Igre 
Đukanović u političkom ćorsokaku: U Podgorici protest, ali bez njega, svi putevi vode ka Lekiću kao novom mandataru
Komentari08/11/2022
-14:44
Kad je 2007. godine pisan i usvojen aktuelni Ustav Crne Gore lider Demokratske partije socijalista i najmoćnija politička figura u Crnoj Gori Milo Đukanović formalno je bio u političkoj ilegali. Naime, on se godinu dana pre toga povukao sa svih državnih funkcija uz reči da želi da odmori i posveti se biznisu. Na čelu države bio je Filip Vujanović, a premijer je bio Željko Šturanović, obojica funkcioneri DPS-a.
Niko tada, pišući Ustav nije predvideo situaciju u kojoj se 15 godina kasnije našla Crna Gora. DPS više nije vladajuća politička partija, njen lider Đukanović nalazi se na protokolarnoj funkciji predsednika države, a parlamentarnu većinu danas čini tadašnja opozicija i to uz samo jedan poslanički glas koji potpuno menja političku situaciju.
Mnogo nedorečenosti u važećem Ustavu dovelo je Crnu Goru u veliku političku krizu, koja, kako stvari stoje, ni malo ne ide na ruku Đukanoviću.
Đukanović iskoristio nedorečenost ustavnih ovlašćenja
Đukanović je koristeći nedorečenost svojih ustavnih ovlašćenja, a pozivajući se na član 95 pokušao da "pomrsi konce" svojim političkim protivnicima. "Predsednik predlaže Skupštini mandatara za sastav Vlade, nakon obavljenog razgovora sa predstavnicima političkih partija zastupljenih u Skupštini", stoji u pomenutom članu i ništa više što bi moglo da predvidi korake predsednika države.
Koristeći se odlukom Demokratstkog fronta, Demokrata, GP URA i ostalih iz stare parlamentarne većine da odbiju da dođu na konsultacije, Đukanović je odlučio da, uz obrazloženje kako "nije stekao utisak da postoji jasna većina koja bi bila u stanju da formira Vladu", odbije predlog da lideru Demosa Miodragu Lekiću da mandat za sastav nove vlade.
Bila bi to treća vlada u Crnoj Gori nakon izbornog poraza DPS-a 2020. godine. I ne bi to bila stabilna vlada sa nekim prevelikim izgledima za dugoročni mandat, ali bi bila vlada sastavljena na osnovu postizborne matematike zasnovane na glasovima birača, ili kako se to među političarima popularno kaže: izbornoj volji građana.
Stara parlamentarna većina rešila da mu se politički osveti
Razgnevila je do tada teško zavađane političke partije odluka Đukanovića da Lekiću ne poveri mandat, pa su, iako su teškim višednevnim pregovorima došli do imena mandatara, sada vrlo lako postigli dogovor da se politički osvete Đukanoviću.
Povezane vesti
Na predlog Demokratskog fronta izmenjen je Zakon o predsedniku. čime su mnoge nedorečenosti iz Ustava ovoj državnoj figuri, kao što su ovlašćenja, nadležnosti i potezi nakon što bi vladi bilo izglasano nepoverenje, postale određenije.
Ne kriju iz DF-a, ali i ostalih njihovih parlamentrnih partnera da je ovo izmena zakona nužno napravljena kako bi se rešila aktuelna politička kriza, jer Crna Gora od avgusta funkcioniše uz vladu koja je u tehničkom mandatu.
Pola sata posle ponoći, tesnom većinom usvojila je Skupština spomenute izmene Zakona o predsedniku i tako Đukanoviću "vezala ruke" po pitanju izbora mandatara. Optužili su poslanici DPS-a u toj noći svoje parlamentarne kolege za ustavni puč. Bio je to uvod u dalje poteze Đukanovića.
Pozivajući se na to da izmene zakona utiču na izmene ustavnih ovlašćenja, Đukanović je juče Skupštini vratio na ponovno odlučivanje sporni Zakon.
Međutim, u ovoj situaciji protiv njega je član 94 Ustava Crne Gore. "Predsednik Crne Gore je dužan da proglasi zakon u roku od sedam dana od dana usvajanja zakona, odnosno u roku od tri dana ako je zakon usvojen po hitnom postupku ili da zakon vrati Skupštini na ponovno odlučivanje. Predsednik Crne Gore dužan je da proglasi ponovno izglasani zakon", stoji u članu.
Dakle, ako Skupština ponovo izglasa Zakon o predsedniku on će svakako stupiti na snagu i Đukanović će morati da ga potpiše. Istu sudbinu doživeo je sporni Zakon o slobodi veroispovesti, koji je doveo do političkih promena u Crnoj Gori.
Svi putevi vode ka Lekiću kao mandataru
Kako stvari sada stoje, svi putevi vode ka lideru Demosa Miodragu Lekiću kao novom mandataru vlade Crne Gore. Tom diplomati više puta izmakle su razne funkcije, od predsednika države, do premijera. Ovoga puta čini se da će sesti u premijersku fotelju.
EPA/BORIS PEJOVIC
Povezane vesti
"Inače racionalni i moguće brz izlaz iz nastale krize je sledeći - da predsednik države, na osnovu ustavne obaveze koju je očigledno ignorisao, sad napravi ozbiljan krug razgovora s predstavnicima parlamentarnih partija i zavisno od postojanja predloga većine, omogući imenovanje potencijalnog mandatara, bilo kako se on zvao, i time omogući glasanje u Skupštini, koja je krajnje mesto ustavno-demokratske odluke o formiranju svake Vlade”, poručuje Lekić u izjavi za podgoričke Vijesti.
Da je izmena Zakona o predsedniku iznuđen potez, saglasan je i Lekić koji napominje da je parlamentarna većina imala dve mogućnosti - da se povuče pred ustavnim nasiljem šefa države ili da reaguje u interesu demokratskih principa, zaštite Ustava i dostojanstva parlamenta.
U trenutku kada je vlada u tehničkom mandatu, Ustavni sud u blokadi jer nema dovoljan broj izabranih sudija za odlučivanje, Lekić sledeće poteze Đukanovića vidi u opstrukciji rada Skupštine.
Povezane vesti
"Dakle, plan je da se u narednom periodu destabilizuje pravno-političko-institucionalni sistem zemlje i da ostane samo jedna institucija, ona predsednika države. I to predsednika koji čelno proklamuje vaninstitucionalno delovanje i borbu u narednom periodu", navodi Lekić.
Od njega ipak očekuje da sad napravi ozbiljan krug razgovora s predstavnicima parlamentarnih partija i zavisno od postojanja predloga većine, omogući imenovanje potencijalnog mandatara, bilo kako se on zvao, i time omogući glasanje u Skupštini, koja je krajnje mesto ustavno-demokratske odluke o formiranju svake Vlade.
U Podgorici zakazan protest, Đukanović podržava ali iz Egipta
Mnogi pravnici ocenjuju da je izmenom zakona prekršen Ustav, jer je pravno nemoguće manjim pravnim aktom, što je zakon, menjati najviši pravni akt, što je Ustav. Izmene zakona kritikovala je i ministarka evropskih poslova Jovana Marović, inače članica GP URA. "Mislim da je na neki način sporno menjati Ustav zakonom i da je to nešto što možda potencijalno i može doneti određenu stabilnost, ali sa aspekta same procedure jeste sporno", navela je Marović.
Ustavni sud Crne Gore trenutno je u blokadi jer poslanici nisu izabrali nedostajuće sudije, za šta je bilo potrebno dve trećine poslaničkih glasova. Iako su kandidati bili odlični, mnogi od njih i predavači na pravnim fakultetima, zbog političke odluke nisu imenovani.
Ako Ustavni sud, kada jednog dana bude odblokiran, odnosno bude radio u punom sastavu, odluči da je Zakon o predsedniku neustavan, Lekić kaže da će poštovati odluku suda.
Do tada, DPS je uz svoje političke partnere u Podgorici za večeras u 18 sati zakazao protest. Pod nazivom "Ima nas" i uz poziv da se ne dozvoli gaženje Ustava, građani su pozvani na skup ispred Skupštine Crne Gore.
Podrška je stigla i od Đukanovića koji se danas zadesio u Egiptu na klimatskom samitu. "Podrška sutrašnjem protestnom skupu čiji je cilj vraćanje kredibiliteta i legitimiteta institucijama i zaštita Crne Gore. Nema opasnijeg podrivanja institucija nego kad se u parlamentu ne poštuje Ustav i ruši ustavni poredak", naveo je on.
Sve ovo međunarodna zajednica posmatra sa negodovanjem, pa su ambasadori zemalja Kvinte pozvali na međustranački dijalog. Evroposlanik Vladimir Bilčik kazao je da Evropa posmatra pažljivo ono što se dešava. "Mi iskazujemo bojazan, a to znači da je situacija veoma ozbiljna. I ovo pitanje je vezano za kapacitet Crne Gore da se pozabavi problemima", rekao je on.
Preporuka za vas
Komentari (0)