Igre 
Politička situacija u Crnoj Gori samo se usložnjava: Đukanović je iskoristio greške parlamentarne većine
Komentari22/09/2022
-18:21
Kako politička situacija iz komplikovane može iz dana u dan da preraste u još komplikovaniju, pokazuje se svakodnevno u Crnoj Gori. Ta zemlja je pre nešto više od mesec dana ostala bez vlade, koja sada radi u tehničkom mandatu, a mogla bi da ostane i bez skupštinskog saziva i ode na prevremene parlamentarne izbore. Reklo bi se da se onda nazire razrešenje, međutim, to nije tačno.
Predsednik Crne Gore Milo Đukanović pozivajući se Ustav, koji je ostavio mnogo prostora za proizvoljno tumačenje, doneo je odluku da ne uvaži pismo o dogovoru stare većine o mandataru za sastav nove vlade. On je u ponedeljak skupštini prosledio predlog za skraćenje mandata, čime bi se situacija razrešila vanrednim parlamentarnim izborima, ali samo u slučaju da poslanici većinom izglasaju taj predlog. Takvim potezom Đukanović je, inače uzavrelu političku situaciju u Crnoj Gori, dodatno podgrejao.
Predstavnici stare većine su, nezadovoljni odlukom Đukanovića da ne uvaži predlog da lider Demosa Miodrag Lekić bude mandatar, najavili su da neće glasati na toj sednici zakazanoj za 30. septembar. Prema takvoj najavi, predlog neće imati dovoljno glasova za skraćenje manadata, čime Skupština ostaje u tom sastavu, a vlada nastavlja da radi u tehničkom mandatu. Međutim, to što su predstavnici stranaka izjavljivali u javnosti, više puta se dokazalo kao oprečno u praksi.
"Predsednik je iskoristio greške parlamentarne većine"
Profesor Pravnog fakulteta u Podgorici Blagota Mitrić, nekadašnji predsednik Ustavnog suda Crne Gore rekao je danas da je po njegovom sudu predsednik Crne Gore Milo Đukanović postupio po Ustavu kada nije dao mandat Lekiću za konstituisanje vlade. On je naveo da Ustav ne poznaje institut potpisa poslanika, ali da je uslovbez koga se ne može dati mandat bilo kom predloženom kandidatu dolazak na konsultacije kod predsednika republike što u ovom slučaju nije urađeno.
"Predsednik je iskoristio greške parlamentarne većine. Po mom sudu je postupio po ustavu, ključna je stvar da je obaveza parlamentarnih stranaka da dođu na konsultacije, a to su odbile ove partije o čijoj se koži radi", rekao je Mitrić.
Prema njegovom sudu mnoge stvari dosad urađene, urađene su mimo ustava od, kako kaže, postavljanja Abazovića pa na ovamo.
"Nijedna radnja nije bila rezultat parlamentarnih izbora. Ako skupština odbije zahtev Đukanovića, dolazi do situacije koja je i ranije vladala da na vlasti ostaje vlada koja je izgubila poverenje", ističe on.
Povezane vesti
Marko Pejović iz Centra za demokratiju i ljudska prava iz Podgorice ističe da odluke, stavovi i izjave predstavnika političkih partija većine od 2020. godine svakodnevno variraju pa njihove izjave da neće glasati za skraćivanje mandata Skupštine Crne Gore ne znače previše, naprotiv.
"Ukoliko bi bili tako jedinstveni i saglasni, onda ne bi ni došlo do odluke predsednika da uputi predlog za skraćivanje mandata Skupštini usled nedostavljanja potpisa podrske poslanika za predlaganje mandatara", navodi Pejović u izjavi za Euronews Srbija.
Pucanj uvis
S obzirom na to da Đukanović zna da stranka koju vodi, Demokratska partija socijalista, nema većinu u Skupštini, te da postoji mogućnost da njegov predlog ne dobije potrebne poslaničke glasove, čini se da je bio svestan da ovaj njegov predlog neće imati velike posledice. Bio je to svojevrsni pucanj uvis, sa upozorenjem da ipak, koliko god se stranke dogovarale i šta god usaglasile, odluku o mandataru donosi on.
Ako Đukanovićev predlog bude izglasan u skupštini, on je po Zakonu o izboru odbornika i poslanika dužan da već narednog dana raspiše izbore. Međutim, ne postoji odredba koja definiše dalje postupke u slučaju da poslanici ne izglasaju skraćenje mandata Skupštine.
Dakle, ukoliko se dogodi da glasaju protiv predloga predsednika, Crna Gora će se po prvi put naći u situaciji da parlamentarna većina nije uputila predlog za mandatara nove vlade u propisanom roku, a sa druge strane da poslanici nisu za skraćivanje mandata, pa samim tim i prevremene parlamentarne izbore.
"U toj situaciji ostaje pravna dilema koji su sledeći koraci, a s obzirom na to da se predsednik odlučio na upućivanje predloga za skraćenje mandata a ne raspuštanje Skupštine", navodi Pejović.
Prema članu 92 Ustava, Skupština se raspušta ako ne izabere Vladu u roku od 90 dana od dana kada predsednik Crne Gore prvi put predloži mandatara. Međutim, kako mandatar nije predložen, nejasno je kakvi su dalji koraci, pošto je Ustav u ovom slučaju nedorečen.
Povezane vesti
Đukanović predložio raspuštanje skupštine, poslanici zapretili da će smeniti njega
Nezadovoljan zbog odluke Đukanovića da ne uvaži predlog za mandatara, jedan od lidera Demokratskog fronta Andrija Mandić kazao je kako će, ako Đukanović ne prihvati Lekića za mandatara, od predsednice parlamenta zatražiti da što pre raspiše predsedničke izbore kako bi sa funkcije udaljili "jedno neodgovorno lice".
"I to će biti predmet naših konsultacija i dogovora. Puno smo odmakli, koliko god neko pokušavao da nas zaustavi, u tome neće uspeti. Manjina ne može pobediti većinu. Na te pokušaje možemo samo da se nasmejemo", poručio je Mandić.
Da bi takav rasplet bio moguć, postupak za utvrđivanje da li je predsednik Crne Gore povredio Ustav može pokrenuti Skupština, na predlog najmanje 25 poslanika.
Prema članu 98 Ustava, odluku o postojanju ili nepostojanju povrede Ustava donosi Ustavni sud i bez odlaganja je objavljuje i dostavlja Skupštini i predsedniku Crne Gore, a predsednika Crne Gore Skupština može razrešiti kada Ustavni sud utvrdi da je povredio Ustav. "Većinom glasova svih poslanika Skupština odlučuje o razrešenju predsednika Crne Gore", navodi se u pomenutom članu.
Međutim, Pejović ističe da takvo razrešenje nije moguće, jer Ustavni sud nema kvorum za odlučivanje. "S tim u vezi najave i delovanje u tom pravcu ne može dati nikakav ishod, jer predsednika Crne Gore Skupština može razrešiti tek kada Ustavni sud utvrdi da je povredio Ustav", ističe on.
Čekajući izbore kao čekajući Godoa
Šahovski rečeno, za svaki potez političkog protivnika, ovaj drugi ima na raspolaganju potez koji bi ga matirao. A zapravo bi najpoštenije rešenje bilo odlazak na izbore, ali to nijednoj partiji trenutno ne odgovara.
"Najrealnije je da do raspleta još uvek neće doći i da će biti nastavljena institucionalna-politička kriza u korist svih partija imajući u vidu da gotovo svi politički subjekti benifitiraju od ovog procesa, a da su jedini građani koji gube u vremenu političke trgovine i prepucavanja, a posebno svakodnevnom narušavanju demokratije i njenih osnovnih stubova", kaže Pejović.
Po njegovoj oceni, najpoželjniji rasplet je da budu prevremeni parlamentarni izbori, ali i CEDEM-ovi rezultati političkog javnog mnjenja od juna 2022. godine pokazuju regresivni trend kada je u pitanju podrška svim političkim partijama, ali i pojave novih političkih subjekata i njihove potencijalne rezultate koji bi znatno uticali na političku konstalaciju snaga u zemlji.
"To su ključni razlozi zbog čega se pribegava svim opcijama osim izbora, iako bi bilo najodgovornije i najsmislenije da se prestane sa neozbiljnim eksperimentisanjima i neiskrenim koalicijama", ukazuje on.
Na pitanje ko su onda u ovakvoj situaciji pobednici, a ko gubitnici, Pejović odgovara da će svakim raspletom koji vodi ka izborima građani biti pobednici, a političke partije gubitnici jer će biti kažnjeni zbog njihovog delovanja u poslednje dve godine.
"U suprotnom, svaki drugi rasplet vodi daljem produbljivanje političke a posebno institucionalne krize kojima ima za cilj isključivo zadovoljavanje partijskih i ličnih interesa i stavljanje građana, ključnih reformskih procesa na evropskom putu i javnog interesa po strani", zaključuje on.
Ni nova vlada, ni raspuštanje parlamenta, ni skraćenje mandata, ni smena predsednika, a ni novi parlamentarni izbori. Pa šta onda kao izlaz iz političkog ćorsokaka? U ovom trenutku, niko se ne bi usudio da prognozira.
Komentari (0)