasaju na osnovu političkih stavova i programa koji su im ponuđeni, a ne da, kako dodaje, presudnu ulogu ima etničko usmeravanje.

"Svaki birač u BiH bi odluku za koga će da glasa treba da donosi na konto politčkog programa, poruka koje su upućene, samih kandidata i procene. Međutim, kod nas kada prođete kroz etničku matricu vi nemate mogućnost da glasate za kandidate koje želite, već se to aktivno biračko pravo sužava na one koji imaju određenu etničku pripadnost i dolaze sa određne teritorije. U tom pogledu ne možete da glasate za kandidate koje želite, već vas neko usmerava na kandidate određene etničke pripadnosti", kaže Kovačević.

Kako ponavlja, njegova namera je da svi imaju jedna prava prilikom izbora nevezano za etničku i teritorijalnu pripadnost.

"Ja tražim da mi koji živimo na prostoru BiH ne budemo ogrančeni u izboru za člana Predsedništva koji su etnički Bošnjaci ili Hrvati, nego da možemo da glasamo za sve kandidate koji se nalaze na listiću", dodaje.

Kovačević: Moramo najpre da krenemo od Ustava

Upitan kako bi BiH izgledala kada bi ova presuda bila primenjena i sprovedena u praksi, Kovačević kaže da je nephodno da se ona implementira, jer to je jedni način da se ostvari potpuna demokratija u BiH, a na taj način se i otvore vrata u određenim institucijama.

"BiH to mora da uradi iz više razloga. Nas evroatlanske integracije primoravaju da menjamo određene propise u BiH, ali da bi tako nešto bilo moguće mi mora da krenemo od temeljnog dokumenta, a to je Ustav. Prvo, mora da napravimo intervencije u njemu na način da u njega ugardimo demokratske standarde. Oni za sada ne postoje. Kod nas postoji neka varijacija ograničene demokratije koja ima za cilj da učini raspodelu etničke moći među različitim nacijama. To nije puna demokratija. Upravo bi zaštita aktivnog biračkog tela bila put ka ostvarenju pune demokratije. Tako bismo suverenitet dali građanima. To je inače sandard u svim demokratskim državama. To se čini kroz aktivno biračko pravo, odnosno građani biraju svoje politčke predstavnike u institucijama", objašnajva Kovačević.

Upitan da li bi na ovaj način moglo da dođe do određene diskriminacije na koju neki ukazuju, on kaže da u demokratiji, kojoj se teži, to nije moguće, jer kroz nju je nemoguće znati ko može da dođe na vlast uopšte, a kamo li da neko bude diskriminisan. 

"Ako ovde obezbedimo punu demokratiju, onda bi u izbornom sistemu svi imali jednaka prava. Suština demokratije je da ne znate ko bi bio buduća vlast. BiH žele da se učlane u EU, ne da bude deo SAD. Mi menjamo politički sistem da obezbedimo potpunu jednakost svih građana. Pominju neku deskriminaciju, ali ne može demokratija to da omogući. Ne znamo koji će kandidati da uđu u vlast. To je suština demokratije kojoj težimo. Ne možemo da pretpostavimo ko će biti deo vlasti. Demokratija čak služi da se i smeni vlast ako građani nisu zadovoljni", objasnio je on.

Kakvo je obrazloženje suda?

Evropski sud za ljudska prava juče je objavio sažetak presude u predmetu Slaven Kovačević protiv Bosne i Hercegovine u kojoj je utvrdio da je aktivno biračko pravo Kovačevića prekršeno.
U presudi Veća Evropski sud za ljudska prava je, sa šest glasova za i jednim protiv, ocenio da je Bosna i Hercegovina prekršila član 1. Protokola br. 12 (opšta zabrana diksriminacije) Evropske konvencije o ljudskim pravima u pogledu Kovačevićeve nezastupljenosti u Domu naroda Parlamentarne skupštine BiH i Predsedništvu BiH.

Sud je utvrdio da je trenutni politički sistem etničku zastupljenost učinio relevantnijom od političkih, ekonomskih, socijalnih, filozofskih i drugih razmatranja i na taj način pojačao etničke podele u zemlji i narušio demokratski karakter izbora. Konstitutivni narodi, smatra Sud, očigledno uživaju privilegovan položaj u sadašnjem sistemu.

Podnosilac apelacije se žalio da zbog kombinacije teritorijalnih i etničkih uslova koji se primenjuju na Dom naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine nije mogao glasati za kandidate po svom izboru na poslednjim Opšim izborima, koji su održani 2022. Slično, nije mogao da glasa za kandidate po svom izboru na poslednjim predsedničkim izborima na državnom nivou 2022. godine.

profimedia

Presudu je donelo veće od sedam sudija, a primećeno je da je suština apelantovog slučaja da zbog aranžmana podele vlasti, Bosna i Hercegovina nije bila istinska demokratija, već "etnokratija" u kojoj je etnička pripadnost, a ne državljanstvo, bila ključ za osiguranje moći i resursa i u kojoj su tri dominantne etničke grupe kontrolisale državne institucije kako bi ostvarile svoje interese, dok su svi ostali bili građani drugog reda.

"Sud je bio svestan istorijskog konteksta, posebno da su aranžmani o podeli vlasti osmišljeni da okončaju brutalni sukob obiežen genocidom i "etničkim čišćenjem". Priroda sukoba bila je takva da je odobrenje "konstitutivnih naroda" bilo neophodno da bi se osigurao mir. Stoga je bilo zamislivo da bi postojanje drugog doma, sastavljenog samo od predstavnika tri glavne etničke grupe, bilo prihvatljivo u posebnom slučaju Bosne i Hercegovine, da su ovlaštenja Doma naroda bila ograničena na: usko i strogo definisani vitalni nacionalni interesi 'konstitutivnih naroda'", zaključio je Sud.

Sud smatra da u njemu treba da budu zastupljeni svi segmenti društva.

"Kako je bilo, sadašnji aranžmani su etnička razmatranja i/ili predstavljanje učinili relevantnijim od političkih, ekonomskih, socijalnih, filozofskih i drugih razmatranja i/ili predstavljanja i na taj način pojačali etničke podjele u zemlji i potkopali demokratski karakter izbora", istaklo je sudsko Veće.

Sud je ocenio da je došlo do povrede člana 1. Protokola br. 12. Konvencije u vezi sa pritužbom podnosioca predstavke u vezi sa sastavom Doma naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine.

"Kovačević se požalio da je na izborima za Predsedništvo Bosne i Hercegovine njegov izbor bio ograničen na one kandidate koji su se izjasnili kao Bošnjaci i Hrvati. Samo su stanovnici Republike Srpske imali pravo da glasaju za one kandidate koji su se izjasnili kao Srbi. Na kraju, oni koji se nisu izjasnili kao pripadnici 'konstitutivnih naroda' nisu imali pravo da se kandiduju na izborima za Predsedništvo Bosne i Hercegovine. Tvrdio je da je zbog te kombinacije teritorijalnih i etničkih zahteva njegovo zakonsko pravo glasa ograničeno na diskriminatorski način na osnovu mesta njegovog prebivališta i na etničkoj osnovi", navodi se.

Kakve su reakcije?

Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Sarajevu podržala je danas presudu Suda za ljudska prava, koja se odnosi na izborni sistem u Bosni i Hercegovini, ali je navela da će njeno sprovođennje biti moguće samo uz pregovore, konsenzus i kompromis. U objavi na društvenoj mreži Iks, iz Ambasade su podsetili da su SAD od 2006. podržavale nastojanja da se ispregovara set amandmana na Dejtonski ustav, koji su, između ostalog, bili usmereni na rešavanje presuda Evropskog suda za ljudska prava.

Ti napori su, kako se ističe, propali zbog toga što su politički lideri odbili da pregovaraju u dobroj veri, nisu bili voljni da dođu do konsenzusa i kompromisa, ili zato što su svoje uske političke interese stavili ispred interesa naroda.

"Ako Bosna i Hercegovina želi budućnost u evroatlantskim institucijama, presude Evropskog suda za ljudska prava moraće da se primene, ali će to biti moguće samo ako lokalni političari urade težak posao pregovaranja, stvaranja konsenzusa i kompromisa", navodi se u saopštenju.

Juče je među prvima reagovao član Parlamenta BiH Saša Magazinović koji je na društvenoj mreži X naveo da se radi o važnoj presudi.

"Naredni mesec dolaze izvestioci Parlamentarne skupštine Veća Evrope u posetu Bosni i Hercegovini. Biće to prilika za razgovor o implementaciji presuda Evropskog suda za ljudska prava, uključujući i posljednju", naveo je Magazinović.

 

 

Ovim povodom oglasio se i visoki predstavnik međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini Kristijan Šmit koji je rekao da odluku suda shvata kao ohrabrujuću. 

"Ovo je novo ohrabrenje da tražimo način da izbegnemo diskriminaciju i da odgovorimo zahtevima evropskih standarda i zahtevima Evropske konvencije o ljudskim pravima", rekao je Šmit, a prenosi Klix.ba.

Predsedavajuća Komiteta za spoljne poslove Donjeg doma Parlamenta Velike Britanije Ališa Kerns rekla je da se radi o značajnoj presudi koja će imati značajne posledice po Ustav BiH zasnovan na Dejtonu.

"Sud smatra da postojeći ustavni sistem BiH krši pravo na slobodne i demokratske izbore i da je diskriminatoran u pridavanju većeg značaja etničkoj pripadnosti, a ne državljanstvu. Dugo sam tvrdila da je potrebno odmaknuti se od etno-politike", rekla je ona Kearns.

 

 

Ona je navela i da ovakva presuda zadaje težak udarac postojećem sistemu BiH i ističe da nacionalne manjine i građani moraju da imaju isti položaj kao pripadnici konstitutivnih naroda, što, smatra ona, trenutno nemaju.

"Presuda ima ozbiljne posledice po sastav Predsedništva BiH i izbore za Dom naroda, gde su izborni sistemi ukorijenjeni u balansiranju uticaja konstitutivnih naroda. BiH se mora odmaknuti od izbornog sistema zasnovanog na etničkoj pripadnosti, na sistem zasnovan na državljanstvu", dodala je ona i podseća da ukoliko BiH želi napredovati na putu do EU, izborna reforma je neophodna.

O odluci su se zajedničkim saopštenjem oglasili i iz stranaka Trojke (NS, SDP i NiP) navodeći da presuda predstavlja važnu polazišnu osnovu za svake buduće razgovore o reformama u BiH. Kako dodaju, sud je jasno prepoznao da je ustavno-pravna struktura BiH posledica genocida i agresije.

"Ni sam sud ne negira važnost etničkih identiteta, ali je jasno da oni ne mogu biti isključivi identiteti kojima je podređeno sve drugo. U ovom trenutku jasno je da sa ovakvim diskiminacijskim sistemom Bosna i Hercegovina ne može napraviti odlučujuće korake ka članstvu u EU", naveli su iz Trojke.

Član Predsedništva Bosne i Hercegovine Denis Bećirović smatra da je presuda veoma važna jer je to odluka koja ukazuje na neusklađenost Ustava BiH sa međunarodnim pravom i opšteprihvaćenim demokratskim principima i praksama.

"Ovom presudom je utvrđeno kršenje aktivnog biračkog prava, odnosno pravo građana Bosne i Hercegovine da učestvuju u izboru nadležnih državnih organa. Obaveza države Bosne i Hercegovine je da osigura jednaka prava svim građanima", rekao je Bećirović.

Sa druge strane, predsedavajući Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH Marinko Čavara, rekao je da se u BiH prvenstveno moraju primenjivati Detonski mirovni sporazum i Ustav BiH, i da bi ova odluka mogla da izazove nemire unutar BiH.

"Poštujemo Sud iz Strazbura koji donosi svoje odluke na osnovu Povelje o ljudskim pravima i opšteprihvaćenim deklaracijama, ali mi imamo Dejtonski sporazum i Ustav BiH koji prvenstveno moramo da primenjujemo, poštujući sve ove deklaracije koje je BiH prihvatila", rekao je Čavara, a prenosi Klix.ba.

Dodik i Cvijanović: Udar na Ustav BiH, predlog za odbacivanje odluke suda

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik i srpska članica Predsedništva BiH Željka Cvijanović su odluku suda u Strazubru ocenili kao udar na Ustav BiH.

Cvijanović je izrazila uverenje da ova odluka neće biti sprovedena.

"Bilo je nekoliko odluka Evropskog suda za ljudska prava koje su definitivno udar na ustavnu postavku u okviru BiH, pa je tako i sa ovom poslednjom", poručila je Cvijanovićeva. 

Ona je dodala da je odluka doneta sa ciljem da se ukine balans koji je napravljen kada je stvaran Dejtonski sporazum, "i na osnovu kog smo živeli u miru tolike godine, uz naravno veliko političko nerazumevanje", prenela je Srna i dodala da političko nerazumevanje dolazi od onih koji imaju prevelike apetite i misle da treba da svojataju BiH, a da drugi ostaju uskraćeni za ono što im Ustav garantuje.

Tanjug/AP/Darko Vojinović

Sa druge strane, Dodik je naveo da će inicirati državanje sednice Narodne skupštine Srpske, u što skorije vreme, na kojoj bi bilo predloženo odbacivanje odluke suda u Strazburu.

"Predložiću da NSRS odbaci kao neprihvatljive preporuke ovog suda kao čin voluntarizma i idealističkog pristupa uređenju zemlje, kao novo postavljanje nemogućih uslova BiH. Ovo je pravno nedopustiva i politički spekulantska odluka, sistemski razarajuća za BiH", poručio je Dodik na konferenciji za medije, prenosi RTRS.

Prema njegovim rečima, presuda unosi dodatne probleme u BiH i trajno deli zemlju.

"Mislim da nisu ni svesni da BiH čine veći problem na evropskom putu i zaustavljaju je u procesima vezanim za mogućnosti razvoja", naveo je Dodik.