Igre 
Komplikovana matematika i vlada koja nije ni formirana a niko joj ne predviđa pun mandat: Gde je Crna Gora nakon izbora
Komentari28/06/2023
-17:31
Konačni rezultati crnogorskih izbora neće biti proglašeni u zakonskom roku, odnosno 26. juna, rekao je predsednik tamošnje izborne komisije Nikola Mugoša. Tvrdi da je razlog to što su pojedinci čekali poslednji rok za prigovore. Međutim, od objave prvih rezultata u izbornoj noći bilo je jasno da put do većine u parlamentu neće biti brz i jednostavan, bez obzira na konačne rezultate.
Pokret Evropa sad (PES) očekuje mesto premijera za Milojka Spajića, skoro svi očekuju mesto u vladi, a skoro niko u opoziciji.
Tako je lider DPS Danijel Živković rekao da "Bez koalicije Zajedno, nema stabilne, evropske i reformske vlade", Milan Knežević iz koalicije Za budućnost Crne Gore da "stabilne demokratske, evropske i građanske vlade" nema bez njegove koalicije, a lider Demokrata Aleksa Bečić naveo je isto za svoju koaliciju Hrabro se broji.
Ipak, nijedna lista nema dovoljno poslanika da formira vlast. Evropi sad predviđaju se 24 mandata, listi DPS-a 21, koaliciji Za budućnost Crne Gore 13, Demokratama i Uri 11. Za natpolovičnu većinu neophodan je 41 poslanik, a za stabilnu vladu i neke ključne odluke značajno više.
Predsednik UO Centra za monitoring i istraživanje Zlatko Vujović za Euronews kaže da je put do većine koja bi garantovala obećane reforme težak, a brzi dogovor ne očekuje.
"U jednoj tako složenoj kombinatorici, veoma je teško doći do većine koja bi garantovala prohodnost svih reformi koje su obećane zapadnim partnerima, pre svega za članstvo u EU. Tako da će biti mnogo problematičnih pitanja i ja nisam baš siguran da se može očekivati skori dogovor po pitanju toga ko će činiti novu crnogorsku vladu", naveo je Vujović.
Tanjug/AP Photo/Risto Božović
Slično smatra i istoričar Bogdan Živković, koji je za Euronews Srbija rekao da "niko ne očekuje da će se vlada brzo formirati, što je pomalo paradoksalno".
Povezane vesti
"Imali ste jasno podelu na 'DPS blok' i 'anti-DPS blok', koji je 30. avgusta jedva osvojio većinu, ali ona sada raste. Uprkos tome, ili možda baš zbog toga što se DPS raspada, dolazi do fragmentacije političke scene, i samim tim su kombinatorike i ambicije ko će biti novi lider Crne Gore porasle, i komplikuju moguća savezništva", naveo je Živković.
Kaže da je tu i "jak zapadni uticaj koji dodatno sve komplikuje", pa se stvara situacija u kojoj niko nije dominantan, i se isključi DPS, minimum tri stranke moraju da formiraju vladu.
Kako bi vlada mogla da izgleda?
Kombinacija je nebrojeno, a sagovornici Euronews Srbije saglasni su u oceni da je jedino izvesno da će PES biti u vladi, uz manjine.
"Manjine su izvesne, PES je izvestan, najverovatnije Demokrate, ono što ostaje otvoreno da li i neke partije koje okupljaju nacionalne Crnogorce. Dominantno, iako su građanski orijentisane, makar prema javnom iskazu, i PES, a takođe i Demokrate, su veoma bliske Srpskoj pravoslavnoj crkvi, i određenim krugovima u Beogradu", istakao je Vujović.
Spajić je bio jasan - pored DPS-a, nema mesta saradnji ni sa Urom Dritana Abazovića, koji je juče rekao da nema protiv da njihov koalicioni partner, Demokrate, samostalno pregovara o ulasku u vlast.
"Lični animozitet između eventualnog premijera Spajića i aktuelnog, odlazećeg premijera Abazovića je previše velik. Na kraju, PES je istrpela veliki gubitak glasova upravo zbog jedne neviđene kampanje diskreditacije koju je vodila Vlada Crne Gore, predvođena Abazovićem", ističe Vujović.
Živković navodi da će vlada, kada bude formirana, teško izdržati pun mandat, i za to navodi nekoliko razloga.
Povezane vesti
"Pre svega se radi o borbi političkih lidera za to ko će biti novi vođa Crne Gore. Zatim, Evropa sad je imala strelovit uspeh zbog ekonomskih mera, i ako nastave sa takvom vrstom socijalnog davanja, mislim da će mnogi hteti da obore tu vlast, jer će svima drugima na poltiičkoj sceni biti u interesu da ih malo spuste", kaže Živković.
Dodaje da se to i desilo pred ove izbore, kada je došlo do "afere Do Kvon koju je pokrenuo Abazović a drugi su se priključili".
"Pokret Evropa sad nameće glavne teme u poltici Crne Gore, i svi ostali moraju da se defanzivno politički ponašaju. Oni su na neki način svima trn u oku, zbog toga verujem da neće biti stabilna vlada i da će mnogi hteti da spuste njihove šanse", ističe Živković.
Povezane vesti
Da li DPS može da se nada učešću u vlasti?
Evropa sad ostavlja prostor i za okosnice nekadašnjeg Demokratskog fronta - Andriju Mandića i Milana Kneževića, čija koalicija ima 13 poslanika. Te stranke se nekad pominju kao neprihvatljive za zapad, ali i za neke predstavnike manjina koje su ostvarile odličan rezultat.
"Moguće je da eventualni premijer Spajić bude tražio model da Demokratski front pokrije pozicije po dubini, na taj način zadovoljavajući zapadne partnere da nemaju zvanično ministara u Vladi, ali da imaju i dalje veliki deo kolača izvršne vlasti, a s druge strane da u Vladu uđu predstavnici manjina", navodi Vujović.
Mnogi posmatrači, nakon poraza Mila Đukanovića na predsedničkim izborima a zatim i sada nakon što DPS nije osvojio najviše glasova, smatraju da je ta partija i definitivno sklonjena u opoziciju.
Živković navodi da je, iako je nezahvalno predviđati, teško ostvarivo da se DPS nađe u vladi koja bi trebalo da se formira nakon ovih izbora.
"Ipak, ako pratimo generalno diskurs na političkoj seni Crne Gore, DPS nije više glavna tema. Na neki način se zaboravlja i razlog iz kog su svi bili tako ujedinjeni protiv DPS-a. Za neke su to bili nacionalni i verski identitetski razlozi, za druge duga autoritarna vladavina Mila Đukanovića, i kriminal i korupcija sa njom povezani", kaže Živković.
profimedia
Zbog toga, dodaje, veruje da će se DPS vratiti na vlast u dogledno vreme, ali to vreme i dalje nije došlo jer su i dalje "nepopularan partner", i politički identitet svih glavnih igrača se temelji na otporu prema DPS.
"Ipak, ne treba potceniti jednu stvar - manjine u Crnoj Gori igraju malo drugačiju ulogu nego u Hrvatskoj ili Srbiji. U Crnoj Gori su manjine vrlo čvrst saveznik DPS-a, čak i u postizbornim kombinatorikama su govorila da ne žele 'srpske stranke' u vladi. Tako da, DPS iako pada, manjine su mu još jedan saveznik, i oni su sa manjinama i dalje jaka snaga", istakao je Živković.
On kaže i da su ovi izbori definitivno "oterali" Đukanovića u političku penziju.
"Ipak, ne znamo kakva je komunikacija Đukanovića i Zapada, i šta od njega očekuju. DPS je u nekoj vrsti reforme, i nadam se da će to zaista biti jedna dubinska reforma, pa čak i ako se u nekom trenutku vrate na vlast, da će prestati sa onom šovinističkom politikom Đukanovića", navodi Živković.
Nakon proglašenja konačnih rezultata, Skupština se konstituiše u roku od 15 dana. Od tog momenta, predsednik Jakov Milatović ima mesec da obavi konsultacije, nakon čega predlaže mandatara koji u roku od 90 dana treba da sastavi kabinet i program rada vlade.
Preporuka za vas
Komentari (0)