Može li javna rasprava doneti promene: Zakon kojim se kriminalizuje kleveta i uvreda podelio Republiku Srpsku

Nacrt zakona po kojem bi kleveta i uvreda postale krivično delo polarizovao je Republiku Srpsku. Iako medijska udruženja, opozicija i predstavnici pojedinih međunarodnih organizacija ukazuju na činjenicu da bi kriminalizacija klevete i uvrede vratila RS dvadeset godina unazad i da bi uticala na slobodu govora, vlasti kažu da je neophodno urediti javni prostor, jer postoje stvari koje se objavljuju bez provere. Oni tvrde da sloboda govora jeste zagarantovana, ali je ograničeno vređanje.

Za nacrt je u Skupštini Republike Srpske glasalo 49 poslanika, a  protiv je bio 21. Ono što sada sledi je dvomesečna rasprava o konačnom predlogu nakon čega bi on morao ponovo da se nađe pred poslanicima.

Prema  nacrtu za klevetanje nisu predviđene zatvorske kazne, ali jesu novčane i to u iznosima od oko 2.500 do čak 50.000 evra. Veće kazne propisane su u situacijama kad je kleveta iznesena u medijima, uključujući i društvene mreže ili su one izrečene na javnom skupu. 

Dosadašnjim zakonom kleveta se tretira kao prekršaj za koji nisu predviđene novčane kazne. Narodna skupština RS je u julu 2001. godine klevetu prebacila iz krivične u građansku oblast tako što je donela Zakon o zaštiti od Klevete RS koji je trenutno još na snazi.

I nakon što je ovaj zakon usvojen pre 22 godine o kleveti se na ovaj način više nije govorilo. Ideju o krimnalizaciji krajem oktobra prošle godine je pokrenuo predsednik Republike Srpske Milorad Dodik koji je na Twitteru napisao da je od Vlade RS tražio donošenje još dva zakona koja se odnose na sprečavanje širenja lažnih vesti i sprečavanje jezika mržnje.  

 

Ministarstvo pravde je potom ustvrdilo da je kleveta kao krivično delo prisutna u svim pravnim regulativama zemljama regiona i EU.

"Podsećamo da je zakonima u pojedinih zemalja EU kleveta sankcionisana čak zatvorskom kaznom, kao što je slučaj u Hrvatskoj", naveli su tada u saopštenju.

Takođe, tokom jedne od raspava u Skupštini ovim povodom, entitetski ministar pravde Miloš Bukejlović izjavio je da je cilj predloženog zakonskog rešenja "zaštita dostojanstva, telesnog i duhovnog integriteta, privatnosti, ličnog i porodičnog života, što je garantovano i Ustavom RS".

"Nije nam namera da uvedemo cenzuru, zabranimo slobodu izražavanja ili štitimo nosioce javnih funkcija. Ovaj zakon u svakom smislu promoviše istinu, a tražiće se od svakog da stoji iza svojih reči", kazao je Bukejlović i dodao da su pojedini novinari i javni radnici "banalizovali cilj donošanja ovog zakona".

Ko se protivi kriminalizaciji klevete i uvrede?

Sa druge strane, oni koji se protive kriminalizaciji klevete i uvrede navode da bi oni mogli da vrate BiH dve decenije unazad, u period kada su novinari mogli završiti u zatvoru radi svojih tekstova i rada u javnom interesu.

Neki od korisnika društvenih mreža navode da su, nakon što je nacrt usvojen u četvrtak, pojedini mediji u znak protesta "ugasili" sve sadržaje na portalima.

Međunarodne organizacije su sa zabrinutošću reagovale i na same najave kriminalizacije klevete i uvrede pa su se specijalni izvestioci za prava na slobodu mišljenja izražavanja, mirnog okupljanja i udruživanja Ujedinjenih nacija (UN) obratili pismom vlastima Republike Srpske.

Osim zahteva da propis bude povučen iz procedure  upozorili su da bi ponovo kriminalizovanje klevete dovelo do nazatka u stanju ljudskih prava.

Oglasio se i Savet Evrope  koji je osudio nameru vlasti u RS navodeći da bi propis ostavio "širok prostor za interpretaciju od strane sudova kada budu ocenjivali šta ulazi u pojam klevete ili uvrede". Iz delegacije EU u BiH su naveli da bi ovo bilo protivno međunarodnim preporukama, a iz Ambasade SAD-a u BiH su istakli da represivne vlasti koriste takve zakone na štetu novinara,.

Visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini  Kristijan Šmit je kritikovao težnju vlasti da kriminalizuje klevetu i uvredu navodeći da ovo pitanje treba dobro odvagati, kao i da ono onemogućava iskazivanje drugačijeg mišljenja i debate.

Topić: Na udaru su svi - od novinara do doušnika u kafanana i na javnim okupljanjima

Politička analitičarka iz Banjaluke Tanja Topić kaže za Euronews Srbija da ne očekuje da će javna rasprava bilo šta moći da promeni jer, kako kaže, postoji jasan stav vlasti da ovaj nacrt prođe.

"Ako slušamo predstavnike vlasti, oni su veoma odlučni da uvedu kriminalizaciju klevete u Republici Srpskoj, čega svi oni pošteni i čestiti novinari i građani, u njihovoj interpretaciji, ne treba da se plaše.  Već sam takav stav nosi zlokobnu slutnju da će se loše provesti oni koji su digli galamu", objašnjava ona.

Na pitanje šta je po njoj sporno kaa su u pitanju kriminalzacija klevete i uvrede ona odgovara da  se u nacrtu nigde ne spominje interes javnosti. 

"Sporno je što se ovim nacrtom nigde se ne pominje javni interes. Visoke i drakonske novčane kazne jasno otkrivaju nameru predlagača. To je obmana, jer ko ne bude u mogućnosti da plati kaznu mora je odslužiti u zatvoru. Utešno je što je dan zatvora u RS-u poskupeo sa 25 na 50 evra, čime bi se smanjio broj dana u zatvoru. Cinizam je u tome što se vlast u RS-u poziva na zemlje članice Evropske unije, one u kojima je kleveta kriminalizovana. Nacrt nije rađen u Ministarstvu pravde, i od javnosti se skrivaju članovi radne grupe koji su radili u njegovoj izradi", rekla je ona.

Topić kaže da je zabluda da se kazne odnose samo na novinare, već, dodaje, se one odnose na sve pojedince koji kaže "uleću" u privatni prostor.

"Zabluda je, a očito da mnogi građani u RS-u toga nisu svesni, da će ovim zakonom biti "pogođenI" samo novinari, čemu se oni, zapravo, i raduju. Ovim nacrtom je zakonodavac obuhvatio i svakog pojedinca, građanina i "uleteo" u  privatni prostor. Tako da sad opasnost vreba od doušnika u kafanama, na privatnim okupljanjima, svadbama, proslavama, objavama na društvenim mrežama. Na udaru su svi - umetnici, satiričari. Tako da neće flaster na usta morati da zalepe samo novinari i mediji, već i pojedinci", objašnjava.

Topić podseća da je Dodik taj koji je pokrenuo priču oko kriminalzacije klevete i uvrede i navodi da njegov obračun s medijima nije otpočeo ovim.

"Oni koji ga podržavaju navode da je Dodik "stalno izložen" kritikama i uvredama i da to trpi decenijama. Ovim se tako steže omča oko vrata nekolicini medija", kaže ona.

Što se tiče reakcije Šmita, ona kaže se Šmit u RS nalazi u nezavidnoj poziciji.

"Možda bi bilo bolje da je njegova reakcija potpuno izostala. On se nalazi u nezavidnoj poziciji da ga Republika Srpska ne priznaje, uz napomenu da su sve njegove odluke u tišini. Podsetiću na izbore i odluke o finansiranju izbora i tehničkim izmenama izbornog zakona. Deo međunarodnih zvaničnika je određene političare iz RS stavio na crne liste, deo strahuje da bi se mogao sprovesti plan o nezavisnoj RS, pa svaku pretnju o secesiji iz RS dočekaju drhteći, neki treći podržavaju ovakvu politiku iz RS. Dakle, da zaokružim, međunarodna zajednica nema jasnu i konzistentnu strategiju niti viziju kud i kako dalje u BiH, pa se u ovakvim (ne)reakcijama prelama "pluralizam" unutar međunarodne zajednice", smatra Topić.