Igre 
Klupko političke krize u Crnoj Gori sve zamršenije: Glasanje za smenu Đukanovića novi klimaks, ali ne i konačan
Komentari27/09/2022
-18:38
Počelo je kao politička drama, pretvorilo se u rijaliti, a sada je politički igrokaz - tako situaciju u Crnoj Gori opisuje profesor Fakulteta političkih nauka Miloš Bešić. Novi klimaks krize mogao bi da se dogodi već u petak, ali je sasvim izvesno da neće biti i konačan.
Tada će se, naime, u Podgorici održati vanredna sednica Skupštine na kojoj će poslanici raspravljati o smeni predsednika države Mila Đukanovića zbog kršenja Ustava, iako su svesni da njihovo glasanje ne može biti validno bez odluke Ustavnog suda. Kvaka je upravo u tome što taj sud odluku i ne može da donese jer nema dovoljan broj sudija za odlučivanje, što je nastalo jer ih isti ti poslanici nisu imenovali na funkcije.
Sagovornici Euronews Srbija su saglasni da je najpošteniji izlaz iz političke konfuzije koja postoji u Podgorici izlazak na birališta. Međutim, niko ne zna ko bi te izbore organizovao, kao i kada bi oni bili održani.
Inače komplikovanu situaciju u kojoj se zemlja našla nakon pada druge vlade posle izbora održanih 2020. godine, dodatno je zakomplikovala odluka Đukanovića da nakon 30 dana i održanih konsultacija s partijama, nikome ne dodeli mandat za sastavljanje vlade.
Sastajali su se osam puta nekadašnji koalicioni partneri tri velike pobedničke koalicije koje su uspele da 30. avgusta 2020. smene sa vlasti Demokratsku partiju socijalista, i uspeli da se usaglase u vezi sa mandatarom. Međutim, kako nisu dogovorili raspodelu resora, dostavili su pismo Đukanoviću samo sa imenom lidera Demosa Miodraga Lekića kao svoj predlog za mandatara.
EPA/BORIS PEJOVIC, profimedia
Čini se da je Đukanović samo čekao da ulovi grešku svojih političkih protivnika, pa je pozivajući se na to da je pismo dostavljeno poslednjeg dana roka, kao i da pismo nije potkrepljeno potpisima većine, odbio da imenuje mandatara.
Upravo to je Bešić u emisiji Euronews centar istakao kao grešku stare većine, koja se, kako navodi, u konfuznom polju i na konfuzan način dogovarala oko treće vlade i mandatara i ostavila prostor Đukanoviću da može da napravi takvu interpretaciju, naročito zbog činjenice da doista nisu imali 41 potpis na papiru.
Povezane vesti
"Potpisi URE su falili, onda su prekoračili rok i dostavili potpise nakon prekoračenja roka što je njemu ostavilo prostora", navodi Bešić koji sve opisuje kao politički igrokaz koji je sve aktere doveo do toga da "situacija bude prosto nemoguća". Prema njegovim rečima, taj, kako kaže igrokaz, može da traje do trenutka kada Ustavni sud ne da svoj sud i kaže po Ustavu je ovako ili je na drugačiji način, ali Ustavni sud ne funkcioniše zbog toga što je u penziju otišao još jedan sudija, pa institucija nema dovoljan broj sudija za odlučivanje.
Odluka Đukanovića bila predvidiva
"Iskusni politički akteri, naročito neko ko je bio 30 godina na vlasti u Crnoj Gori, on zna kad koja institucija ne funkcioniše i na koji način to može da zloupotrebi, i to je sad igra koju gledamo i videćemo šta će bit u epilogu", rekao je Bešić.
Za istoričara Bogdana Živkovića objašnjenje Đukanovića zašto nije dao mandat Lekiću je, kako je ocenio, velika neozbiljnost, jer je Đukanović saopštio da nije stekao utisak da postoji većina za formiranje nove vlade.
"Čovek ne mora biti pravnik, a kamoli stručnjak za ustavna pitanja da shvata da se tu radi o jednoj velikoj neozbiljnosti. Nije posao predsednika da stiče utisak o nečemu tako jasnom i nedvosmislenom kao što je izbor mandatara", kazao je on.
Živković je kazao da je posebna tema neozbiljnost stare većine, ali da svakako postoji nedvosmislena izražena volja 41 poslanika o formiranju nove vlade, te zato odluku Đukanovića vidi kao kršenje Ustava. "On koristi činjenicu da Ustavni sud trenutno ne postoji i da ne može da ga zauzda u tom delovanju", kazao je on.
profimedia
Prema Živkovićevoj oceni, odluka Đukanovića da odbije Lekića za mandatara doneta je iz sitno političkih pobuda, uprkos tome što je time prekršen Ustav.
Predsednik borda "Vijesti" Željko Ivanović kaže da postoji i pravna i politička dimenzija situacije u kojoj se Crna Gora našla, te da jeste stara većina sebi otežala poziciju time što nije dostavila potpise kao potvrdu svog dogovora, ali je i Đukanović zloupotrebio situaciju.
Povezane vesti
"Normalno je bilo očekivati posle tri decenije vladavine ne samo jedne partije, nego je možda preciznije reći jednog čoveka, da vlada neka politička nestabilnost i da imamo česte promene vlade. Čak mislim da je Abazović sredinom prošlegodine rekao da tek 2028. očekuje da Crna Gora može dobiti neku stabilnu vladu koja može da funkcioniše četiri godine", rekao je Ivanović.
"Ovo je demokratija, za ovo smo se borili"
Ivanović je za Euronew Srbija kazao da je sve što se dešava u Crnoj Gori normalno i očekivano.
"Ovo je demokratija, za ovo smo se borili 30 godina, da ne gledamo jednopartijski sistem, nego da živimo jedno demokratsko vreme kad ništa nije zagarantovano i kad poslanici na neki način sami odlučuju o tome šta je državni interes i u skladu s tim glasaju", ocenjuje on.
Povezane vesti
Ivanović kaže i da je i za laike jasno da je Đukanović, ne samo sad, već i u prethodnom periodu, kada je Abazoviću davao mandat prekršio Ustav.
"Vodio se ovim što je sad rekao, vodio se utiskom. I tada je rekao, kada ga da je opozicija kritikovala zašto je dao Abazoviću mandat bez potpisa, on je isto rekao stekao sam utisak da on ima više od 41 poslanika", kazao je on.
On ističe da čak i da funkcioniše Ustavni sud, pitanje je da li bi se isto opredelio prema pravu i prema Ustavu, ili prema partijskom diktatu, kako je, navodi Ivanović, ranije funkcionisao.
Bešić govoreći o potezima Đukanovića kaže nije on kriv što je većina koja je srušila DPS, "nesposobna i neorganizovana".
"Naravno da će on da zloupotrebi tu njihovu neslogu i način na koji funkcionišu, to je nešto što je u politici normalna stvar. Nije njegova krivica što oni ne mogu da se slože na koncu konca zašto su oborili vladu Zdravka Krivokapića i šta dalje rade i kako funkcionišu, oni su krivi. Sve vreme dok su trajali ti pregovori i do dana današnjeg vi imate iz svih oružja koja postoje političkih rat između Demokrata i URE koji treba da formiraju tu novu vladu", upozorava Bešić.
Facebook.com/Demokratski front
On kaže da je situacija jasna, te da je prva vlada nakon smene DPS završila izglasavanjem nepoverenja, a da prethodna Abazovićeva vlada i nije imala neku preveliku perspektivu.
"Dritan Abazović je mislio da će na anti-DPS platformi da dobije podršku DPS-a za vladanje, što je prosto suluda ideja. I onda imate rat u ovoj novoj većini koji je nerešiv. Sve i da bude ta vlada formirana, ja ne mogu da zamislim sa kojom vrstom stabilnosti ona može da funkcioniše", kaže on.
Bešić je pojasnio da postoje nerazjašnjeni odnosi u staroj većini i pritisak Zapada koji je u početku bio prikriven, a sad je, kaže vrlo otvoren.
"Ne želimo DF u vladi, tačka. Zapad vrši otvoreni pritisak, oni kažu javno, ovo nije teorija konspiracije", napominje on i dodaje da i nakon pada Krivokapićeve vlade bilo očito da su jedino rešenje novi izbori.
Izbori najpoštenije rešenje, ali ih niko ne želi
Prema oceni Bešića, pitanje je da li bi izbori razrešili političke sukobe, ali bi sigurno otvorili prostor za moguće nove dogovore koji, kako kaže, imaju smisla. Kao dobar primer kako će se situacija odvijati ubuduće, odnosno kao najava svega što će se dešavati u Crnoj Gori, Bešić kaže da su to lokalni izbori koji će se održati 23. oktobra u Podgorici i ukupno 14 opština.
"Tu će početi da se raščišćava politička scena i cela stvar se završava sa predsedničkim izborima. Opozicija zaboravlja da ima predsedničke izbore u maju i računa se da se na tim predsedničkim izborima Đukanović neće kandidovati, a još uvek nema najave protivkandidata", navodi on.
Bešić kaže i da je na delu igrokaz, gde će obe strane "da igraju da bi postavili kockice da bude u njihovom interesu broja glasova na izborima koje svi čekamo i znamo da se dese".
"Uvek će URA, od koje zavisi vlada, da vrši neku vrstu opstrukcije jer to njima najviše odgovara, oni ostaju na vlasti tehnički do izbora, kad god se oni desili", napominje on.
profimedia, Skupština Crne Gore, Euronews Srbija/Stefan Goranović, Pixabay, Tanjug/Milica Nikolić
Živković kaže da Đukanović ima pravo da utiče na razdor u suprotnom taboru, ali nema pravo da krši norme, odnosno Ustav, pa dodaje da svojim odlukama Đukanović "prelazi granicu demokratije i ustavnosti".
"Imamo 41 poslanika koji je iskazao želju da formira vladu i sada mi možemo da govorimo da ta vlada neće biti stabilna, i neće biti stabilna, ali imali smo i pre par meseci 46 poslanika koji su hteli da podrže Abazovićevu vladu. Svi su znali da vlada neće biti stabilna, vlada se i završila posle nekoliko meseci, a Đukanović joj je dao mandat i to je normalno političko ponašanje", navodi on.
Bešić ističe da DPS-u ne odgovaraju izbori, te da ta stranka ne može sada dobiti više glasova nego što ih je dobila 30. avgusta 2020. a ni tada to nije bilo dovoljno da formiraju vladu.
Ivanović kaže da ipak DPS-u izbori više sada odgovaraju nego 2024. kada bi bili održani po redovnom roku.
"Ja da mislim 2024. ne bi bilo pola DPS-a ovoga što sada imaju. Nije ni ta teza tačna. On naravno nije u sjajnoj situaciji kao što je bio pre 2020, ali je u boljoj nego što će biti godinu ili za dve. Đukanović zloupotrebljava predsedničku poziciju zbog partijskog interesa svoje partije", ocenuje Ivanović.
Komentari (0)