Pola Crne Gore ide na izbore: U Podgorici zbijanje redova i najvažnija izborna bitka, na lokalu koalicije šarenolike
Komentari21/10/2022
-19:53
Pola Crne Gore izaći će u nedelju, 23. oktobra na izbore, kada će u 13 opština, od ukupno 25, biti održani lokalni izbori. Dok je vlada u tehničkom mandatu, a parlamentarni izbori nisu ni na vidiku, koalicije na lokalnom nivou vrlo su šarenolike. Ipak, nema sumnje da će najvažnija izborna bitka biti u Podgorici.
Osim u glavnom gradu, na birališta će i stanovnici Danilovgrada, Bijelog Polja, Bara, Budve, Tivta, Žabljaka, Kolašina, Pljevalja, Plava, Plužina, Rožaja i Šavnika, kao i nedavno formirane opštine Zeta, nastale izdvajanjem Golubovaca iz Podgorice.
Biće to prvi test za one partije koje su pobedile na izborima 2020. godine i smenile Demokratsku partiju socijalista sa vlasti nakon 30 godina. Upravo je Podgorica suvereno uporište ove stranke, pa je DPS rešio da na izborima u glavnom gradu učestvuje ujedinjen sa ostalim političkim partnerima. U pitanju je, kako je to rekao lider DPS-a Milo Đukanović - "suverenistički blok" koji osim njegove stranke čine Socijaldemokratska partija (SDP), Socijaldemokrate (SD), Bošnjačka stranka (BS), Liberalna partija (LP), Građanska inicjativa "21 maj", Demokratska unija Albanaca (DUA), Nova ljevica i Demokratska romska partija.
Zanimljivo da je DPS odlučio da ne stavi u naziv izborne liste ime svoje stranke, već će dosadašnji gradonačelnik Podgorice, kadar DPS-a Ivan Vuković, u izbornu trku pod listom Poket "Svi za naš GRAD - dr Ivan Vuković".
To je jedna od osam listi koja će učestvovati u Podgorci gde će u izbornu trku Socijalistička narodna partija čiji nosilac liste je Nebojša Vuksanović, dok su Demokrate ime lidera stranke Alekse Bečića stavili u naziv liste.
Izborno iznenađenje u Podgorici je odluka Demokratskog fronta da umesto jednog od svojih lidera koji se sam predstavljao kao mogući kandidat za gradonačelnika - Milana Kneževića, ne kandiduje, već da za nosioca liste stavi Jelenu Borovinić Bojović, ministarku zdravlja iz vlade Zdravka Krivokapića i lekarku pokojnog mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija.
Novost u ovoj izbornoj trci je učešće novog Pokreta Evropa sad, čiji nosilac liste je Jakov Milatović, takođe ministar iz Krivokapićeve vlade, a koji je nakon minsitarskog mandata rešio da sa Milojkom Spajićem osnuje politički pokret. Biće ovo prvi put da dvojica, nekada najdražih Krivokapićevih ministara izmere na izborima podršku koju imaju kod građana.
Iako je u ime izborne liste GP URA stavio ime svog lidera Dritana Abazovića, nosilac njihove liste sa CIVIS-om i Albanskom alternativom je Luka Rakčević.
Na posredan način, u izbore se uključio i pomenuti Krivokapić, čiji je novoosnovani Demohrišćanski pokret na izborima u Podgorici podržao Demokrate.
"Rezultat zavisi od izlaznosti"
Profesor Fakulteta političkih nauka Miloš Bešić kaže da ishod izbora, pre svega u Podgorici zavis iod izlaznosti, te u nedelju veče ako izlaznsot bude približan onoj iz 30. avgusta 2020. to će biti signal da će DPS jako teško doći do apsolutne većine.
Napominje da u nedelju na birališta izlazi 330.00 građana u Crnoj Gori, te da će rezultati biti dobar presek stanja na terenu.
"Ono što čekamo da vidimo jeste da li imamo povratak i jačanje DPS u odnosu na 30. avgust 2020. godine, ili bez obzira na sve ove deficite, alternativnih snaga, imamo i dalje proces rastakanja DPS-a i kretanje crnogorskog društva u ne-DPS smeru", navodi Bešić.
Govoreći o istraživanjima, Bešić kaže da su u pitanju rezultati koji idu na ruku naručiocima anketa, te da ne veruje u njim.
Navodi da prema njegovim analizama, bez obzira na probleme, DPS jako teško može do apsolutne većine. "Da bi došao do apsolutne većine, on sa svojim koalicionim partnerima treba da napravi više nego što e napravio 30. avgusta 2020. godine, to je jako teško", kazao je Bešić.
Ističe da je 30. avgusta 2020. deo apstinenata je izašao na izbore kako bi branio SPC, te da su u pitanju "srpski galasači koje je DPS uspevao da drži u apstinenciji godinama".
"Moji podaci pokazuju da su oni ušli u biračko telo i ostali u biračkom telu, a da DPS sada nema mehanizme da ih vrati nazad u apstinenciju, jednostavno nemaju mehanizme vlasti i potencijalnog pritiska kojim bi ih ostavili u apstinenciji", rekao je on.
Bešić napominje da DPS u ukupnom broju glasova nema značajan pad od 30. avgusta 2020. godine, ali ima značajan rasst izlaznosti na štetu DPS, odnosno onih koji ne glasaju za DPS.
"Ta analiza meni pokazuje da DPS može jako teško, govorim pre svega o Podgorici jer je to najvažnije, jako teško mogu do apsolutne većine", dodaje on.
Napominje da na ruku DPS-u ne ide i jedan deo građanski orijentisanih birača koji su anti-DPS orijentisani. "Mala izlaznost će biti moguća šansa da DPS obrani vlast u Podgorici i pošalje poruku za očekivane predsedničke izbore u maju, a vrlo verovatno i ubrzo izbore parlamentarne", navodi Bešić.
Izbori u specifičnom trenutku
Sa druge strane, lider pokreta URA Dritan Abazović naveo je pred članovima svoje partije da se "u nedelju smenjuje režim koji i dalje funkcioniše u nekim opštinama, Mila Đukanovića, i ciglu po ciglu opada sa tvrđave organizovanog kriminala 'bemaks' koalicije"
Iako se bira na lokalu, značaj bi mogao da bude nacionalni.
"Ključni značaj ovih izbora je da se odmere snage i da se anticipira kako će se preraspodeliti političke snage i ko će biti većina. Onog trenutka ako i kada se formira stabilna većina, tada se svi ovi institucionalni problemi i aranžmani daju rešiti", kaže za Euronews Srbija Miloš Bešić, profesor Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu.
Trenutak je specifičan - Vladi Dritana Abazovića je izglasano nepoverenje, inicirana je smena predsednika države Mila Đukanovića, a Ustavni sud je blokiran, jer fali četvoro od sedmoro sudija.
"Ako Ustavni sud ne funkcioniše, vi nemate vrhovno, krovno telo koje bi razrešilo problem. Nadajmo se da problema neće biti, ali ako toga bude i ako bude to prolazilo kroz različite sudske instance, onda će biti veliki problem", ističe Bešić.
Komentari (0)