Igre 
Poslanici izmenom zakona Đukanoviću "vezali ruke": Dva koraka do raspleta političke mat pozicije u Crnoj Gori
Komentari02/11/2022
-20:11
Poslanci Crne Gore usvojili su izmene Zakona o predsedniku države na predlog Demokratskog fronta tesnom većinom od 41 glasa i to pola sata posle ponoći. Poslanici stare skupštinske većine su ovim izmenama predsedniku Crne Gore svezali ruke po pitanju izbora mandatara nove vlade.
Politička situacija u Crnoj Gori ovim je dobila novi obrt. Umesto da Skupštini bude skraćen mandat nakon odluke Đukanovića da nikoga ne imenuje za mandatara, poslanici su izmenom zakona Đukanoviću suzili mogućnosti prilikom izbora mandatara.
Pred Đukanovićem su sada dva izbora: da izmenjen zakon potpiše - čime bi on stupio na snagu, ili da izglasani zakon vrati Skupštini na doradu. Đukanović bi mogao da se pozove na to da je zakon u suprotnosti sa Ustavom, ali će i tu naići na ćorsokak. Naime, Ustavni sud Crne Gore nalazi se u blokadi, jer nema dovoljan broj sudija za odlučivanje. Nakon što je jedan od sudija penzionisan, poslanici nisu uspeli da izaberu novog, jer je za taj izbor potrebna dvotrećinska većina. Mnoge nevladine organizacije oglasile su se ocenama da je izmenjeni zakon u suprotnosti sa Ustavom, a jedna od njih je i Centar za demokratsku tranziciju.
Pošto su poslanici DPS-a tokom jučerašnje rasprave negodovali zbog izmena zakona, pa čak ih nazvali i ustavnim pučem, velika je verovatnoća da će Đukanović odbiti da potpiše zakon, već će ga vratiti u Skupštinu.
Podsetimo, takav slučaj već je zabeležen prilikom izmene spornog Zakona o slobodi veroispovesti. Nakon što je donet, u Crnoj Gori su mesecima održavane protestne litije, pa je prvi korak nove koalicije nakon smene vlasti DPS-a bila izmena tog zakona. Skupštinska većina ga je izmenila, ali je Đukanović odbio da ga potpiše. Zakon je vraćen u Skupštnu, ali su ga poslanici ponovo izglasali. Tada Đukanoviću po ustavnim ovlašćenjima nije ostala druga mogućnost, već da zakon potpiše, čime je on stupio na snagu.
Takvu sudbinu mogao bi da doživi i izmenjeni Zakon o predsedniku. Ako Đukanović odbije da ga poptiše i vrati ga u Skupštinu, a poslanici opet izglasaju, Đukanović će morati da odobri, jer prema Ustavu, ako dva puta skupština Crne Gore izglasa neki zakon on mora stupiti na snagu.
"Đukanović nema mehanizam da spreči izbor Lekića"
Ključan problem pred kojem se našao Đukanović je to što u Crnoj Gori ne funkcioniše Ustavni sud, smatra direktorka Centra za istraživačko novinarstvo Milka Tadić Mijović. Kako je rekla za Euronews Srbija, ostaje da se vidi kako će sve teći narednih dana i koje poteze će povući DPS, te da se zbog nefunkcionalnosti Ustavnog suda ta stranka nalazi u pat poziciji.
Povezane vesti
"Ali jeste sigurno da vladajuća većina namerava da postavi Lekića za mandatara", navela je ona.
Kako ocenjuje, Đukanović samim tim što nema Ustavnog suda, nema nikavog pravnog mehanizma da to spreči. "Imamo volju 41 poslanika koji su izglasali ovaj zakon i sa druge strane predsednika države. Nažalost, on u ovom momentu ne može da se pozove na Ustavni sud, kao što se stara većina ranije nije mogla pozvati na Ustavni sud pre svega povodom odluka DPS-a, jer nije bilo Ustavnog suda da presudi", napominje Tadić Mijović.
Situaciju u Crnoj Gori opisuje rečima da vlada osećaj pravne nesigurnosti, a da je najveći problem što je rad institucija narušen. "To je jako loše, a za to su odovorne i trenutna većina i trenutna manjina, jer ništa nisu uradili prethodnih meseci kako bi se popunile pravne praznine", napominje ona, a kao izlalz navodi to da pre svega trbalo da se formiraju institucije i da političke partije sa oba pola sednu zajedno i dogovore se.
"Ili nova vlada ili izbori, u svakom slučaju to je nešto što je esencijalno za Crnu Goru, jer je trenutna vlada u tehničkom mendatu izgubila podršku još u avgustu. Crnoj Gori sledi jedna jako teška zima, velika ekonomska i energetska kriza, za sve to je potrebna funkcionalna vlada, ona je izgubila i manjinsku podršku koju je imala ranije, ona ne može donositi ključne odluke", zaključuje ona.
Šta piše u izmenjenom zakonu
Prema usvojenim izmenama Zakona o predsedniku Crne Gore, predsednik je dužan da predloži mandatara u roku od 30 dana od izglasavanja nepoverenja Vladi u Skupštini. Ova odredba dodatno sužava mogućnosti predsednika države, jer Ustav nije predvideo šta se dešava u slučaju da vladi bude izglasano nepoverenje. Isto je dužan da uradi i ukoliko Vlada ne dobije poverenje u Skupštini, ako predsednik Vlade podnese ostavku ili mu prestane mandat iz bilo kog razloga u skladu sa zakonom.
Shodno usvojenom zakonu, predsednik je dužan da predloži novog mandatara u roku od sedam dana, u okviru roka od 90 dana od imenovanja prvog mandatara, za slučaj da je mandat vraćen jednom ili više puta.
"Predsednik predlaže mandatara nakon obavljenih konsultacija, u formi razgovora sa predstavnicima svih političkih partija, grupa građana i nezavisnim poslanicima zastupljenih u Skupštini. Predsednik se kroz razgovor, ili dostavljanjem pisanog obaveštenja od predstavnika političkih partija zastupljenih u Skupštini, ili dostavijanjem potpisa podrške poslanika u formi peticije, informiše o postojanju podrške kandidatu za mandatara", navodi se u predlogu izmena Zakona.
Povezane vesti
Poziv za konsultacije upućuje se u pisanoj formi. Konsultacije koje se obavljaju u skladu sa ovim članom, po izmenama, moraju biti završene najkasnije tri dana pre isteka roka za predlaganje mandatara Skupštini.
I ovo je jedna od bitnih novih odredbi, jer se njom ograničava mogućnost koju je Đukanović iskoristio prilikom poslednjih konsultacija, kada nije pozvao sve lidere parlamentarnih stranaka, među kojima i lidera Demosa Miodraga Lekića.
Predsednik je dužan i da za mandatara predloži kandidata koji ima podršku većine od ukupnog broja poslanika Skupštine, nakon što on prihvati kandidaturu. Ukoliko skupštinska većina nije postignuta u korist jednog kandidata, predsednik može predložiti kandidata sa dominantnom skupštinskom podrškom, ali nakon ponovnih konsultacija.
Povezane vesti
"Predsednik je dužan da dan nakon isteka rokova za utvrđivanje mandatara, predloži Skupštini donošenje oduke o skraćenju mandata, ako predlog mandatara kroz postupak konsultacija nije mogao biti utvrđen ili utvrđeni kandidat nije prihvatio kandidaturu", navodi se u izmenama.
Ako zakon stupi na snagu, Đukanović mora da organizuje novi krug konsultacija
Predviđeno je i da se sednica Skupštine sa predlogom odluke predsednika zakaže po hitnom postupku i održi u roku od pet dana od dana dostavljanja predloga Skupštini. Ako Skupština ne usvoji predlog odluke predsednika da sebi skrati mandat, postupak predlaganja mandatara se ponavlja.
Euronews/Stefan Goranović, Tanjug/SLUZBA ZA INFORMISANJE PREDSEDNIKA CRNE GORE
Zakon dakle definiše situaciju u kojoj se Crna Gora sada nalazi: mandat za sastav nove vlade nije dodeljen nikome, a skupština nije izglasala skraćenje mandata. Dakle, sada prema zakonu sledi novi krug predlaganja mandatara.
Prema predloženim izmenama, rokovi za novi krug konsultacija su kraći i računaju se od dana kada Skupština nije usvojila predlog odluke o skraćenju mandata. Ako, kako se dodaje, predsednik ne izvrši dužnost povodom postupka utvrđivanja mandatara, radi zaštite javnog interesa, mandatarom će se smatrati kandidat koji ima jasnu podršku većine od ukupnog broja poslanika u Skupštini koja se utvrđuje potpisima. “Propuštanje vršenja dužnosti predsednika u postupku utvrđivanja mandatara u skladu sa ovim zakonom smatra se razlogom za njegovo razrešenje”, navedeno je u izmenama.
Ovakvim izmenama se znatno više regulišu ovlašćenja predsednika države pri izboru mandatara, što je u Ustavu ostalo poprilično nedorečeno. Zato stižu brojne kritike da je izmenama zakona zapravo izmenjen ustav što nije u skladu sa pravnim ovlašćenjima jer je ustav najviši pravni akt i ne može se menjati manjim.
Burna rasprava i protest ispred zgrade Skupštine
Skupština je juče raspravljala samo o jednoj tački dnevnog reda - izmeni Zakona o predsedniku države, a trajala je više od šest sati. Obeležili su je burni govori i prepirke pre svega poslanika DPS-a koji su protestovali zbog izmena zakona.
Prinskrin/Youtube/Skupština Crne Gore
Andrija Nikolić (DPS) ocenio je da se dešava nastavak pokušaja državnog udara iz 2016. godine, zbog čega se i dalje vodi proces protiv pojeidnih članova Demokratskog fronta. "Danas ste srušili Parlament u pokušaju da srušite predsednika Crne Gore. Ova akcija koju vodite sa jasnim političkim ciljevima ne može vas opravdati ni pred građanima, ni pred međunarodnim partnerima. Ovo je ozbiljno pravno nasilje za koje se krivično odgovara", rekao je Nikolić.
Predsednik Liberalne partije Andrija Popović kazao je da se zakonom preuzimaju ingerencije koje po Ustavu pripadaju predsedniku države. "Ostavimo se toga što je Đukanović sada predsednik, ali ne možemo da derogiramo sve jer je Milo Đukanović sad šef države, da napravite pakost njemu...", naveo je Popović.
Poslanica SDP-a Draginja Vuksanović Stanković pozvala je predsjednicu Skupštine da pod hitno podnese ostavku. "DF konstantno Đurović drži kao zmija žabu, figurativno rečeno. Neprijavatljivo je na dnevni red staviti predlog izmena ovog zakona. Ovaj zakon je skandal, i vi iz DF-a ne možete da kažete da ste na braniku Crne Gore, već na braniku Aleksandra Vučića", istakla je Vuksanović Stanković.
Predsednik FORCE Genci Nimanbegu rekao je da je u pitanju "Zakon za Lekića". "Predlažu zakon kojim će rešiti sve konfuzije i dileme u Crnoj Gori. Naravno da neće. Stoga, ponavljam priču - moramo biti odgovorni i doslednji naših položaja i funkcija", naveo je Nimanbegu.
Oglasio se i sam lider Demosa Miodrag Lekić koji je kazao da je on bio za nekog drugog kandidata za mandatara. "Ja nisam čovek jedne strane, pozivam sve da racionalno izađemo iz ove situacije. Nemam dilemu da smo u političkoj krizi, a ne ustavnoj. Ovde je u pitanju politička akcija predsednika države, on želi da suspenduje Skupštinu", kazao je Lekić.
Dok su poslanici u skupštinskim klupama raspravljali, ispred zgrade Skupštine su se okupili nezadovoljni građani. Kako je objavila podgorička Pobjeda, na Trgu nezavisnosti okupilo se oko 200 građana koji su se potom uputili ka Skupštini.
Građani su istakli brojne parole na kojima između ostalog pisalo: "Stop institucijalnom nasilju", "Ruska agentura napolje", "Ne državnom udaru". Novi protest zakazan je za večeras u 18 sati u ogranizaciji Grupe građana Cetinja, a pozvani su svi kojima je "na srcu ova zemlja". Ocenjuju da je na delu nasilno i nezakonito menjanje Ustava i gaženje ustavnoga poretka radi svrgavanja najviših državnih organa i predstavnika tih organa, a sve uz pomoć iz inostranstva, to jest, kako kažu Srbije i Rusije
Komentari (0)