Igre 
Zemlja bez Ustavnog suda, a niko neće da popusti: Gordijev čvor u Crnoj Gori pokušaće da preseče Venecijanska komisija
Komentari29/11/2022
-19:58
Institucije Crne Gore nalaze se u blokadi nakon što je Ustavni sud ostao bez dovoljnog broja sudija za odlučivanje, a poslanici nisu uspeli da dvotrećinskim odlučivanjem izglasaju nove sudije. To je razlog zašto u Crnoj Gori od oktobra nisu okočani lokalni izbori, zašto je vlada od avgusta u tehničkom mandatu i zašto vanredni parlamentarni izbori još nisu zakazani.
Takvu situaciju najpre je (zlo)upotrebio predsednik Crne Gore Milo Đukanović koji je odlučio da, slobodno tumačeći svoja ustavna ovlašćenja, ne prihvati kadidaturu lidera Demosa Miodraga Lekića za mandara nove crnogorske vlade. Znajući da predstavnici stare parlamentarne većine neće imati kome da se žale na taj postupak Đukanovića, jer Ustavni sud ne može da odlučuje bez sudija, on je Skupštini Crne Gore predložio skraćenje mandata i održavanje parlamentarnih izbora.
Kao odgovor, poslanici stare većine, računajući na to da ni Đukanović nema kome da se žali, usvojili su izmene Zakona o predsedniku čime su Đukanoviću "svezali ruke" po pitanju izbora mandatara, svesno znajući da se time ulazi u ustavne nadležnosti predsednika države, što je nemoguće menjati zakonom.
Ljuti zbog izmenjenog Zakona o predsedniku, DPS, SD i SDP već tri puta organizuju u Podgorici proteste pod nazivom "Ima nas", tražeći da se sporni zakon povuče. Sa druge političke strane, DF, Demokrate i GP URA poručuju da će sporni zakon povući ako Đukanović mandat za sastav vlade dodeli Lekiću.
Sada se i Demokratska partija socijalista uz njene koalicione partnere, ali i Demokratski front, Demokrate i GP URA nalaze u istoj situaciji, jedni drugima zameraju protivustavne poteze, ali nemaju kome da se žale jer je Ustavni sud u blokadi.
Venecijanska komisija bi mogla da reši spor
Čitav spor mogla bi da reši Venecijanska komisija, kojoj se najpre žalio Đukanović. On je ovoj instituciji poslao dopis da se izjasni o ustavnosti Zakona o predsedniku, a odgovor bi trebalo da stigne do 15. decembra. Međutim, čak i ako iz te institucije ocene da je zakonom prekršen Ustav, takva ocena ni na koji način ne obavezuje poslanike da sporni zakon izmene, već je ona pre svega savetodavne prirode.
Lider Demokrata Aleksa Bečić izjavio je da će njihov klub poslanika razmotriti svako mišljenje, pa i ono od Venecijanske komisije kad se upozna s njim, ali napominje da je Ustavni sud jedina institucija čije su odluke pravno obavezujuće.
Povezane vesti
"Valjda bi oni političari, koji su uvereni da je nešto neustavno, trebalo da imaju najviši interes da se Ustavni sud učini funkcionalnim", upitao je on.
Venecijanska komisija umešala se dodatno kako bi se u zemlji smirile strasti tako što je u Podgorici danas održan sastanak predstavnika poslaničkih klubova vlasti i opozicije sa ekspertima iz tog tela o Ustavnom sudu i Zakonu o predsedniku.
Euronews Srbija/Stefan Goranović
Predsednica Venecijanske komisije Kler Bazi Malori nedavno je ukazala na hitnost izbora sudija Ustavnog suda.
Ustavni odbor je, glasovima parlamentarne većine, predložio Skupštini da se na te funkcije izaberu Snežana Armenko, Ilija Vukčević, Jadranka Novaković i Jelena Ružičić.
U prvom krugu glasanja nijedan od tih kandidata nije dobio potrebnu dvotrećinsku podršku poslanika, iako su u pitanju pravnici sa dugogodišnjom uspešnom karijerom, a neki od njih su i univerzitetski profesori. To govori da kandidati nisu izabrani za sudije, ne zbog manjka stručnosti, već zbog političke odluke. U drugom krugu glasanja potrebna je tropetinska podrška, odnosno 49 glasova poslanika.
Odluka odložena za 12. decembar, DPS traži vanredne parlamentarne izbore
Rok za dogovor političkih partija o izboru sudija Ustavnog suda i eventualnom povlačenju Zakona o predsedniku koji je DPS-u sporan je 12. decembar kada će zasedati Skupština.
Iako je bila zakazana za 28. novembar, sednica skupštine na kojoj će se ponovo glasati o sudijma pomerena je za 12. decembar, do kada bi poslanici morali da se dogovore o izboru makar jednog sudije.
Povezane vesti
Na istoj sednici poslanici će ponovo glasati o Zakonu o predsedniku koji je Đukanović odbio da potpiše i vratio ga Skupštini. Ako poslanici opet izglasaju taj zakon, on će po automatizmu stupiti na snagu, jer po Ustavu Crne Gore, ako poslanici dva puta izglasaju isti zakon, on više ne zavisi od potpisa predsednika države, nego automatski počinje da važi.
Iz DPS-a poručuju da su najbolje rešenje vanredni parlamentarni izbori. Kako je rekao šef poslaničkog kluba DPS-a Danijel Živković, šansa za eventualni dijalog je do 12. decembra, ali će se razgovarati o datumu vanrednih parlamentarnih izbora, što je kako je ponovio, preduslov DPS-a za izbor sudija Ustavnog suda.
Demokratska partija socijalista
"Vidite i sami da ne možemo da nađemo rešenje jer imamo potpuno urušavanje institucionalnih kapaciteta. Kada odredimo datum parlamentarnih izbora i kada se povuče Zakon o predsedniku možemo govorimo o tretmanu prema sudijama Ustavnog suda", kazao je Živković.
Vanredne izbore traži i poslanica SDP-a Draginja Vukasnović Stanković. "Od tih izbora upravo beže oni koji su ostvarili većinu 30. avgusta 2020”, navela je poslanica SDP-a i saopštila kako 2/3 građana podržava vanredne izbore.
"Bitka" za Šavnik i beskonačni lokalni izbori
Iako su u 14 opština 23. oktobra održani lokalni izbori, među kojima je i Podgorica, oni još nisu zvanično završeni zbog mesta u kojem nikako da glasanje bude završeno. Naime, u Šavniku se do sad glasalo šest puta, a glasaće se i sedmi. Na dva biračka mesta, u zgradi Skupštine opštine Šavnik i u selu Kruševice birači će ove nedelje ponovo na birališta.
Poslednje glasanje u nedelju je odmah prekinuto, jer je članica koalicije "Za budućnost Šavnika" Darka Ćosović poništila je deo glasačkih listića jer su, kako tvrde iz te koalicije, došli da glasaju birači koji su iz druge opštine.
Problem sa glasanjem nastao je u tom malom u kojem prema popisu iz 2011. godine živi oko 2.000 putnoetnih stanovnika, a u samom naselju oko 400, pa se meštani međusobno poznaju. Međutim, kako se izbori održavaju samo u 13 opština došlo je do premeštanja stanovništva iz jednog dela zemlje u drugo, pa su se uoči glasanja u tom mestu pojavili novi stanovnici, tek registrovani sa novim ličnim kartama.
Za izborni inženjering međusobno se optužuju DPS i Demokratski front koji u tom mestu učestvuje u koaliciji "Za budućnost Šavnika".
Izbori u Šavniku poprimili su tragikomičnu notu, poput one u Nušićevim dramama, a stanovnici kažu da će se glasati najmanje devet puta, jer niko ne želi da popusti. Iako je u Crnoj Gori nedelja neradan dan, priliku da zarade uvideli su ugostitelji koji su odlučili da kafanu otvore i nedeljom zbog novinarskih ekipa koje svake nedelje dolaze kako bi pratili ove maratonske izbore.
Ovo mesto samo po sebi politički je nezanimljivo, niti može da utiče na političke prilike u zemlji, ali nijedna od suprotstavljenih političkih strana ne želi da popusti, pa se iz nedelje u nedelju onima koji imaju važeće lične karte, ali ih meštani ne poznaju kao svoje susede iz sela, ne dozvoljava da glasaju. Kada se dogodi da ove pridošlice u Šavnik uspeju da glasaju, čim to uvide predstavnici izborne komisije namerno unište glasački materijal.
Premijer u tehničkom mandatu Dritan Abazović kaže da se "bitka" za Šavnik ne vodi zbog velikog vodnog potencijala i budućih hidroelektrana, kako se uveliko govori, već iz crnogorskog inata.
"Rekao bih da je to želja za dokazivanjem i neki crnogorski inat koji je proradio između subjekata koji misle da mogu doći do apsolutne većine, ili do većine koaliciono, nego što je to neka velika borba. Ovde u Crnoj Gori postoje te teorije zavere da će da se potopi Šavnik, da će da se grade hidroelektrane, da će da se grade neke druge stvari. Sve je u domenu teorije zavere. Čak i da se pokrene neki značajniji projekat, on se teško može realizovati u jednom mandatu. Pozivam ih sve da u jednom dobrom duhu izađu na izbore, bez tenzija i da se to nekako privede kraju. Pozivam na neku demokratsku širinu", kazao je Abazović za "Vijesti".
Čak i kad bi se izbori napokon okončali, ni građani ni partije ne bi imali kome da se žale, jer Ustavni sud ne funkcioniše. U toj instituciji na odlučivanje čeka više hiljada žalbi, među kojima su i neke bez kojih je nemoguće formirati vlast u mnogim opštinama. Vlast bez odluke Ustavnog suda o pritužbama ne može ni da se formira u Podgorici, pa glavni grad i dalje nema novu upravu.
Kako sada stvari stoje, svi putevi za rešenje vode u Podgoricu i to na relaciji Njegoševa 2 gde je zgrada Ustavnog suda i na Bulevar Svetog Petra Cetinjskog 10 gde se nalazi Skupština Crne Gore. Tek tada moći će da budu finalizovani lokalni izbori, zakazani eventualni vanredni parlamentarni izbori, kao i redovni predsednički izbori na kojima će najzanimljivije biti to da li će Đukanović ponovo biti kandidat za šefa države.
Komentari (0)